"Sa vakcinama vam je kao sa fudbalskim timom"

Iako su neki stručnjaci davali savete kako se odlučiti za treću vakcinu, među ljudima i dalje postoji nedoumica koja kombinacija bi dala najbolji krajnji rezultat.

Izvor: Blic.rs
Podeli
Foto:Printscreen/Prva televizija
Foto:Printscreen/Prva televizija

Pročitajte još:

Tragedija na sportskom terenu i bini folklora – zašto mladi iznenada umiru

Pre oko mesec dana u Srbiji je zvanično započeta vakcinacija trećom, takozvanom "buster" dozom, čiji je cilj da pojača imuni sistem ljudi i zaustavi nagli rast zaražavanja delta sojem.

Doktor Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog Veterinarskog instituta u Kraljevu, detaljno je objasnio za domaće medije zašto je zagovornik mešanja vakcina, i kako različite doze deluju na imuni sistem.

"Dosta ljudi mi je slalo rezultate antitela nakon što su primili treću dozu iste vakcine, a takođe i različite vakcine u odnosu na predhodne dve. Oni su titar antitela izmerili pre a zatim i nakon vakcinisanja, i poslali su mi dobronamerno da to imam, da mogu da sagledam i da bude korisno. Moram priznati da sam bio prijatno iznenađen koliko su se na ovom primeru ljudi zapravo pokazali korektni, da imaju volju da pomognu u celoj ovoj situaciji", rekao je dr Šekler.

On napominje da je na osnovu tih rezultata činjenica da se mešanjem vakcina dobija mnogo bolji rezultat.

"Rezultati u koje sam imao uvid pokazali su da se vrlo lep nivo zaštita dobija, u ogromnom broju slučajeva u tim kombinacijama različitih vakcina. Tako da se po tome ispostavilo da su nivoi zaštite veći nego posle primljene iste vakcine kao u prethodne dve doze", kaže dr Šekler.

Foto:EPA/ERIK S LESSER
Foto:EPA/ERIK S LESSER

Uklonite glavobolju - 13 metoda koje mogu da vam pomognu

Šekler smatra da nije greška ni kada se kao treća doza izabere ista vakcina kao u pretnodne dve.

"Svako povećanje nivoa zaštite vakcinacijom, a ne zaražavanjem, jeste najbezbedniji način da podignete nivo svoje zaštite toliko da budete mnogo bezbedniji, da se ne inficirate, a ako se i inficirate, da to prođe mnogo blažim tokom", kaže dr Šekler.

Dr Šekler u nastavku kaže da je umnogomo sada praksa pokazala da su kombinacije vakcina "zdrave".

"Činjenica je da je efikasnost dva fajzera u praktičnim uslovima 39 odsto, što znači da će od 100 ljudi 61 da se inficira, naravno sa mnogo blažom kliničkom slikom. To uopšte ne znači da je fajzer loša vakcina, ali dve iste doze pojačaće samo ista antitela", objasnio je on.

Doktor Šekler se osvrnuo i na izjave tokom uvođenja treće doze i ističe da je bilo "igranja" oko toga da je štetna jer neki nisu primili ni prvu.

"Izjava 'ne treba treća doza jer mnogi nisu primili ni prvu' nema osnova. To uopšte ne znači da je treća doza opasna, nestručna i neprofesionalna i beskorisna već znači da neke zemlje nemaju vakcine. U tom slučaju SZO treba da nađe načina da tim zemljama obezbedi cepiva a ne da govore neistine da je treća doza opasna", objašnjava Doktor Šekler.

"Treća je doza isto kao kada imate fudbalski tim na terenu"

Foto:Depositphotos/SSliver
Foto:Depositphotos/SSliver

Med i beli luk – rešavaju prehladu i sezonski virus

Kako zapravo rade vakcine u organizmu dr Šekler nam je objasnio na veoma jasnom slikovitom primeru.

