Šta je najbolje za nesanicu - kupka, knjiga ili seks?

Razlog za nesanicu mogu da budu bolovi ili preterano izlaganje plavom svetlu sa različitih uređaja, posebno pred spavanje. No, prečesto je ona posledica stresa i prenapregnutosti živčanog sistema zbog izazova koje moderan život pred nas stavlja.

Skoro da ne postoji osoba koja u nekom trenutku života nije barem kratko patila od nesanice. Potraje li kratko, poremećaj uspavljivanja i spavanja nema veće posledice i ne ostavlja ozbiljnije tragove na naše funkcije pa tako i na sposobnost da se nosimo sa svakodnevnim izazovima.

No, potraje li duže ili se učestalo ponavlja, nesanica može da ima niz negativnih uticaja na zdravlje, posebno na kardiovaskularni sistem i doprinosi visokom pritisku, dijabetesu i nakupljanju kilograma, ali i izazivati promene raspoloženja i kognitivnog funkcionisanja.

Unutrašnji i spoljašnji stres

Kada ona izaziva stres – bio on unutrašnji podstaknut zabrinutošću, preteranim razmišljanjem, intenzivnim emocijama, ili spoljašnji zbog velikih opterećenja koja ne dopuštaju odmor - nesanica može da bude uzrokovana preteranom aktivacijom simpatičkog živčanog sistema, dakle onog dela koji nam omogućava da angažujemo svu svoju energiju kako bismo se suočili i nosili sa izazovima.

U toj situaciji naša pažnje je fokusirana i napeta, pojačano smo budni i oprezni, mišići se napinju, srce brže kuca kako bismo bili spremni na reakciju borbe ili bega. Sve u nama je u pripravnosti.

Ako je organizam u tom stanju predugo, a u stanjima stresa, jednom kada legnemo u krevet san ne dolazi na oči. Uprkos umoru, naša fiziologija je još pod uticajem povišenih zahteva i ne može da uđe u stanje opuštanja za koje je zadužen parasimpatički ogranak živčanog sistema. U nama se tada još uvek odvijaju "operacije" visokog intenziteta iako je telu preko potreban san.

Ova ravnoteža se narušava zato što evolucijski i biološki reakcija borbe ili bega nije kreirana da bi trajala preterano dugo. Ona je dizajnirana tako da odgovori na trenutni izazov (dakle u dalekoj ljudskoj prošlosti da pobegnemo od divlje životinje ili da pokušamo da je ulovima), no kad u savremeno doba potraje zbog beskonačnih izazova, zahteva i obaveza, ometa prirodnu regulaciju pobuđenosti i opuštanja.

Prirodni ritam

Zavisno o intenzitetu problema, potrebne su različite intervencije, no prema telesno orijentiranom psihoterapijskom pristupu "Somatic Experiencing", potrebno je pomoći telu da uđe u prirodni ritam aktivacije i deaktivacije. To znači da svesno moramo da doziramo izlaganje stresu i u danu raditi svesne pauze u kojima ćemo dati telu da uđe u privremenu relaksaciju.

Uveče je potrebno smanjiti izlaganje svim nadražajima, ne samo poznatim ometačima sna, nego se posvetiti aktivnostima koje nas opuštaju. To je vrlo individualna stvar – nekome je to kupka, drugoj osobi topli napitak, čitanje, slušanje muzike ili seks. Preporučuje se i svesno završavanje – svega što smo u danu započeli, od obaveza do razgovora ili rešavanja određenih problema.

Dakle, započnite samo ono što možete da završite kako biste sistemu dali poruku da je aktivacija završena i da je vreme za odmor.