Tromboza kao posledica koronavirusa: Dr Babić ukazao na značaj praćenja D-dimera

Prema rečima dr Babića, najnovije istraživanje stručnjaka i lekara sa Instituta "Dedinje" pokazuje da koronavirus nije samo respiratorna bolest koja zahvata pluća, već i kardiovaskularna, pa se preporučuje da oni koji su imali ovu bolest obave pregled koji uključuje detaljnu analizu krvi i određivanje D-dimera.

Bol u nogama, oticanje, otežano disanje, stezanje u grudima ili ubrzan rad srca - sve su to znakovi zbog kojih treba da se obratite lekaru. Postojanje akutne tromboze isključiće normalne vrednosti D-dimera, dok povišene zahtevaju dalja ispitivanja jer uzroci mogu da budu različiti.

"Lekovi za razređivanje krvi se preporučuju jedino određenim grupama pacijenata, kod ostalih mogu da dovedu do problema. Zato niko ne bi trebalo da poseže samoinicijativno za njima jer povišene vrednosti D-dimera ne ukazuju samo na trombozu i to nije samo posledica korone", ističe dr Srđan Babić.

Uzrok mogu da budu i razna fiziološka stanja, posebno ako su u pitanju godine, fizički napor, trudnoća, ako žena uzima oralna kontraceptivna sredstva, kod postojanja tumora koji je u progresiji.

Veza kovida 19 i koronavirusa

Kao što je već poznato, nakon ulaska u organizam kroz respiratorni trakt, kao najčešću komplikaciju virus SARS-CoV 2 izaziva pneumoniju.

Međutim, osim promena na plućima, virus kod pacijenata sa izraženijom kliničkom slikom izaziva citokinsku oluju, narušavajući koagulacionu kaskadu i izazivajući trombotičke komplikacije izazivajući razne promene prvenstveno na venskom, a potom i na arterijskom sistemu.

Ono što se pokazalo veoma korisnim od početka pandemije je uključivanje D-dimera kao biomarkera prognoze i praćenja toka viremije koronavirusom.

Foto: Depositphotos-suriyaphoto

Ovaj relativno mali proteinski element je produkt razlaganja fibrina, što bi značilo da se može naći u krvi prilikom razgradnje već stvorenih krvnih ugrušaka. Takođe se povišene vrednosti ovog parametra mogu pronaći u krvi u slučaju prisustva maligniteta, trudnoće, traume, sepse, (ako infekcija kovidom izaziva septična stanja), kao i prethodno hirurško lečenje.

U slučaju da se ultrazvučno verifikuje tromboza u sistemu dubokih vena, dr Babić kaže da se preporučuje terapija antikoagulansima do 6 meseci, uz redovne ultrazvučne kontrole.

"Ukoliko se verifikuje tromboza u površnom venskom sistemu, po završetku infektivnog lečenja, preporučuje se niskomolekularni heparin i neka od hirurških intervencija u zavisnosti od opšteg stanja pacijenta i opštih kriterijuma operabiliteta, premda, današnja medicina omogućava minimalno invazivne operativne procedure", ističe dr Babić.

On objašnjava da nam vrednosti D-dimera mogu pomoći u dužini trajanja propisane antikoagulantne terapije.

Protokol za pacijente koji imaju povišene vrednosti D-dimera bez kliničkih znakova tromboze jeste da se uradi ultrazvučni pregled i iako nema tromboze u magistralnim venama, preporučuje se niskomolekularni heparin u odgovarajućoj dozi, u zavisnosti od telesne mase.

"Pacijenti koji imaju venski problem, a imaju pozitivan nalaz virusologije, svakako treba da primaju odgovarajuću dozu niskomolekularnog heparina. U slučaju da pacijent od ranije zna za trombofiliju, neophodan je nastavak oralne antikoagulantne terapije uz umerenu fizičku aktivnost", kaže dr Babić.