Nova studija o koroni - nakon pet minuta u vazduhu gubi 90 odsto zaraznosti

Koronavirus gubi skoro 90 odsto svoje sposobnosti da nas zarazi u roku od pet minuta od dolaska u okolni vazduh, pokazale su prve simulacije sposobnosti virusa da preživi u izdahnutom vazduhu, piše Gardijan.

Ovo istraživanje ponavlja da se virus najbolje prenosi na kratke udaljenosti, što znači da su maske i fizička distanca verovatno najefikasniji načini za sprečavanje infekcije. Ventilacija prostora, iako je i dalje važna, verovatno će igrati sporednu ulogu, kaže se.

"Ljudi su se fokusirali na loše provetrene prostore i razmišljali o prenošenju virusa vazdušnim putem na udaljenosti od nekoliko metara po celoj prostoriji. Ne kažem da se to ne dešava, ali ste i dalje u najvećem riziku kada stojite veoma blizu zaraženih", rekao je profesor Džonatan Rid, direktor Centra za istraživanje aerosola na Univerzitetu u Bristolu, koji je i direktor istraživanja.

"Kada se udaljite, ne samo da se aerosol razređuje, već i virusi postaju manje zarazni jer vremenom gube svoju infektivnost", rekao je on.

Do sada, naše pretpostavke o tome koliko dugo virus može da preživi u malim kapljicama aerosola bile su zasnovane na studijama u kojima se virusi ubrizgavaju u zatvoreni kontejner koji se zove "Goldbergov bubanj" koji se rotira kako bi zadržao virus u vazduhu.

Koristeći ovu metodu, američki istraživači su otkrili da se zarazni virus može otkriti u vazduhu i nakon tri sata. Ali takvi eksperimenti ne kopiraju šta se tačno dešava kada kašljemo ili kijemo. Umesto toga, istraživači sa Univerziteta u Bristolu razvili su opremu koja im omogućava da generišu veliki broj malih čestica koje sadrže virus i koje lebde između dva električna prstena u trajanju od pet sekundi do 20 minuta, tokom kojih se kontrolišu temperatura, vlažnost i UV intenzitet. okolina.

"Ovo je prvi put da je neko uspeo da napravi simulaciju šta se dešava sa aerosolom tokom procesa izdisaja", rekao je Rid.

Studija koja još nije pregledana sugeriše da virusne čestice ostavljaju relativno vlažne uslove i uslove bogate ugljenikom u plućima, gube vodu i vrlo brzo se suše, dok je prelazak na niže nivoe CO2 povezan sa brzim povećanjem pH.

Oba ova faktora remete sposobnost virusa da inficira ljudske ćelije. Međutim, treba reći da brzina kojom se virusne čestice suše zavisi i od relativne vlažnosti okolnog vazduha.

Kada je vlažnost bila manja od 50 procenata – što je slično onoj u većini kancelarija – virus je izgubio svoju infektivnost u roku od 10 sekundi, nakon čega se zaraznost sporije smanjivala, ali je bila upornija.

Pri vlažnosti od 90 procenata - što je otprilike ekvivalentno sauni ili tušu - gubitak infektivnosti je bio postepeniji, pri čemu je 52 procenta čestica ostalo zarazno nakon pet minuta, dok je nakon 20 minuta oko 10 procenata čestica ostalo zarazno.

Međutim, temperatura vazduha nije donela nikakvu promenu u infektivnosti čestica, što je u suprotnosti sa široko rasprostranjenim stavom da je prenos virusa manji tokom toplog vremena.

"To bi značilo da ako se večeras nađem sa prijateljima na piću, glavni rizik je da ću preneti virus na prijatelje ili oni na mene, a ne da će nas zaraziti neko ko je takođe u kafiću, ali i u sobi preko puta", rekao je Rid.

Ovo naglašava važnost nošenja maski u slučajevima kada ljudi ne mogu da održavaju fizičku distancu.

Slični efekti su primećeni u sve tri do sada testirane varijante virusa Sars-CoV-2, uključujući alfa. Naučnici se nadaju da će u narednim nedeljama započeti eksperimente sa varijantom omikrona.