Miloš Biković za hrvatske medije: "Volim da budem u centru pažnje"

Karte za premijeru nastavka filma u Puli prodate su sedam dana ranije, pa je Biković rekao da je dobio nagradu čim je sleteo iz Moskve u Pulu – kada je čuo tu informaciju.

Oduševljen je, kaže, što je i hrvatska publika prepoznala kvalitet filma i dala mu takav tretman koji je mogao samo da poželi.

Trenutno je angažovan na novom filmu legendarnog reditelja Slobodana Šijana, koji je režirao filmove "Maratonci trče počasni krug" i "Ko to tamo peva".

Šijan nakon sedamnaest godina snima novi film, a srpski glumac Biković u njemu igra glavnu ulogu.

Reč je o crnoj komediji, žanru u kojem je Šijan majstor, otkrio je Biković, dodavši da je saradnja sa Šijanom divna, "bez obzira na to što je u ozbiljnim godinama".

"Zadržao je dečji duh, zadržao je taj kliker lomljenja pravila, tako da je dragoceno gledati kako mu mozak radi kada snima film i kako dolazi do novih ideja i šta primećuje", kaže Biković.

Uspeh u Rusiji

Biković je u Rusiji snimio već 12 filmova i deset sezona raznih serija, a između ostalog igrao je glavnu ulogu u ruskom filmu "Sluga", koji je samo u bioskopima gledalo 12 miliona ljudi.

To mu je u Rusiji donelo status prave glumačke zvezde, a dobio je i državljanstvo i glavnu nagradu Ruske Federacije koju dodeljuju umetnicima i koju mu je lično dodelio Vladimir Putin.

Dolazi iz netipične porodice, njegovi roditelji su se dva puta venčavali i razvodili, a on i 16 godina stariji brat, koji je iguman u manastiru, rođeni su u dva braka istih roditelja.

Biković to, kako je rekao u emisiji "U svom filmu", nije uvek razumeo.

Našao se, kaže, u tome kad se rodio – njegovi roditelji su već bili razvedeni.

Tek kasnije, kada je odrastao, "shvatio je koliko je to bizarno", kaže on.

"Mislim, da su se oni zaista voleli, ali nisu umeli jedno s drugim. To je neka lekcija za mene, da čovek treba da nauči da postoji s osobom koju voli, da je to projekat, da je to rad na tome, to je odricanje", dodajući da čovek mora da se odrekne dela sebe, kako bi imao mesta za drugu osobu.

Duhovnost i gluma

Na pitanje koliko mu znači duhovnost, koju rado ističe kao svoju vrednost i potrebu, Biković kaže da su ga, kada je upisao fakultet, pitali: "Zbog čega se bavite ovim?'"

"Pedagog nas je to pitao. Ja sam shvatio, sad ako kažem istinu, zvučaće infantilno. Istina je, volim da budem u centru pažnje, da me gledaju i da kontrolišem šta osećam. Volim da budem neko drugi dok glumim, volim taj osećaj 'napumpanog' ega i tako dalje. Shvatio sam da ovo zvuči mnogo ružno, šteta što je istina. Moram da promenim tu istinu. Imam neku ružnu istinu o sebi i moram da je promenim, moram da promenim odnos prema tome i prema sebi."

On je takođe istakao da voli da vidi zadovoljnu publiku kako odlazi s predstave, jer onda zna da je vredeo svaki uloženi trud.

Na pitanje koja je njegova uloga kao umetnika i kao promotera svoje zemlje, ali i nekoga ko se zalaže za dobre komšijske odnose, Biković je rekao da veruje da će vreme pokazati "da mi nemamo kuda nego da idemo ka kontaktu, i ma koliko to sad zvučalo daleko i naivno, ka ljubavi, jer je na drugoj strani vrlo crna perspektiva".

"Druga strana je autodestrukcija", poručuje.