Tu su i oni koji čekaju rožnjaču i kostnu srž. U našoj zemlji oko 2.000 ljudi čeka transplantaciju, a ukoliko se nešto ne promeni, mnogi od njih, na žalost neće dočekati organ koji im može spasiti život.
Nakon vidljivih pomaka u poslednjih desetak godina, epidemija kovida je gotovo zaustavila program transplantacije. Takođe, i pored napora lekara, građani većinom ne pristaju da doniraju organe preminulog člana porodice i time produže život pacijentu kojem je organ neophodan. Koliko je situacija alarmantna govori i podatak da je u Srbiji za poslednjih godinu dana urađena samo jedna kadaverična i 13 živosrodnih transplantacija bubrega. Ova poražavajuća statistika stavila je Srbiju na dno evropske lestvice.
Dan donora je posvećen sećanju i neizmerljivoj zahvalnosti donorima i njihovim porodicama, koje su u najtežem trenutku, kada su se životi njihovih najmilijih ugasili, smogli snage i dali saglasnost za transplantaciju. Upravo na taj dan, Udruženje transplantiranih pacijenata "Zajedno za novi život" pokreće nacionalnu kampanju "Još si mi trag", jer je vreme da se stvari promene na bolje.
"Jedan donor može spasiti i do osam života. Zahvaljujući saglasnosti i jednim DA ne spasavaju se samo životi pojedinaca, već na okupu ostaju čitave porodice i u tome se ogleda veličina humanosti doniranja organa. Dovoljno je da pogledate moj slučaj. Porodica nam je ostala na okupu, a moja kćerkica Nina danas raste uz svog oca. Svaki sekund života transplantiranih pokazuje pravu vrednost i humanost doniranja organa. Ne prođe dan da svako od nas, koji smo transplantirani, ne pomislimo na donora i njegovu porodicu, jer su oni na naš život umesto tačke, stavili zarez – ističe Mladen Todić, predsednik Udruženja transplantiranih pacijenata “Zajedno za novi život”, koji je i sam zahvaljujući donoru i njegovoj porodici dobio jetru pre 6 godina i novu šansu za život.
Pored epidemije korona virusom, koja je na više od dve godine prekinula program transplantacije organa u Srbiji, sudbina ovog programa je sada i u rukama poslanika Skupštine Srbije. Naime, Ustavni sud doneo je prošle godine presudu da zakoni o presađivanju organa nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
"Ustavni sud je članove 23. i 28. Zakona o transplantaciji, koji je donet 2018. godine, proglasio delimično neustavnim i za pojedine stavove Zakona tražene su izmene. Te članove Zakona smo izmenili i dali smo ih u proceduru, koja podrazumeva izmenu Zakona kroz zakonodavstvo Vlade Republike Srbije i kroz Skupštinu Srbije. U međuvremenu, da ne bi gubili vreme, dobili smo i pravno tumačenje mogućeg daljeg nastavka transplantacije organa i dali intrukcije koordinatorima u 14 donor bolnica kako da postupaju dok traje taj pravni vakuum izmene 23. i 28. člana. Ipak, kao posledica svega toga u julu i avgustu smo, nakon strogo medicinski definisane moždane smrti, imali devet potencijalnih donora. Da smo dobili saglasnosti porodica, mogli smo produžiti život između 15 i 29 pacijenata, koji bi dobili nove organe. Nažalost, to se nije desilo", naglašava prof. dr Predrag Sazdanović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.
Program transplantacije organa, baziran na humanosti i dobroj volji svakog pojedinca, je kompleksan, multidisciplinarni, timski program, kojim se meri stopa razvijenosti jednog društva.
"I pored toga što problem doniranja organa jeste globalni problem, devet godina od obnavljanja programa transplantacije srca u Srbiji, razvoj ovog programa nam ukazuje da ipak nismo dovoljno sazreli kao društvo. Do perioda pandemije korona virusom program je išao uzlaznom putanjom, 10 transplantacija srca je rađeno godišnje u našem centru, nakon čega dolazi do zastoja programa. Poslednja transplantacija srca je urađena oktobra 2021. godine. Obzirom da su potrebe naše zemlje za transplantacijom srca oko 70 godišnje, veliki deo pacijenata kod kojih postoji medicinska indikacija je zbrinuto ugradnjom mehaničke cirkulatorne potpore, i na taj način im je omogućeno da čekaju transplantaciju. Do sada je u našem Centru za transplantaciju srca, Klinike za kardiohirurgiju UKC Srbije, ugrađeno 280 različitih mehaničkih uređaja koji potpomažu rad srcu i 47 transplantacija srca. Sve ove brojke nam ukazuju da samo timskim radom medicinskih radnika i naših građana možemo ostvariti uspeh na ovom polju – objašnjava Ass. dr Emilija Nestorović, načelnica odeljenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu srcu u
Klinici za kardiohirurgiju UKC Srbije.
