Prababu svih Romanovih iz 19 veka prvo smatrali za kopile, umrla pod čudnim okolnostima

Ana Petrovna, druga ćerka Petra Velikog, rođena je kao vanbračno dete - njena majka Marta Skavronska (buduća Katarina I) i njen otac nisu bili u braku. Međutim, posle 1712. godine, kada su se Petar i Katarina venčali, njihove ćerke Ana i Jelisaveta postale su princeze.

Udaja za siromašnog vojvodu

Ana i Jelisaveta su vaspitane na savremeni način, sa posebnim akcentom na stranim jezicima i visokim manirima. Već sa 12 godina, devojčice su učestvovale u ceremonijama i mogle su da vode formalni razgovor na francuskom. Petrova namera je bila da ojača veze između Rusije i Evrope, da svoje ćerke uda za evropske prinčeve i kraljeve.

Za razliku od svoje sestre Jelisavete, koja je ostala doživotno sama, Ana se zaista udala za evropskog princa, iako veoma siromašnog. Njen muž, Karl Fridrih, bio je vojvoda od Šlezvig-Holštajn-Gotorpa – malog vojvodstva, oko 9.000 kvadratnih kilometara, na granici između savremene Nemačke i Danske.

Karl Fridrih je zapravo došao u Sankt Peterburg 1720. godine, jer je zemlje njegovog vojvodstva potčinio danski kralj Fridrih IV, koji se proglasio za vladara Šlezvig-Holštajn-Gotorpa i naterao Karla da potraži pomoć u Rusiji.

Petar Veliki je suptilno odbio da pruži vojnu pomoć. Karl Fridrih je po rođenju bio unuk švedskog kralja Karla XII, Petrovog najvećeg neprijatelja kojeg je ruski car pobedio u Velikom severnom ratu (1700-1721). Međutim, Petar je dozvolio Karlu Fridrihu da ostane u Rusiji i čak ga je odlikovao Ordenom Svetog Andreja, najvećom ruskom počašću. U Sankt Peterburgu, Karl Fridrih se zaljubio u carevu ćerku Anu.

Malo pre smrti, Petar je dao pristanak za brak. Novembra 1724. potpisan je bračni ugovor. Ana Petrovna je zadržala pravoslavnu veru i mogla je da vaspitava svoje ćerke u pravoslavlju, dok su sinovi morali da budu vaspitani u veri oca. Ani i njenom mužu je uskraćena mogućnost da polažu pravo na ruski presto, ali ugovor je imao tajni član, prema kojem bi, ako bi se iz ovog braka rodio sin, on imao prava na ruski presto.

Kratak i slavan život

Karl Fridrih i Ana Petrovna su se venčali juna 1725, već posle smrti Petra Velikog. Dok je Anina majka Katarina postala carica Katarina I, njen suprug vojvoda Karl Fridrih zauzimao je važnu poziciju kao jedan od samo sedam članova Vrhovnog tajnog saveta, koji je zapravo i vladao državom umesto carice.

U Vrhovnom tajnom savetu Karl Fridrih je zaista uticao na rusku politiku. Ali, 1727. godine, nakon Katarinine smrti, Aleksandar Menšikov, predsednik Tajnog saveta, proterao je Karla i Anu iz Rusije. Otišli ​​su u Šlezvig-Holštajn, gde je u februaru 1728. godine u gradu Kilu Ana rodila dečaka po imenu Karl Peter Ulrih – budućeg ruskog cara Petra III.

Ubrzo nakon porođaja, Ana Petrovna je umrla. Međutim, okolnosti njene smrti su nejasne. Prema jednoj verziji, Ana Petrovna, koja se jedva oporavila od porođaja, otišla je do otvorenog prozora želeći da bolje pogleda vatromet kojim se proslavljalo rođenje njenog sina. Vlažan i hladan baltički vazduh je ušao u sobu, ali je Ana, hvaleći se svojim ruskim poreklom, izjavila da se ne plaši hladnoće. Međutim, prehladila se i umrla od groznice u 20. godini života.

Međutim, Anina pisma pokazuju da je umrla u maju 1728, pet meseci nakon porođaja. Razlog njene smrti nikada nećemo saznati. Njen muž Karl Fridrih je odgajao njihovog sina narednih jedanaest godina, sve do svoje smrti.

Nasleđe

Godine 1741, 13-godišnji sin Karla Fridriha i Ane Petrovne, vojvoda Karl Peter Ulrih, otišao je u Rusiju. Jelisaveta Petrovna, Anina sestra, postala je ruska carica - i želela je da sin njene sestre i njen nećak nasledi ruski presto.

Kao što znamo, Karl Peter Ulrih je postao Petar III, nesrećni ruski car kome je presto preotela njegova supruga Katarina II, a zatim je i ubijen. Petar III je bio prvi vojvoda od Šlezvig-Holštajn-Gotorpa koji je preuzeo ruski presto i smatra se osnivačem kuće Holštajn-Gotorp-Romanov, koja je vladala Ruskim carstvom poslednjih 120 godina, piše Russia Beyond.