Pošto uporni istraživači ne odustaju lako od svog cilja, uskoro možemo očekivati novu potraguNedavna ekspedicija National Geographic-a pokazala je da Arktik ne otkriva tako lako svoje tajne. 24. avgusta 2023. godine premijerno je prikazan film "Izgubljeni na Arktiku”, koji je pratio tim istraživača i filmskih stvaralaca u novoj potrazi, koja je krenula stopama ekspedicije ser Džona Frenklina. Frenklinova ekspedicija je nestala u vodama kanadskog Arktika sredinom 19. veka. U najnovijem filmu, tim istraživača i filmskih stvaralaca prati tragove Frenklinove ekspedicije, predvođen vrsnim avanturistom Markom Sinotom, koji je osmislio i rutu kako bi što bolje približio doživljaj članova ekipe gledaocima, i podelio svoje iskustvo. Jedna ekspedicija i dva broda Frenklinova ekspedicija je krenula arktičkim putem iz Engleske 1845. godine, sa zadatkom da pronađe put između Atlantika i Tihog okeana. Ekspediciju je predvodio ser Džon Frenklin, koji je u vreme isplovljavanja imao 59 godina. On nije bio prvi izbor Kraljevske mornarice da predvodi ekspediciju, ali nakon što su neki od predloženih kandidata odbili tu čast, Frenklin je imenovan za vođu poduhvata. Među kandidatima je bio i iskusni Fransis Krozije, koji je zbog skromnog porekla bio manje poželjan od Frenklina, a nije mu išla u prilog ni činjenica da je Irac. Ekspedicija nije poslata iz naučne radoznalosti, već da bi se pronašao novi put kroz tzv. ledene kape Severne Amerike sa zadatkom da otvori novu profitabilnu rutu ka Dalekom istoku. Ekspedicija je krenula sa dva broda, pa je Frenklin plovio u HMS Erebus, a Frensis Krozije u HMS Terror. Bili su to kvalitetno izgrađeni brodovi opremljeni najnovijom tehnologijom tog vremena. Mogli su da se kreću na paru i vetar. Parni pogon je bio mnogo sporiji i skuplji, tako da se uvek preferirala opcija vetra. U ovoj ekspediciji učestvovalo je 129 ljudi, uglavnom Engleza, ali među njima je bilo i Iraca i Škota. Okovani ledom Poslednji put su viđeni u blizini obale Grenlanda u julu 1845. kada su ih naišli kitolovci. Septembra 1846. ovi brodovi su se našli okovani ledom u arktičkom regionu i tu su ostali do proleća 1848. Verovatno su čekali spasioce, jer su brodovi bili snabdeveni hranom za trogodišnji put, a kažu da su bili natovareni i velikom količinom knjiga. Kada je u proleće 1848. ponestalo nade, preživeli članovi posade, njih 105, odlučili su da napuste relativnu sigurnost brodogradilišta i krenu dalje. U tom trenutku, Frenklin je već bio mrtav. Njegovo mesto zauzeo je „manje podobni” Fransis Krozije. Ali niko od posade nije stigao do konačnog odredišta, a to je bila bela trgovačka stanica na obali Kanade, do koje je trebalo stići oko 400 kilometara. Posada je proglašena mrtvom 1854. Nakon što su se ekspediciji izgubili svi tragovi, počela je potraga koju je, između ostalih, podstakla i Frenklinova supruga, Lejdi Džejn. Prva potraga počela je 1848. godine, a nakon nje mnogi drugi su počeli da traže odgovore na pitanja šta se desilo sa brodovima i posadom ove ekspedicije. Nekoliko godina nakon nestanka ekspedicije Džona Reja, škotski trgovac krznom ispričao je svoj susret sa Inuitima. Prema njegovoj priči, grupa od 35 do 40 iscrpljenih belaca stigla je do obala Kanade. Ali to područje je još uvek bilo daleko od njihovog konačnog odredišta i na kraju su umrli od gladi i hipotermije. Prema ovoj priči, Inuiti su pored mrtvih pronašli kazane u kojima je ova poslednja grupa preživelih kuvala svoje mrtve kako bi ostali živi. Posle ovog saznanja, cela posada je 1854. godine proglašena mrtvom. Međutim, čuveni pisac