"Skrivena pandemija" rezistencije na antibiotike može da nam dođe glave više nego kovid

Ovo je više od godišnjeg broja smrtnih slučajeva od malarije ili side.

Siromašnije zemlje su najviše pogođene, ali otpornost na antibiotike ugrožava zdravlje svih, kaže se u izveštaju. Preporučuje se hitno ulaganje u nove lekove i mudrija upotreba postojećih za zaštitu od toga.

Prekomerna upotreba antibiotika poslednjih godina za trivijalne infekcije znači da oni postaju manje efikasni protiv ozbiljnih infekcija.

Ljudi umiru od uobičajenih infekcija koje su se ranije lečile jer su bakterije koje ih uzrokuju postale otporne na lečenje.

Britanski zdravstveni zvaničnici nedavno su upozorili da je antimikrobna rezistencija (AMR) "skrivena pandemija" koja bi se mogla pojaviti nakon kovida 19 ukoliko se antibiotici ne prepisuju odgovorno.

Posebno smrtonosna

Procena globalnih smrtnih slučajeva od AMR-a, objavljena u Lancetu, zasnovana je na analizi 204 zemlje tima međunarodnih istraživača, predvođenih Univerzitetom Vašingtona, SAD.

Procenjuju da je do pet miliona ljudi umrlo 2019. od bolesti u kojima je AMR igrao ulogu – pored 1,2 miliona smrti koje je direktno izazvao.

Iste godine se smatra da je sida (sindrom stečene imunodeficijencije) prouzrokovala 860.000 smrtnih slučajeva, a malarija 640.000.

Većina smrtnih slučajeva od AMR-a uzrokovana je infekcijama donjih respiratornih organa, kao što je upala pluća, i infekcije krvotoka, koje mogu dovesti do sepse.

MRSA (Staphilococcus aureus otporan na meticilin) je bio posebno smrtonosan, dok su E. coli i nekoliko drugih bakterija takođe bile povezane sa visokim nivoom rezistencije na lekove.

Koristeći evidenciju pacijenata iz bolnica, studije i druge izvore podataka, istraživači kažu da su mala deca u najvećem riziku, pri čemu je otprilike jedan od pet smrtnih slučajeva povezanih sa AMR među mlađim od pet godina.

Smrt od AMR-a je procenjena na:

-najviše u podsaharskoj Africi i Južnoj Aziji, sa 24 smrtna slučaja na svakih 100.000
-najniže u zemljama sa visokim dohotkom, 13 na svakih 100.000

Profesor Kris Marej, sa Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju Univerziteta u Vašingtonu, rekao je da novi podaci otkrivaju pravu skalu antimikrobne rezistencije širom sveta i da su jasan signal da je potrebna hitna akcija „ako želimo da ostanemo ispred u trci protiv antimikrobna rezistencija.

Drugi stručnjaci kažu da je neophodno bolje praćenje nivoa otpora u različitim zemljama i regionima.

Dr Ramanan Lakminaraian, iz Centra za dinamiku bolesti, ekonomiju i politiku, u Vašingtonu, rekao je da je globalna potrošnja na rešavanje AMR-a potrebno da poraste na nivoe koji se vide za druge bolesti.

"Potrošnja mora biti usmerena na prevenciju infekcija na prvom mestu, osiguravajući da se postojeći antibiotici koriste na odgovarajući način i razborito, kao i na dovođenje novih antibiotika na tržište", rekao je on.

Veliki deo sveta suočio se sa izazovom lošeg pristupa pristupačnim, efikasnim antibioticima - i to su morali da shvate ozbiljno politički i zdravstveni lideri svuda, dodao je dr Lakminaraian.