Če Gevara: Prljavo dete gladno znanja, koje je pojela sopstvena revolucija FOTO

Iako se njegovo ime uglavnom vezuje za revoluciju na Kubi i prijateljstvo sa Fidelom Kastrom, Če Gevara nije bio Kubanac. Rođen je u Argentini, u porodici irsko-baskijskih doseljenika. Ernesto Če Gevara nije njegovo pravo ime, već Ernesto Linč. Nije poticao iz siromašne radničke porodice poput Fidela Kastra, njegovi roditelji su bili prilično bogati.

Njegova dobrostojeća argentinska porodica imala je levičarska politička uverenja, ali nije imala revolucionarne sklonosti. Kao dečaku dali su mu nadimak Čančo, što znači "svinja", jer nije voleo da se kupa. Košulje je menjao jednom nedeljno ili ređe. Nastavnici su mu se žalili na to, ali su mu češće laskali jer je bio odličan đak. U slobodno vreme učestvovao je na šahovskim turnirima i čitao poeziju i, naravno, Marksa. Kasnije, ni kao student medicine, nije gubio previše vremena na higijenu.

Zbog astme, koju je dobio sa dve godine, porodica se preselila iz Buenos Ajresa u Kordobu, ali se 1945. godine vratila u Buenos Ajres. Kao bolešljivo dete, većinu vremena je provodio sa majkom, koja ga je naučila francuski i usadila mu ljubav prema književnosti. Imao je velika intelektualna interesovanja. Lester Koltman ističe da ga je zanimalo sve, od poezije do arheologije. U ranoj mladosti Gevara nije pokazivao veliko interesovanje za politiku i društvena dešavanja, zbog čega mnogi veruju da su njegove revolucije počele na starom motociklu La Poderosi ili sa njegova dva putovanja u Latinsku Ameriku.

Gevara je putovanjem po Latinskoj Americi i iskustvom u Gvatemali shvatio da sloboda u pravom smislu te reči ne postoji, već samo eksploatisana radna snaga koja radi za određene zemlje i njihove ciljeve. Stoga je jedan od njegovih ciljeva bio da spreči stvaranje zaposlenih koji su podložni opštem mišljenju. To zahteva stvaranje novog čoveka kome će rad biti nagrada i koji će moći da se solidariše sa patnjom potlačenih ljudi širom sveta.

Po njegovom shvatanju, rad gradi novog čoveka koji mora da gradi svoj lični rad, inače postaje sramni plaćenik ili propada. Propagirao organizovanje dobrovoljnog rada. Če nije želeo da čovek umire u ulozi roba, već da ima aktivnu društvenu ulogu i da ima osećaj obaveze da kroz volontiranje i javne radove pomaže široj zajednici.

U Meksiku je upoznao Fidela i Raula Kastra, gde je radio u bolnici. Brzo su počeli da pripremaju napad na Kubu, kojom je tada vladala američka marioneta, diktator Batista. Invazija je izvršena 1956. godine kada je uz obalu pristala stara krstarica u koju je prodirala voda. Od 82 pobunjenika, 22 su preživela, uključujući Gevaru i braću Kastro. Borbe su trajale naredne tri godine, nakon čega je Batista otišao u Dominikansku Republiku noseći sa sobom 300 miliona dolara, a Če je postao Kastrova desna ruka.

U svojoj knjizi Biografija u dva glasa, Fidel Kastro je napisao da im je Gevara pravio probleme kada ga je policajac pitao da li je komunista: "Da, ja sam komunista." Kastro oštro odbacuje tezu da je Gevara bio trockista i rekao da on nikada nije čuo za Trockog, a Fidel ga je definisao kao lenjinistu koji je oštro kritikovao Staljinov kult ličnosti i branio Marksa i Lenjina.

Tokom Revolucije Če se pokazao kao izuzetno sposoban gerilac, zbog čega ga je Kastro unapredio u čin komandanta (najviši čin u gerilskoj vojsci). Če oslobađa oblasti Buesito, El Hombrito i kao najveći ratni plen Santa Klaru. U avgustu je Če sa 150 boraca iz El Jibara krenuo na Dos Arojos, putovanje od 677 kilometara koje je trajalo 50 dana. Posle pobede Kubanske revolucije u januaru 1959. godine, Če Gevara je, zajedno sa Fidelom i Raulom Kastrom, Kamilom Sjenfuegosom i Huanom Almeidom Boskeom, činio okosnicu nove vlade.

Če Gevara je bio zadužen za nacionalizaciju industrije i u februaru 1961. imenovan je za ministra industrije, a kasnije i za direktora Narodne banke. Ubrzo po dolasku na vlast, usledio je Gevarin međunarodni angažman, u okviru kog je 1959. godine posetio Jugoslaviju. Tokom ovog perioda, Če je i dalje imao velike simpatije prema Sovjetskom Savezu.

Foto: Profimedia

Posle revolucije, Kastro ga je postavio u kubansku vladu, ali deca u socijalizmu nisu puno učila o tome jer je, kao ministar privrede i direktor Narodne banke, postao poznat po metodama na koje se Staljin ne bi usudio. Najviše je ga je radovalo da polemiše sa ekonomskim savetnicima iz istočnog bloka, kada bi im dokazivao da nisu dovoljno revolucionarni. Cela zemlja mora biti nacionalizovana, a proizvodnja planirana. Rezultat je bio da je proizvodnja šećerne trske, najvažnijeg proizvoda Kube, smanjena za trećinu. Kuba je krenula velikim koracima ka socijalističkoj jednakosti, svi će biti podjednako siromašni i gladni.

