Ako vežbate posle 50. godine života, živećete još 47 godina, ako ne, onda 29 VIDEO

Činjenica je da se život zbog savremenih poslova usporio, fizičkih aktivnosti je sve manje, kako kod odraslih, tako i kod dece. Zabrinjavajući su podaci da prosečan tinejdžer u toku dana provede za stolicom i više od osam sati, što dovodi do ozbiljnih posledica po držanje tela, ali i do povreda.

"Preporuke Svetske zdravstvene organizacije sugerišu da se provede jedan sat dnevno fizičke aktivnosti, ovo je doza koja je neophodna da bi deca rasla i razvijala se kako treba, ovo je doza za zdravlje. Nažalost, sadašnje situacije i ovog savremenog života, deca mnogo sede, postoji i studija gde se tvrdi da deca sede preko osam sati, ovo sedenje je donelo čitav niz novih bolesti", izjavila je prof. dr Sanja Mazić za "Jutro".

"Ono što primenjujemo za one koji sede, primenjujemo i za one profesionalne sportiste, gejmerske igre će jednog dana preuzeti možda i primat u odnosu na standardni sport", rekla je ona.

Nemoć da se pravilno potrči i nespretnost razlozi su da se roditelji zabrinu za zdravlje deteta, programi u školama nude dva časa aktivnosti nedeljno, pa samim tim i dovoljno prostora nastavnicima da decu adekvatno upute na fizičke aktivnosti. Uočava se takođe da deca iz godine u godinu imaju sve lošiju kondiciju.

"Postoji interesantna studija koja pokazuje da nije fizička neaktivnost ono što nam smeta, već sedenje. Rađena su nova istraživanja kako praktikovati to sedenje. Ako sedite preko osam sati dnevno i ne postoji mogućnost da anulirate negativna dejstva tog sedenja, neophodno je da često pravite pauze, ubrzate disanje i srčani rad i to će vam pomoći da ostanete zdravi", izjavila je dr Sanja Mazić.

"Mišići pamte, ako je kao mlad čovek bio aktivan, vrlo brzo će se u starosti povratiti jačina mišića, ako je neko u mladosti bio neaktivan, teško će moći da vrati čvrstinu mišića kada ostari."

Mikrotraume dovode do kidanja mišića i mišičnih vlakana, to se događa uglavnom kod profesionalnih sportista kada više puta ponove neki pokret, sada se to događa i kod takozvanih "gejmera" i takve posledice se u oba slučaja leče istom terapijom.

"Dovoljno je, kažu, 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno, međutim preporuka je praktično 5 puta nedeljno po 30 minuta brzog hoda. Ako primenjujete neku vrstu fizičke aktivnosti posle 50. godine života, živećete još 47 godina, ako ne, 29 godina", kazala je ona.

A to da li nakon preležanog koronavirusa možete da se vratite fizičkim aktivnostima i kojim tempom, pogledajte u video-prilogu: