Najnovija istraživanja otkrivaju šta su sve u stanju da upamte mačke

Ja što sam imao mačku... Trčala je po ogradi sokakom do kuće čim čuje probušeni auspuh mog stojadina. Išla mi uz nogu po dvorištu kao pas. Grejala se sa mnom zimi pored smederevca. A ujutro na zgražanje ženskog dela porodice poređala bi pred vratima nekoliko tokom noći uhvaćenih miševa. Nikada nikoga nije ogrebala niti siktala besno.
Takva je bila moja naj-mačka!

Ne verujem bas u ta japanska preterivanja, ali da pamte i reaguju na boju glasa i na svoj nacin pamte, sam se i sam uverio kada sam otputovao i vratio se kroz pola godine, macka koja je inace plasljiva je, kada je cula moj glas trcala u susret kao pas. Bukvalno sam bio iznenadjen, jer sam bio ubedjen da me je zaboravila potpuno.

Mačke nisu sebične i ne znam odakle to ubeđenje. Jeste da su uporne kad je u pitanju hrana i svaka mačka će skočiti na sto, kuhinjske el. i slično, ma koliko je puta opomenuli i spustili na pod. U tom smislu deluju sebično, jer uvek imaju taj cilj, hranu i kad traze hranu ne obraćaju pažnju ni na koga i ni na šta drugo. Ali one su jako umiljate i stalno pokazuju naklonost maženjem. Posebno su tad srećne jer je to za njih uspostavljanje neke dublje komunikacije sa vlasnikom. One stalno traže pažnju vlasnika, tj. da ih pomazi ili počeška i one tad predu i jako su zadovoljne što su bliske sa svojim ljudskim bićima.

Moja je najbolje zapamtila zvuk frizidera. :)

Sve pamte. Jedna vanjski mačor, Mimi, pravi razbojnik. Čim me vidi dođe i hoda uz mene. Čekira, nadgleda, kontrolira.
Ponekad istuče neku pridošlicu.

Ranije sam kao i mnogi drugi imao predrasude prema mačkama i mislio sam da su vezane za kuću a ne za porodicu, onda sam se pre jedno 10 god sažalio na malo mače koje nije prestajalo da mjauče čak i kada sam joj prišao i spustio glavu a ona me je pomazila glavom o glavu ali i dalje nije prestajala da mjauče!
Odem do prve radnje, uzmem 100g parizera i kutiju jer je baš jako padala kiša i stavim je u kutiju pa u kola i dao joj da jede... pojela je sve, od tada nikada više nije mjauknula, logično doneo sam je kući.
Prvo kad nekog nema kući ona sluša lift i dal prepozna (zvučno) korake ili šta znam, znam samo da kad taj neko dolazi ona je kod vrata i čeka barem minut strpljivo sedi pored vrata i toliko se oduševi da ide oko nogu i čeka da se raspakuješ da je pomaziš i ona uzvrati i dan može da se nastavi.
Pa mi skoči na krevet i polako me budi dok ne dođem k'sebi i počnem da je zapitkujem što me je probudila, idem redom sa pitanjima dok ne postavim ono pravo i tad krene da me ljubi i mazi se dok ne ustanem, uglavnom to bude od ”jel si gladna, voda, pesak (neće u prljavo - neverovatno) al uglavnom to bude peškir” , padne joj peškir sa radijatora a radijator greje, smori se kad joj se to desi. Danas baš kad je videla da sam krenuo ka kuhinji zatrčala se i čekala me je na radijatoru da vidim. Vi ne možete da zamislite koliko je srećna bila i tu zahvalnost, a prava reč dan danas je ona zahvalna što sam je doneo i dao joj status člana porodice! ni jedan jedini komad nameštaja nije uništila, ne penje se na stolove (osim kad neko zaboravi nešto čisto, tek suvo iz mašine e tu obožava da legne ali to je naša krivica jer dobro znamo da ne može da odoli i ne treba da ostavljamo stvari tu i to joj stvarno ne zameramo. Ne ulazi u kuhinju, kupatilo nikada bukvalno nikada. u WC ulazi jer je i njen posip tu, ali kupatilo nikad a vrata su uvek otvorena jer član porodice ima invaliditet.
Naravno da smo spavali u drugom smeštaju, nije joj smetalo samo da smo mi tu i jedino kada je čujem da mjauče a to je kada ostane sama, pa je čujem kroz vrata ili mi kažu komšije, tada plače bukvalno. Neću je porediti sa drugim životinjama osim što ću reći da je laka za održavanje.
Mišljenje o mačkama sam itekako promenio i sve je do vaspitanja i mora da se radi sa njima dugo vremena ali se isplati, no kada pogledate i psa morate dresirati, isto tako i mačku morate dresirati.
pozdrav