U svojim govorima pred Generalnom skupštinom UN i u svom govoru na Drugoj afro-azijskoj ekonomskoj konferenciji u Alžiru, Če je bio realan i bez snova kada je ukazao na nedostatak proleterskog internacionalizma i nesocijalističko ponašanje pojedinih zemalja koje su se proglasile socijalističkim. Ova kritika je bila posebno relevantna za SSSR. Prema Če Gevari, međunarodna situacija u kojoj se svet našao šezdesetih godina prošlog veka bila je uslov koji je omogućio ujedinjenu borbu nerazvijenih zemalja protiv ugnjetavanja ekonomski moćnijih zemalja.

Početkom 1970-ih, Če je bio zvezda i na Istoku i na Zapadu. "Kao politička ličnost, Če je odavno mrtav, ali kao revolucionarni vođa, pop ikona i uzor studentskog pokreta '68, on je još uvek živ", rekao je Matijas Rub, latinoamerički dopisnik Frankfurter algemajne cajtunga. On je i autor nedavno objavljene biografije Če Gevare u kojoj se bavi ne samo njegovim ličnim revolucionarnim aktivnostima, već i načinom na koji je politički percipiran u svetu. Rekao je: "Iako se danas Če čini da je iz potpuno drugog vremena, to nikada nije oslabilo njegov značaj kao simbola suprotstavljanja Americi."

Matijas Rub smatra da se aktivnosti društvenih pokreta i njegov rad nastavljaju u Latinskoj Americi. "Ali velikog revolucionara više nema. Borba protiv društvenih nepravdi i dalje je živa u Latinskoj Americi, ali je danas vode kolektivi i društveni pokreti koji žele da ostvare svoje ciljeve na miran način." Za Ruba postoji još jedan Argentinac poput Če Gevare: papa Franja. "Ovaj papa je neko ko pokušava da nastavi Čeovo nasleđe na miran način, a to u Latinskoj Americi znači, pre svega, prevazilaženje drastičnih društvenih nepravdi. Nemački novinar kaže: "Može se reći malo nategnuto: papa je novi Če Gevara."

Da je Če Gevara sa sobom u prašumi Bolivije 1967. imao onoliko ljudi koliko danas u svetu nosi majice sa svojim likom, revolucija koju je pokušao da pokrene najpoznatiji moderni revolucionar verovatno bi bila uspešna. Ali u stvarnosti, on se mesecima povlačio 'kroz šume i planine' sa sve manje vojnika, tako da ne čudi što su ga uhvatili i pogubili agenti CIA-e i bolivijskog režima. Tako je 9. novembra 1967. godine, kada je Če Gevara ubijen, nastao mit koji i danas živi kao jedan od najmoćnijih kapitalističkih simbola komunističkog, mladalačkog ustanka.

Foto: Profimedia

Ernesto "Če" Gevara za volanom automobila američke proizvodnje sa svojom drugom suprugom Aleidom Marč na dan njihovog venčanja u Havani, nekoliko meseci nakon što je pomogao Fidelu Kastru da zbaci režim diktatora Fulhencija Bartiste. Gevarina udovica je nedavno rekla u intervjuu za časopis Casa de las Americas da "Če" nije bio ženskaroš, kako se priča.

Podsećajući na rane dane Kubanske revolucije, Kastro je rekao da se "odmah zaljubio u Gevaru” koji je bio "osoba široke opšte kulture i velike inteligencije.” Kastro je rekao da je Gevara bio lekar koji je postao vojnik, a da nikada nije prestao da bude lekar. Gevara nije imao vojnog iskustva i, zajedno sa ostalim članovima buduće kubanske gerile, vežbao je pucanje na imanju bivšeg sledbenika Panča Vile.

U to vreme imao je funkciju jediničnog lekara. Sovjeti su odlučili da povuku rakete bez konsultacija sa Kubancima. Če je to video kao veliku uvredu za kubanske vlasti, dok je Fidel drugačije pristupio problemu, znajući da su Kubanski Sovjeti očajnički potrebni. Postoje teze da je Če zahtevao ispaljivanje nuklearnih projektila na SAD i početak nuklearnog rata. Uprkos početku razvoja tenzija u odnosu na Če Gevaru i njegov odnos prema Sovjetskom Savezu, Fidel je otišao u prvu posetu SSSR-u. Pokušaj pripreme za revoluciju u Boliviji bio je neuspešan.

Nakon što je njegova grupa opkoljena, Če je uhapšen u blizini La Higere i pogubljen u lokalnoj školi. Vojni lekar mu je amputirao ruke, koje su potom poslate u Argentinu u staklenoj tegli na identifikaciju. Okolnosti njegove smrti 9. oktobra 1967. godine u Boliviji nikada nisu do kraja razjašnjene, samo je ranjen i zarobljen u sukobu sa državnim jedinicama, ali neka vrsta javnog suđenja. osoba koja je već postala simbol pobune protiv američkog imperijalizma nije smatrana poželjnom.

Ujutru je još bio živ, ali posle podne više nije, navodi fotoreporter koji je prisustvovao.

Gevara nikada nije nameravao da ostane na Kubi kao deo vladajućeg aparata. Tome u prilog govori i njegova izjava u razgovoru sa ocem, u kojoj kaže da više ne namerava da se bavi medicinom, Če je rekao: "Mogu da vam kažem o svom leku koji sam upravo ostavio. Sada sam ratnik koji podržava vladu. Šta će on sa mnom? Ne znam ni u kojoj ću zemlji kosti ostaviti."

Marksistički revolucionar i vođa kubanske gerile Ernesto Rafael Gevara de la Serna, poznatiji kao Če Gevara ili El Če, danas bi proslavio 94. rođendan. Iako je za neke simbol klasne borbe, za druge je bio dželat koji je ubio hiljade nevinih ljudi. Če Gevara je prešao put od revolucionara do pop ikone čija se figura može videti na majicama levičarskih studenata širom sveta.