Čarls Dikens je to u svom časopisu Housed Vords proglasio „brbljanjem šačice necivilizovanih ljudi” jer su stradali pripadnici „visoko civilizovanog” sveta, a njegovo mišljenje je u velikoj meri prihvatila engleska javnost. Ekspedicija koju je kasnije finansirala Frenklinova udovica u potrazi za svojim mužem pronašla je beleške na Victor Pointu i severno od ostrva King Villiam koje su davale odgovore na neka od pitanja. Iz prvih beleški je bilo jasno da su brodovi zarobljeni u ledenim vodama, dok je druga davala informaciju o pogibiji kapetana Frenklina i dela posade, kao i odlasku preživelih prema trgovačkom naselju kompanije Hadson's Bai Compani. , koji se nalazio daleko na jugu. Tek 2014. godine kanadski tim za potragu pronašao je brod Terror u jugozapadnom delu ostrva King Vilijam, dok su inuitski ribari dve godine kasnije pronašli drugi brod Erebus u blizini ovog ostrva. Šta se desilo sa posadom broda?U stvari, bila je duga debata o tome kako je posada stradala. Dobar deo posade nije umro od gladi, bar ne kada je u pitanju posada koja je stradala na brodovima. Pretpostavlja se da su prvi članovi posade koji su umrli umrli od kombinacije različitih faktora kao što su skorbut i trovanje olovom. Ovde se još uvek vodi rasprava o tome da li je do trovanja došlo olovom iz hrane, jer su tadašnje konzerve imale nekvalitetni olovni lem koji se u dodiru sa hranom ponašao kao rastopljeni vosak. Ali drugi tvrde da je ovakva konzervirana hrana bila nešto na šta su ljudi tog vremena, posebno mornari, bili navikli. Međutim, novost na ovom brodu je novi sistem za destilaciju vode, koji je sadržao dosta olova, pa nije nemoguće da je deo posade bio otrovan, što je, u kombinaciji sa skorbutom i sveukupnim lošim fizičkim stanjem pojedinaca, došlo do trovanja. može dovesti do smrti. Naravno, i bolesti poput onih respiratornog i kardiovaskularnog sistema vladale su mornarima. Ekspedicija koja je dovela do otkrića Kada je članovima Frenklinove ekspedicije postalo jasno da pomoć neće stići, odlučeno je da moraju da napuste brodove. Oni koji su napuštali brodove na kraju su se suočili sa glađu, što je dovelo do pojave kanibalizma, koji je zabeležen ne samo u Inuitskim pričama, već i u kostima žrtava. Analiza osteološke strukture pokazuje da je meso uklonjeno iz kostiju, ali i da je koštana srž isisana iz kostiju. Ova ekspedicija je rezultirala novim putovanjima koja su dovela do mapiranja Severozapadnog prolaza. Prvi ga je prešao Roald Amundsen 1906. godine. Filmska ekipa koja je krenula u potragu za Franklinovom grobnicom našla se u sličnim problemima kao i Frenklinova ekipa, što znači da su se našli u ledu, ali su uspeli da iskoriste pogodan trenutak da se izvuku iz ledene zamke. O kapetanovoj grobnici ispredane su brojne legende, a po njima se nalazi u svojevrsnoj kamenoj kući negde na severu ostrva Kralj Vilijam. U njemu se ne čuva samo telo kapetana, već i dokumentacija sa puta koja bi omogućila da se veći deo nepotpune slagalice složi. Ali izgleda da su Inuiti već prokleli ove ljude. Prema nekim pričama, nakon što je bila zarobljena u ledu, posada je nehotice ubijala životinje u tom području, zbog čega su ih domoroci proklinjali. Navodno je bačena kletva na samu Franklinovu grobnicu, a prema onome što smo saznali, Inuiti se ne slažu sa njenim nalazom i veruju da će njegovo otkriće doneti samo nesreću. Pošto uporni istraživači ne odustaju lako od svog cilja, uskoro možemo očekivati novu potragu, koja će, nadamo se, uroditi plodom, kako ne bi jednom zauvek stavili tačku na „i“, kada je ova misterija u pitanju.
