Kardinal špijunirao papu da bi ga ucenjivao, a na "prijateljicu" potrošio pola miliona evra

On je naveo da se vodi još jedna paralelna istraga u kojoj je kardinal Anđelo Beću optužen da je bio učesnik udruženog zločinačkog poduhvata. To sve potvrđuje dvodnevno svedočenje monsinjora Alberta Perlaske, koji je 11 godina bio šef finansija u državnom sekretarijatu Vatikana, dok mu je neposredni šef bio nadbiskup Beću.

Spisak krivičnih dela stavljen na dušu kardinala nije ni do tada bio mali ni bezazlen. Tu su, naime, prevare, pronevere, zloupotreba položaja, otuđivanje, "pranje" tuđeg i sopstvenog novca, korupcija, iznuda, objavljivanje dokumenata koji su pokriveni službenom tajnom, falsifikovanje javnih isprava, falsifikovanje u privatnoj prepisci.

Papa Franja ga je i crkveno kaznio: morao je da se odrekne položaja prefekta Kongregacije za svete i svih kardinalnih prava, uključujući i pravo da bira papu. Ostao je kardinal samo nominalno. Nije mu oproštena krivična odgovornost, pa je tako moguće i da se na kraju suđenja suoči sa dugotrajnom zatvorskom kaznom.

Ogroman skandal izbio je kada se saznalo za finansijski gubitak Svete stolice pri kupovini bivše Harrodsove zgrade u londonskom Kensingtonu. Sveta stolica ju je kupila kao "odličnu investiciju" za 300 miliona funti. Ove godine u julu su jedva uspeli da je prodaju za 186 miliona funti. Na ovu transakciju Vatikan je izgubio 114 miliona funti. Tome treba dodati provizije brokerima i druge troškove. A odgovorna osoba za ovaj kolaps bio je niko drugi do Anđelo Beću.

Kardinal je optužen i da je papinim novcem finansirao svoju braću na Sardiniji. A zatim je objavljeno da je izvesna Sesilija Maronja, predstavljena u Vatikanu kao njegova nećaka, potrošila oko 500.000 evra vatikanskog novca na lične stvari: cipele, parfeme, galanteriju i kožne fotelje, jer izjavila je kasnije za milanske novine "ona imao pravo na odmor posle teškog rada."

Foto:EPA/CLAUDIO PERI

"Novac mi je poslao monsinjor Alberto Perlaska po instrukcijama kardinala", rekla je ona za Korijere dela Sera. Ona je tvrdila da su to bili pokloni za "omekšavanje" posrednika u operacijama spasavanja katoličkih časnih sestara i sveštenika kidnapovanih u Africi ili Aziji.

Rekla je: "Potrošila sam novac na diplomatska putovanja, plaćanje izvora informacija, na posredovanje i na uplate humanitarnim organizacijama."

La Republika je precizirala da je od novca koji je njena kompanija Logsic doo, sa sedištem u Ljubljani, dobila od Vatikana "za humanitarne misije", kupovala stvari prestižnih modnih brendova poput Prade, Šanela i dr.

Italijanske novine su istražile i objavile da njena firma za sedište novodi adresu u Ljubljani, a da se tamo nalazi samo poštansko sanduče.

Maronja je u istom intervjuu negirala da je ona kardinalova ljubavnica, a nekoliko dana ranije je izjavio da nisu ni u rodu i da je sa njom imala samo "institucionalne odnose". Da je sve kako njih dvoje tvrde, država Vatikan ne bi raspisala međunarodnu poternicu na osnovu koje je Sesilija privedena u Milanu u oktobru 2020. godine, niti bi nalog međunarodnog suda istraživao tokove novca koji je išao iz Vatikana.

I upravo iz ove istrage proizašao je USB sa snimkom telefonskog razgovora kradinala i pape, nekoliko dana nakon što je papa pušten iz bolnice u kojoj je bio podvrgnut ozbiljnoj operaciji i nekoliko dana pre početka procesa malverzacije oko zgrade u Londonu.

Beću je taj razgovor, koji je vodio iz svog stana iz Svete stolice bez papinog pristanka, niti obaveštenja, snimao. Snimak je pronađen u mobilnom telefonu koji je italijanska finansijska garda zaplenila tokom istrage. Iz transkripta razgovora proizilazi da je pokušao da prevari papu, koji je još bio u bolovima i pod analgeticima, da potvrdi da je upravo poglavar Katoličke crkve odobrio isplatu 350.000 evra Sesiliji Maronji. Iako zbunjen, papa nije dozvolio da bude uvučen na tanak led. Zahtevao je od kardinala da podnese zahtev u pisanoj formi i da mu da vremena da proveri svoju evidenciju.

Ranijih godina, decenija i vekova, Sveta stolica bi krila i zataškavala takav skandal, da ne bi ugrozila ugled Katoličke crkve. Sadašnji papa Franja, naprotiv, dozvoljava uklanjanja i hapšenja, samo da bi pokazao da Crkva ne prikriva korupciju.