Kako je Gregor Mendel otkrio pravila nasleđivanja?

Homo sapijens je preživeo jer - svi mi - smo potencijalno "naučnici" - imamo predispoticije za učenje i stvaranje novog, pomoću metoda učenja na greškama. Gregor Mendel, moravski sveštenik je na manastirskom imanju uzgajao i testirao oko 5.000 biljaka graška (Pisum sativum) – "opovrgao" je aksiom - da su "hibridni potomci pokazuju osobine oba roditelja" ("Eksperimenti hibridizacije biljaka", 1865/66. Brno). Eksperimenti su pokazali da ta "osobina ponekad izostane" te da se može pojaviti "u kasnijim generacijama" - zaključio je - da nasleđivanje zavisi od 2 "čestice" (gena). Postao je utemeljivač genetike i svog modernog znanja. "Čestice" (gen) su ponovo otkrili prirodnjaci 1900. Hugo de Vris i Karl Korens. Nauka je nastala u VB jer je njihovo društvo od srednjeg veka višecentrično - "svako može da pogreši": kralj, aristokratijea, crkva, gradovi - pa pošto svako može da pogreši a greške moraju biti popravljene nastala je demokratija, građansko društvo, liberalizam, nauka. Savremenik Svetog Save (1175-1236) - je Robert Groseteste (1168–1253) pradede-nauke, kancelara Oksfordskog univerziteta koji je unapredio sholastičku analitiku, fiziku, etiku, uveo indukciju i verifikaciju kao metod dolaženja do istine, grešeke se moraju popravljeti jer "ponavljanje greške" treba smatrati "kugom razuma" – kao što je kazao Fransis Bekon. Sve mora biti podvrgnuto kontroli “scientia experimetalis" koja stoji iznad "autoriteta" - sveštenik Rodzer Bekon 1268. to traži od tadašnjeg pape - sic!

Jos je nesto interesantno. Onih 25% biljaka F2 generacije sa cvetovima bele boje su homozigotne za tu boju (koja je recesivna) i daljim medjusobnim umnozavanjem daju iskljucivo bele cvetove. Ljubicasta boja cvetova je dominantna i zato se ona iskljucivo pojavljuje u F1 generaciji, dok je u F2 generaciji 75% biljaka sa tom bojom, ali nisu sve homozigotne. U toj generaciji je 25% cvetova bele boje homozigotno, 25% ljubicaste takodje, a 50% ljubicaste heterozigotno i oni medjusobnim umnozavanjem i dalje daju taj odnos 1.2:1. Da bi se otkrilo koje su biljke sa ljubicastim cvetovima homozigotne to se mora otkriti takodje medjusobnim umnozavanjem i one tada nadalje daju samo homozigotne ljubicaste cvetove. Osobina za glatku semenku graska je dominantna u odnosu na naboranu i u F1 generacije su sve glatke, a u F2 generaciji se ponovo pojavljuje kombinacija 1:2:1. Uzgred, grasak naboranog zrna daje sladji mlad grasak, a glatko zrno je poreklom od divljeg graska.

Radom.

Homo sapijens je preživeo jer - svi mi - smo potencijalno "naučnici" - imamo predispoticije za učenje i stvaranje novog, pomoću metoda učenja na greškama. Gregor Mendel, moravski sveštenik je na manastirskom imanju uzgajao i testirao oko 5.000 biljaka graška (Pisum sativum) – "opovrgao" je aksiom - da su "hibridni potomci pokazuju osobine oba roditelja" ("Eksperimenti hibridizacije biljaka", 1865/66. Brno). Eksperimenti su pokazali da ta "osobina ponekad izostane" te da se može pojaviti "u kasnijim generacijama" - zaključio je - da nasleđivanje zavisi od 2 "čestice" (gena). Postao je utemeljivač genetike i svog modernog znanja. "Čestice" (gen) su ponovo otkrili prirodnjaci 1900. Hugo de Vris i Karl Korens. Nauka je nastala u VB jer je njihovo društvo od srednjeg veka višecentrično - "svako može da pogreši": kralj, aristokratijea, crkva, gradovi - pa pošto svako može da pogreši a greške moraju biti popravljene nastala je demokratija, građansko društvo, liberalizam, nauka. Savremenik Svetog Save (1175-1236) - je Robert Groseteste (1168–1253) pradede-nauke, kancelara Oksfordskog univerziteta koji je unapredio sholastičku analitiku, fiziku, etiku, uveo indukciju i verifikaciju kao metod dolaženja do istine, grešeke se moraju popravljeti jer "ponavljanje greške" treba smatrati "kugom razuma" – kao što je kazao Fransis Bekon. Sve mora biti podvrgnuto kontroli “scientia experimetalis" koja stoji iznad "autoriteta" - sveštenik Rodzer Bekon 1268. to traži od tadašnjeg pape - sic!

Radom.

Jos je nesto interesantno. Onih 25% biljaka F2 generacije sa cvetovima bele boje su homozigotne za tu boju (koja je recesivna) i daljim medjusobnim umnozavanjem daju iskljucivo bele cvetove. Ljubicasta boja cvetova je dominantna i zato se ona iskljucivo pojavljuje u F1 generaciji, dok je u F2 generaciji 75% biljaka sa tom bojom, ali nisu sve homozigotne. U toj generaciji je 25% cvetova bele boje homozigotno, 25% ljubicaste takodje, a 50% ljubicaste heterozigotno i oni medjusobnim umnozavanjem i dalje daju taj odnos 1.2:1. Da bi se otkrilo koje su biljke sa ljubicastim cvetovima homozigotne to se mora otkriti takodje medjusobnim umnozavanjem i one tada nadalje daju samo homozigotne ljubicaste cvetove. Osobina za glatku semenku graska je dominantna u odnosu na naboranu i u F1 generacije su sve glatke, a u F2 generaciji se ponovo pojavljuje kombinacija 1:2:1. Uzgred, grasak naboranog zrna daje sladji mlad grasak, a glatko zrno je poreklom od divljeg graska.