Arnold Rotstajn: Otac moderne mafije imao je hiljadu ideja, neodoljiv šarm i samo jedan porok

"On svake noći dolazi ovamo. Redovan je kao sat. Nedelja, ponedeljak... Bilo koje veče. To svi znaju. Kao i obično, čekaju ga neki ljudi. Čekaju tu kraj njegovog stola, istog onog za kojim redovno sedi. Po ceo dan i celu noć, telefon ovde ne prestaje da zvoni. Svi traže njega. Nije da se gospodinu Lindu sviđa to, ali šta on može da uradi? Važnog čoveka, poput Rotštajna ne smeš uvrediti. Dakle, kao što sam rekao, on ulazi, uvek u savršenom odelu, ima savršene cipele i kaput, za njim ostaje trag parfema i on seda za svoj sto. Govori zdravo ljudima, oni mu na isti način odgovaraju. Neki obazrivo prilaze stolu i obraćaju mu se, kako bih rekao... Poverljivo. Znate, šapuću mu na uvo. Da li je nekome dao novac? To me ne pitajte, ko bi to znao. Pričamo o gospodinu Rotstajnu, znači, gledaš, ali ne vidiš. Stvar je jednostavna."

Noćni recepcionar Ejb Šer zaposlen u njujorškom hotelu "Lindis", ovako je opisao Rotstajna pred federalnim istražiteljima. Živopisni iskaz preplašenog hotelskog radnika, možda je i najbolji i najkoncizniji opis čoveka koji i dan danas živi kao inspiracija mnogih scenarista i reditelja koji se bave temama mafije i kriminalnog poretka.

Njujorški Jevrejin, uvek odmeren, smiren i savršeno obučen, govorio je tiho, nije se nikada eksponirao i na sve optužbe, ali i pohvale odgovarao je izrazom lica na granici stidljivosti i čuđenja.

Rodonačelnik mafijaškog ustrojstva i siva eminencija prohibicije nije potpadao pod jeftine klišee. Za početak, nije rođen u siromaštvu i nije pripadao razorenoj porodici. Upravo suprotno.

Rođen je u dobrostojećoj porodici nemačkih Jevreja, američkih imigranata kao srednje dete. Imao je starijeg brata i mlađu sestru. Ipak, idila Rotstajnovih narušena je već kada je mali Arnold navršio tri godine. Legenda kaže da ga je rigidni otac zatekao kako drži nož iznad vrata svog starijeg brata u gluvo doba noći. Samo je pribranost oca sprečila neočekivano krvoproliće. Nebrojeno puta roditelji su ga pronalazili u plakaru kako plače govoreći da ga otac i majka mrze, da vole njegovog brata i sestru, a da njega baš niko ne voli.

Polazak u školu prekretnica je za mladog Arnolda. On shvata da je matematika nešto u čemu je bolji od svih i da je upravo to disciplina koja će mu otvoriti vrata uspeha u školi, a kasnije i lagodnog života. Počeo je da kocka u ranom pubertetu. Provodio je vreme u barovima i bilijar salama gde su vođene nelegalne kladionice. Upoznavao je gangstere, bukmejkere, sitne prevarante i preračunavao je kakve su mu šanse u svetu podzemlja. Izračunao je koji su časni i manje časni načini da se domogne pobede i novca.

Uglađen, tih, proračunat i surov

Foto: Profimedia

Imao je tek 20 godina, a svaki njujorški uličar je znao ko je "Ej Ar". Matematičku genijalnost je obilno koristio u svim vrstama klađenja i kartaroških, kockarskih igara. Već tad je zarađivao ozbiljan novac koji je obožavao da nosi sa sobom i pozajmljuje ga očajnim kockarskim zavisnicima uz visoke kamate. Brzo je ukapirao da mu obim posla prevazilazi mogućnosti, ali i da iznuda ne priliči njegovom imidžu, pa je počeo da unajmljuje kriminalce, koji su za finansijsku naknadu vodili računa o tome da ga niko na ulici ne prevari.

Postala je stvar prestiža raditi za Rotstajna i on se time etablira kao otac organizovanog kriminala na njujorškim ulicama. U isto vreme dobija i nadimak, po kom će ostati upamćen, a koji možda i najbolje opisuje njegovu ličnost – Mozak. Glad za adrenalinskim busterom dok mu karte klize u rukama, za prigušenim svetlima i zelenom čojom, utolio je otvaranjem sopstvenog kazina.