Za neke organe kao što su srce, pluća i jetra, transplantacija je jedini način da bolesnik nastavi život i preživi. Što se tiče bubrega, transplantacija u odnosu na dijalizu, obezbeđuje bolji stepen oporavka organizma, bolji kvalitet života i ukupno veći stepen socijalne rehabilitacije. Osim što je bolji način lečenja, transplantacija bubrega je i ekonomski isplativija, jer je, posle prve godine i kasnije, više puta jeftinji način lečenja od dijalize.
"Na VMA je ove godine urađeno šest transplantacija bubrega od živog donora, a do kraja godine planiramo da uradimo još toliko. Transplantacija od živog donora se kod nas obavlja sa uspehom, kontinuirano (osim zastoja od dve godine zbog kovida) i multidisciplinarno. Recipijenti i donori bubrega za living transplantaciju se brižljivo kontrolišu i pre i posle transplantacije, pa su naši rezultati apsolutno uporedivi sa rezultatima referntnih centara u svetu. Najveći problem kadaverične transplantacije je nedostatak organa. To znači da je Ustavni sud je članove 23. i 28. Zakona o transplantaciji, koji je donet 2018. godine, proglasio delimično neustavnim i za pojedine stavove Zakona tražene su izmene. Te članove Zakona smo izmenili i dali smo ih u proceduru, koja podrazumeva izmenu Zakona kroz zakonodavstvo Vlade Republike Srbije i kroz Skupštinu Srbije. U međuvremenu, da ne bi gubili vreme, dobili smo i pravno tumačenje mogućeg daljeg nastavka transplantacije organa i dali intrukcije koordinatorima u 14 donor bolnica kako da postupaju dok traje taj pravni vakuum izmene 23. i 28. člana. Ipak, kao posledica svega toga u julu i avgustu smo, nakon strogo medicinski definisane moždane smrti, imali devet potencijalnih donora. Da smo dobili saglasnosti porodica, mogli smo produžiti život između 15 i 29 pacijenata, koji bi dobili nove organe. Nažalost, to se nije desilo",naglašava prof. dr Predrag Sazdanović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.
Program transplantacije organa, baziran na humanosti i dobroj volji svakog pojedinca, je kompleksan, multidisciplinarni, timski program, kojim se meri stopa razvijenosti jednog društva.
"I pored toga što problem doniranja organa jeste globalni problem, devet godina od obnavljanja programa transplantacije srca u Srbiji, razvoj ovog programa nam ukazuje da ipak nismo dovoljno sazreli kao društvo. Do perioda pandemije korona virusom program je išao uzlaznom putanjom, 10 transplantacija srca je rađeno godišnje u našem centru, nakon čega dolazi do zastoja programa. Poslednja transplantacija srca je urađena oktobra 2021. godine. Obzirom da su potrebe naše zemlje za transplantacijom srca oko 70 godišnje, veliki deo pacijenata kod kojih postoji medicinska indikacija je zbrinuto ugradnjom mehaničke cirkulatorne potpore, i na taj način im je omogućeno da čekaju transplantaciju. Do sada je u našem Centru za transplantaciju srca, Klinike za kardiohirurgiju UKC Srbije, ugrađeno 280 različitih mehaničkih uređaja koji potpomažu rad srcu i 47 transplantacija srca. Sve ove brojke nam ukazuju da samo timskim radom medicinskih radnika i naših građana možemo ostvariti uspeh na ovom polju",objašnjava Ass. dr Emilija Nestorović, načelnica odeljenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu srcu u
Klinici za kardiohirurgiju UKC Srbije. Za neke organe kao što su srce, pluća i jetra, transplantacija je jedini način da bolesnik nastavi život i preživi. Što se tiče bubrega, transplantacija u odnosu na dijalizu, obezbeđuje bolji stepen oporavka organizma, bolji kvalitet života i ukupno veći stepen socijalne rehabilitacije. Osim što je bolji način lečenja, transplantacija bubrega je i ekonomski isplativija, jer je, posle prve godine i kasnije, više puta jeftinji način lečenja od dijalize.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 1
Pogledaj komentare