"Brandenburška kapija je zatvorena": Sećanje na početak izgradnje smrtonosnog - Berlinskog, zida

"Brandenburška kapija je zatvorena" - bila je to udarna vest kojom je novinska agencija Asošijeted pres (AP) u ranim jutarnjim satima 13. avgusta 1961. obavestila svet da je počela gradnja Berlinskog zida.

Kapija se nalazila tačno između istočnog i zapadnog dela grada a vojnici Narodne armije DDR su blokirale sve uobičajene prelaze u Zapadni Berlin - najpre bodljikavom žicom.

"Operacija obezbeđenje granice" koju je predsednik Nemačke Demokratske Republike Erih Honeker tada počeo, bila je zaključenje podele Berlina. Njome je sprečeno bežanje u Saveznu Republiku Nemačku, jer je od 1949. u tu zemlju prebeglo 2,6 miliona ljudi.

Foto: Profimedia

Hladni rat

Masovni egzodus bio je ekonomski poguban za DDR kojoj je u vreme gradnje zida već nedostajao veliki broj zanatskih radnika, ali i lekara. Zvanično obrazloženje za gradnju je, međutim, bilo sasvim drukčije: "Očuvanje mira zahteva da se prekinu aktivnosti zapadnonemačkih revanšista".

Ta agresivna retorika bila je tipična za vreme u kojem su se komunistički Sovjetski Savez i kapitalisitčke Sjedinjene Američke Države ogorčeno nadmetale da pokažu ko ima bolji društveni sistem. Obe strane permanentno su se naoružavale i stvorena je takozvana "ravnoteža straha" - to stanje je trajalo sve do pada Berlinskog zida 1989. godine.

Zapadni Berlin - "Ostrvo slobode u komunističkom moru"

Podeljeni Berlin je bio takoreći žarište borbe dva sistema. Pobedničke sile su ga 1945. podelile na četiri sektora: u istočnom delu grada komandu su imali Sovjeti, u zapadnom - Amerikanci, Britanci i Francuzi.

Tadašnji predsednik SAD Džon F. Kenedi nazvao je demokratski Zapadni Berlin "ostrvom slobode u komunističkom moru". A DDR je zid, dugačak 155 kilometara, zvanično zvao "antiimperijalističkim zaštitnim zidom".

Mesto užasa i sećanja: ulica Bernauer štrase

Tokom 28 godina postojanja Zida, na njemu ili pred njim nastradalo je najmanje 140 ljudi. Sećanje na njihovu sudbinu oličeno je u komadu zida dugačkom 200 metara koji još uvek stoji u ulici Bernauer štrase.

To je mesto gde se povremeno organizuje okupljanje svedoka starog vremena koji tu pripovedaju šta su sve doživeli.

Foto: Profimedia

Jedan od njih je, na primer, Joahim Rudolf, koji je prebegao u Zapadni Berlin, a posle toga prokopao tunel dužine 140 metara - sa zapadne prema istočnoj strani, da bi drugima omogućio bekstvo.

On kaže da se neposredno posle zatvaranja granice s jednim prijateljem našao u blizini bodljikave žice pred kojom su stajali vojnici naoružani "Kalašnjikovima". Vojnici su vikali na njih dvojicu i Rudolf prenosi da mu je u tom trenutku bilo jasno da su spremni i da pucaju.

Bio je to nagli ulazak u jedno mračno vreme.

Perspektive mladih

No, u Bernauer štrase na okupljanja svedoka danas dolaze i mladi ljudi, poput Lenarta Zibelsa. On je rođen 1995. upravo na jedinom mestu gde je zid još postojao.

"Kada živite tako blizu šume i vidite taj zid, i stazu pored njega, u glavi Vam se stvaraju pitanja".

Lena Kvinke, 22-godišnja studentkinja prava u Haleu, rođena je u Kamerunu, a rasla u Etiopiji. Tamo je išla u školu na nemačkom jeziku i učila po nemačkim nastavnim planovima. Otac joj je Nemac i još u detinjstvu je mnogo slušala o Berlinskom zidu.

"Nije vam svejedno kad stojite ovde pred ostacima Zida, znajući čitavu priču", kaže ona i dodaje: "Uvek sam se pitala kom delu Nemačke bih ja tada pripadala".

Lena i Lenart imaju i nešto zajedničko. Kao mladi ljudi, kada čuju reč "zid", ne pomišljaju samo na Berlinski zid, već i, na primer, na zid između SAD i Meksika, ili onaj između Izraela i palestinskih područja.

"U svakom slučaju", kaže Lena, "kad god čujem reč 'zid', to je za mene nešto nepodnošljivo".