Bilo je to nešto, do tada potpuno nepoznato i autentična avangarda. Zaigrao je na kartu ljudskih slabosti. U polumračan, magično privlačan ambijent doveo je lepotice sa viškom oblina i manjkom morala spremne da zadovolje nagone igrača, ali i da im odvuku pažnju i sposobne menadžere koji su dovlačili igrače raznih profila. Svima je pošteno isplaćivao 10 procenata od novca koji bi zaradio od njihovih igrača. U svakom trenutku imao je kod sebe bar 200.000 dolara. Novac je zarađivao bukvalno na sve moguće nelegalne načine. Trgovao je kradenom robom, varao je na kocki, organizovao je nelegalnu trgovinu alkoholom, kasnije i heroinom. Nameštao je utakmice i bokserske mečeve, zelenašio je.

Jednostavno nije bilo vrste kriminala u kojoj nije dominirao. Sve navedeno je bilo u strogom antagonizmu sa njegovom pojavom. Uglađen, tih, vaspitan, savršenih manira i perfektno manikiranih ruku. Obučen po poslednjoj modi sa suficitom stila. Uspevao je da izgradi prisne prijateljske odnose sa ljudima od samog dna egzistencijalne i socijalne lestvice, pa do onih koji su vladali državom. Obožavali su ga moćni političari, umetnici, biznismeni. Bio je prijatelj svima i bio je ponosan na to. Bila je 1919. godina.

Odlučujuća bejzbol utakmica između čikaškog kluba "Vajt soks" i "Sinsinatija" bila je na meti federalnih istražitelja, posle informacija da je Rotstajn potplatio igrače "Soksa" da namerno izgube utakmicu, dok je enormne svote novca uložio kladeći se na supranički tim. Biće to i prva prevara ovakve vrste u istoriji sporta. "Mozak" je dospeo pred Veliku porotu, gde je staloženo i mirno izjavio kako je ugledan biznismen, koji neće dozvoliti da mu ugled bude ukaljan. Dokazi i svedoci su volšebno nestali, a Arnold je opet pobedio, neprijatelje, policiju i sudski sistem.

Uz to je uveo još jednu inovaciju: poslao je otvoreno pismo novinama rekavši da on "Nikada nije radio nepošteno i da je umoran i da ga duša boli od toga što se njegovo ime povlači po javnosti bezrazložno kad god ispliva neki skandal".

Keks, mleko i malo krvi

Iako je neprestano vreme provodio okružen poročnim i nasilnim tipovima, "Mozak" je bio iznenađujuće neporočan. Zavisnost je u njemu budila prezir i odvratnost, nikada nije pušio, niti konzumirao alkohol. Međutim imao je i on svoje slabosti. Neprestano je keks umakao u toplo mleko. Svuda gde bi išao, svi su znali da je to jedino posluženje koje će prihvatiti.

Ništa manje nije bio uspešan kao patron. Njegov štićenik Čarls Laki Lučano, možda i najbolji učenik u godinama koje slede će potpuno reorganizovati mafijaško ustrojstvo Njujorka, podelivši ga u pet rejona kojima je vladalo pet porodica. Laki je uvek naglašavao da je sve što zna naučio od Rotstajna, pa čak i da se obuče.

Arnold je imao 46 godina kada je ubijen. Kažu da je Rotštajn posle partije pokera koja je trajala čak tri dana završio sa dugom koji je tada iznosio 320.000 dolara, što bi danas bilo otprilike pet miliona. Hladnokrvno je rekao da je igra bila nameštena i odbio da plati dug Džordžu Makmanusu.

Ugovoren je sastanak dvojice kockara u hotelu Park Central 4. novembra 1928. godine. Najavljeno je da će sastanku prisustvovati Makmanusova braća – penzionisani policajci – pa je Rotštajn bio ubeđen da će biti bezbedan. Nije računao na to da će mu baš oni presuditi.

Priča kaže da se Arnold nekako domogao stepeništa i radniku hotela rekao da je upucan i da mu treba taksi. Iako je insistirao da ga voze kući, odveden je u bolnicu i ubrzo je preminuo.

Ni na samrti nije odustajao od zakona koje je sam uspostavio. Na pitanje ko ga je upucao, Rotštajn je odbio da otkrije identitet ubice rekavši da je zločin počinila njegova majka.

Arnold Rotstajn je poslužio kao inspiracija za kreiranje mnogih likova iz krimogene sredine u filmovima i serijama. Bio je osnova za lik Nejtana Detroita u filmu "Momci i lutke", u "Velikom Getsbiju" je oživeo kroz lik Majera Volfshajma, dok se u seriji "Boardwalk Empire" lik zasnovan na njegovom karakteru upravo i zove kao on – Arnold Rotstajn.