Nije Parada ponosa šaka pirinča da je pozoba svaki antivakser

Šetnja kreće i završava se u parku „Manjež“. Na ulazima će učesnici dobiti narukvice sa kojima će moći neometano da se kreću po Prajd parku i koje istovremeno znače da su ispoštovani protokoli za sprečavanje širenja COVID-19 virusa. Svaki učesnik ovogodišnje Parade ponosa mora da poseduje zeleni sertifikat ili potvrdu o negativnom antigenskom testu ne starijem od 48 sati ili PCR test ne starijem od 72 sata ili potvrdu o zarazi virusom ne stariju od 6 meseci ili mlađu od 14 dana. Dokaz u elektronskom ili papirnom obliku se mora pokazati na ulazu. Ukoliko učesnik nema nijedan dokument, omogućeno je brzo testiranje ispred ulaza u park. Inače, ne možeš da paradiraš s nama!

Čim je objavljena informacija o ovogodišnjoj Paradi ponosa, dežurni homofobi su krenuli s vrištanjem da je LGBT populacija povlašćena jer se organizuje gej parada uprkos činjenici da je 7 hiljada dnevno novozaraženih. Svake godine homofobi nađu razloga za kuknjavu i da pozivaju na zabranu ili otkazivanje Parade ponosa, a ove godine imaju pandemiju korona virusa kao argument protiv, iako se organizuju muzički festivali na otvorenom, filmski i pozorišni festivali u zatvorenom, politički i ekološki protesti… Zbog toga je odlično što su organizatori izašli u javnost sa informacijama o protokolima za sprečavanje širenja COVID-19 tokom Parade ponosa, jer su time ućutkali dežurne homofobe.

Prošle godine je zbog epidemije Parada ponosa otkazana i većina događaja je prebačeno na internet i društvene mreže. Dok su se u državama u regionu aktivisti odlučili da na neki javni način održe Paradu ponosa (šetnjom ili vožnjom), Beograd je izgleda jedva dočekao da sve otkaže i upadne u korona hibernaciju. Ove godine se oseća da se LGBT zajednica uželela Parade ponosa, ali to i dalje ne znači da će u subotu biti više ljudi no što je to uobičajeno! Neprijateljski mediji su ranije izveštavali da od 300 do 500 ljudi, a oni prijateljski su nas častili sa hiljadu, a neki i dve tri hiljade učesnika. Beograd već godinama unazad kuburi sa brojem ljudi na Paradi ponosa i ima manje učesnika od Zagreba, Sarajeva ili Skoplja! U čemu je problem? Većina LGBT populacije i dalje ne želi da rizikuje i da se tako javno autuje i izloži fotoreporterima i kamerama, jer kalkulišu između tog rizika i onoga što dobiju tim događajem i šta taj događaj znači. A za veliki broj LGBT ljudi Parada ponosa i dalje ne znači ništa, niti joj vide smisla. Besmisao Parade ponosa se ogleda u njenoj političkoj impotenciji. Dok sa nama šeta premijerka i pojedini njeni ministri, organizatori ispostavljaju zahteve Parade ponosa u vazduh, a da ni u jednom trenutku ne pitaju vlastodršce koji su došli da se slikaju sa diplomatama i prikažu kao pro-evropski i veliki poštovaoci ljudskih prava, šta se dešava sa tim zahtevima koji su svake godine isti jer ih niko ne ispunjava! Zbog toga nema nikakvog smisla pozivati premijerku i njene ministre da šetaju sa LGBT populacijom jer nemaju s čim da izađu pred nju. Bez poklona se na Paradu ponosa ne dolazi! Mi konstantno imamo scenario da domaći političari, ali i strane diplomate iskorišćavaju taj događaj za svoje interese, a da ništa ne daju!

Takođe, zbog toga što vlast dolazi na Paradu ponosa ona je okarakterisana kao državna, režimska, Vučićeva ili kako god, te je veliki broj opozicionara izbegava, što govori da je njihova politička sebičnost mnogo veća nego solidarnost sa LGBT populacijom. Zbog svega toga, posećenost Parade ponosa je daleko od brojke koju Beograd sa svojim brojem stanovnika zaslužuje, što je naročito problematično jer se za sledeću godinu priprema Evropska parada ponosa koja će biti u Beogradu! Sve dok organizatori budu titrali jajca političkim subjektima i diplomatama, umesto da pokažu zube kao simbol besa koju LGBT populacija u Srbiji oseća, posećenost na paradi će biti mizerna. Ja sam rekao šta sam imao, a vi vidite šta ćete.

Piše: Predrag Azdejković

Stavovi izraženi u ovom tekstu pripadaju autoru i ne odražavaju nužno uređivačku politiku B92.net