Без упоређивања са псима, молићу. Мачке су, за разлику од њих, аутентичне животиње. Уколико вам недостаје покорност и буљење у вас по цео божји дан, ви о мачкама појма немате.

Rasplaka me komentar kad kaze da je posle pola godine nije video a ona njemu trci u zagrljaj, toliko neznosti i osecajnosti u tom malom bicu.

Imam macka starog oko pola godine,inace je stalno u kuci.Kad je suncano vani ga pustim na nekih sat vremena i svaki put kad zazvizdim odma dolazi,samo cujem svonce kako trci.

Mislim da nisam ni pošao u osnovnu školu kada je tog jednog letnjeg avgustovskog dana u naše dvorište ušlo sivo mače, nije baš bio mali, bio je već tada mačak.

Igrao sam se pored naše stare lipe i on se motao oko mene, mazio me glavom. Ja do tada nisam imao mačku. Moji su dozvolili da ga zadržim. Ako po nečemu pamtim svoje detinjstvo to je po tom sivom mačku. Koji je bio nekako miran kao bubica. Zimi je bio u kući, spavao je na stolici pored sulundara starog smederevca. A voleo je i da spava u kutiji za drva koja se nalazi u smederevcu.

Moji ukućani ne vole nešto puno mačke, jedini sam ja koji ih voli. Ali su ga poštovali baš i hranili uvek. A on je nas štitio od miševa, verujte da u podrumu, košu za kukuruz ili ostavi za žito nije bilo nijednog miša.

Lad god se setim njega uvek mi bude toplo oko srca, iako je prošlo više od 10,15 godina od kako ga nema. Nekako mi je on primer idealne mačke. Nije pravio štetu, sem ono kad je jednom uhvatio malo pile hahaha

Mačke nisu sebične i ne znam odakle to ubeđenje. Jeste da su uporne kad je u pitanju hrana i svaka mačka će skočiti na sto, kuhinjske el. i slično, ma koliko je puta opomenuli i spustili na pod. U tom smislu deluju sebično, jer uvek imaju taj cilj, hranu i kad traze hranu ne obraćaju pažnju ni na koga i ni na šta drugo. Ali one su jako umiljate i stalno pokazuju naklonost maženjem. Posebno su tad srećne jer je to za njih uspostavljanje neke dublje komunikacije sa vlasnikom. One stalno traže pažnju vlasnika, tj. da ih pomazi ili počeška i one tad predu i jako su zadovoljne što su bliske sa svojim ljudskim bićima.

Без упоређивања са псима, молићу. Мачке су, за разлику од њих, аутентичне животиње. Уколико вам недостаје покорност и буљење у вас по цео божји дан, ви о мачкама појма немате.

Ne verujem bas u ta japanska preterivanja, ali da pamte i reaguju na boju glasa i na svoj nacin pamte, sam se i sam uverio kada sam otputovao i vratio se kroz pola godine, macka koja je inace plasljiva je, kada je cula moj glas trcala u susret kao pas. Bukvalno sam bio iznenadjen, jer sam bio ubedjen da me je zaboravila potpuno.

Sve pamte. Jedna vanjski mačor, Mimi, pravi razbojnik. Čim me vidi dođe i hoda uz mene. Čekira, nadgleda, kontrolira.
Ponekad istuče neku pridošlicu.

Moja je najbolje zapamtila zvuk frizidera. :)

Ja što sam imao mačku... Trčala je po ogradi sokakom do kuće čim čuje probušeni auspuh mog stojadina. Išla mi uz nogu po dvorištu kao pas. Grejala se sa mnom zimi pored smederevca. A ujutro na zgražanje ženskog dela porodice poređala bi pred vratima nekoliko tokom noći uhvaćenih miševa. Nikada nikoga nije ogrebala niti siktala besno.
Takva je bila moja naj-mačka!