"Primena treće doze je isto kao kada imate fudbalski tim na terenu. Ukoliko svom timu dajete tri iste vakcine, vi mu jačate uvek istu strategiju, tako da na primer sa tri iste doze vi mu jačate uvek levo krilo, dok sa različitim dozama, vi mu jačate i desno krilo i centar i u stvari jačate ceo tim. Prosta je stvar, ne može jedan fudbalski tim sve utakmice da dobija uvek istom strategijom, mora da ima mnogo veću raznovrsnost da bi rezultati bili dobri, tako i ovde", kaže dr Šekler.

On ističe da se istom vakcinom zapravo jača samo jedna vrsta antitela.

"Vi ako koristite istu vakcinu, vi stalno jačate istu stvar, jačate do besvesti jednu vrstu antitela. Na primer fajzer pojačava S protein, i sa tri doze on pojačava samo tu jednu vrstu antitela. Dok sa druge strane sputnjik ima tri vrste antitela na S protein i onda je on efikasniji i njegova efikasnost je 83 posto, dakle skoro duplo nego kod fajzera. Kineska pravi nekoliko vrsta antitela. Ona pravi S protein i N protein i na ostale delove virusa zato što je kompletna virusna četa", objašnjava dr Šekler i dodaje da to čini mnogostraniju i složeniju odbranu, što virus više iznenađuje, pa ga je tako lakše pobediti.

"Ako imate ključ i neko je promenio bravu, ne vredi vam ništa da vam neko donese i hiljadu i deset hiljada istih ključeva kada oni ne mogu otvoriti ta vrata. Ali ako vam neko donese deset različitih ključeva, šansa za otključavanje brave je mnogo veća",zaključuje dr Šekler.

Kako kaže, u tome je razlika kada je u pitanju mešanje vakcina.

"Treća doza treba da bude različita od prve dve"

"Zato je moje mišljenje da treća doza treba da bude različita od prve dve", objašnjava Šekler.

Što se tiče najbolje kombinacije vakcine, dr Šekler kaže da ne generalizuje jer ovde utiče mnogo faktora.

"Nema uniformnog pravila. Ne može se jedna vakcina proglasiti kao najbolja za treću dozu zato što nisu svi primili iste prvu i drugu. Dakle, u zavisnosti od toga koje ste dve primile prve, da li ste bolovali ili ne, koliko ste stari, da li ste imali hronične bolesti, su sve stvari koje bar kod mene imaju uticaj koju vakcinu za treću dozu i da primiš", objašnjava dr Šekler.

On napominje da je najbolji put zaštita zapravo izvlačenje maksimuma iz različitih vakcina.

"Kad god može da se izvuče maksimum iz različitih vakcina - to je put", naglašava virusolog.

Virusolog i mikrobiolog Veterinarskog instituta u Kraljevu kaže da je tragedija što su neke zemlje iz raznih razloga lišene nekih vakcina, jer činjenice pokazuju da različite vakcine pružaju različit ćelijski imunitet.

"Zapadni stručnjaci će reći da sputnjik izaziva najveći ćelijski imunitet. Astrazeneka takođe razvija veliki nivo ćeliskog imuniteta koji je vrlo bitan. Fajzer ga stvara takođe ali u manjoj meri od prethodne dve vakcine. Kineska vakcina stvara ali takođe mnogo manje nego ove dve a na neki pristojan nivo diže tek treća doza ali to nije to, ako uzmemo u obzir sputnjik koji diže veoma brzo i ima ulogu prilikom čišćenja organizma i otporniji je na mutacije i bolje deluje na bilo koju vrstu virusa", kaže dr Šekler.

On nam naglašava da se Fajzerova vakcina pokazala dobro na početku kod prvih sojeva, ali da je sada mnogo manje otporna na delta soj. Kako kaže, zbog toga se sada dešava sve ovo u Izraelu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 78 idi na stranu