Rasplaka me komentar kad kaze da je posle pola godine nije video a ona njemu trci u zagrljaj, toliko neznosti i osecajnosti u tom malom bicu.

Ranije sam kao i mnogi drugi imao predrasude prema mačkama i mislio sam da su vezane za kuću a ne za porodicu, onda sam se pre jedno 10 god sažalio na malo mače koje nije prestajalo da mjauče čak i kada sam joj prišao i spustio glavu a ona me je pomazila glavom o glavu ali i dalje nije prestajala da mjauče!
Odem do prve radnje, uzmem 100g parizera i kutiju jer je baš jako padala kiša i stavim je u kutiju pa u kola i dao joj da jede... pojela je sve, od tada nikada više nije mjauknula, logično doneo sam je kući.
Prvo kad nekog nema kući ona sluša lift i dal prepozna (zvučno) korake ili šta znam, znam samo da kad taj neko dolazi ona je kod vrata i čeka barem minut strpljivo sedi pored vrata i toliko se oduševi da ide oko nogu i čeka da se raspakuješ da je pomaziš i ona uzvrati i dan može da se nastavi.
Pa mi skoči na krevet i polako me budi dok ne dođem k'sebi i počnem da je zapitkujem što me je probudila, idem redom sa pitanjima dok ne postavim ono pravo i tad krene da me ljubi i mazi se dok ne ustanem, uglavnom to bude od ”jel si gladna, voda, pesak (neće u prljavo - neverovatno) al uglavnom to bude peškir” , padne joj peškir sa radijatora a radijator greje, smori se kad joj se to desi. Danas baš kad je videla da sam krenuo ka kuhinji zatrčala se i čekala me je na radijatoru da vidim. Vi ne možete da zamislite koliko je srećna bila i tu zahvalnost, a prava reč dan danas je ona zahvalna što sam je doneo i dao joj status člana porodice! ni jedan jedini komad nameštaja nije uništila, ne penje se na stolove (osim kad neko zaboravi nešto čisto, tek suvo iz mašine e tu obožava da legne ali to je naša krivica jer dobro znamo da ne može da odoli i ne treba da ostavljamo stvari tu i to joj stvarno ne zameramo. Ne ulazi u kuhinju, kupatilo nikada bukvalno nikada. u WC ulazi jer je i njen posip tu, ali kupatilo nikad a vrata su uvek otvorena jer član porodice ima invaliditet.
Naravno da smo spavali u drugom smeštaju, nije joj smetalo samo da smo mi tu i jedino kada je čujem da mjauče a to je kada ostane sama, pa je čujem kroz vrata ili mi kažu komšije, tada plače bukvalno. Neću je porediti sa drugim životinjama osim što ću reći da je laka za održavanje.
Mišljenje o mačkama sam itekako promenio i sve je do vaspitanja i mora da se radi sa njima dugo vremena ali se isplati, no kada pogledate i psa morate dresirati, isto tako i mačku morate dresirati.
pozdrav

Imam macka starog oko pola godine,inace je stalno u kuci.Kad je suncano vani ga pustim na nekih sat vremena i svaki put kad zazvizdim odma dolazi,samo cujem svonce kako trci.

Mislim da nisam ni pošao u osnovnu školu kada je tog jednog letnjeg avgustovskog dana u naše dvorište ušlo sivo mače, nije baš bio mali, bio je već tada mačak.

Igrao sam se pored naše stare lipe i on se motao oko mene, mazio me glavom. Ja do tada nisam imao mačku. Moji su dozvolili da ga zadržim. Ako po nečemu pamtim svoje detinjstvo to je po tom sivom mačku. Koji je bio nekako miran kao bubica. Zimi je bio u kući, spavao je na stolici pored sulundara starog smederevca. A voleo je i da spava u kutiji za drva koja se nalazi u smederevcu.

Moji ukućani ne vole nešto puno mačke, jedini sam ja koji ih voli. Ali su ga poštovali baš i hranili uvek. A on je nas štitio od miševa, verujte da u podrumu, košu za kukuruz ili ostavi za žito nije bilo nijednog miša.

Lad god se setim njega uvek mi bude toplo oko srca, iako je prošlo više od 10,15 godina od kako ga nema. Nekako mi je on primer idealne mačke. Nije pravio štetu, sem ono kad je jednom uhvatio malo pile hahaha