Kako telo pokazuje da smo pod stresom?

Neki od simptoma stresa se prepoznaju odmah, a za neke se verovatno treba malo i zamisliti. Nisu svi očigledni, pošto su ponekad i neke neprepoznatljive stvari povezane sa stresom.

Slab imunitet i neotpornost na prehlade

Iako na prvi pogled nepovezive, stres i imunitet imaju zajedničku stvar – timus. Za one koji nisu upućeni, timus je grudna žlezda. Nalazi se iza grudne kosti. Kada je osoba pod stresom, onda dolazi do disbalansa imunih ćelija, zapravo vrste belih krvnih zrnaca, koji štite od prehlade, a sazrevaju upravo u timusu.

Pored ovih imunoloških ćelija, u grudnoj žlezdi se proizvode i neki hormoni, tačnije timulin i timozin. Oni takođe regulišu proizvodnju malopre pomenutih imunoloških ćelija. Imaju, naravno, i neke druge uloge, ali ova je važna za činjenicu da su ljudi ponekad bolešljivi u dužem vremenskom periodu, a da nisu ni svesni kako stres koordinira procesima razboljevanja. Najčešće se loš imunitet povezuje sa lošom ishranom i nedostatkom vitamina, u čemu ima istine. Samo je i stres ovde jedan od većih okidača i uvek ga treba uzeti u obzir.

Opadanje kose

Možda se u poslednje vreme malo češće stres povezuje sa opadanjem kose. Jako opadanje kose može biti uzrokovano mnogim faktorima, ali je obavezno u sve to upleten i stres. Ako se opadanje kose tiče samo stresa, potpada pod autoimune bolesti i zove se alopecia areata.
I ovde su umešana bela krvna zrnca koja usled stresa organizma napadaju folikul dlake. Ponekad se može desiti da opadne više od 50% kose na ovaj način, što ume da bude izuzetno i dodatno stresno za svakog čoveka. Treba potražiti stručnu pomoć sa te, psihičke strane.

Naravno, smanjenjem razine stresa i usvajanjem načina kako da se sa njim osoba izbori, kao i korišćenjem odgovarajuće kozmetike, stvari se daju popraviti u brzom vremenskom periodu.

Povraćanje

Iako se povezuje sa trovanjem i virusima, zapravo stres može biti okidač i za povraćanje koje traje duže. Nazivaju ga cikličnim povraćanjem jer se manifestuje gotovo konstantnom mučninom, koja najčešće preraste u povraćanje, ali i ne mora, može ostati na tome.

Gađenje i mučnina imaju veze sa želucem, koji usled stresa pojačano luči kiselinu. Ta kiselina izaziva gorušicu, a ona udružena sa bilo kojom hranom ili pićem donosi već opisana stanja. Povraćanjem se gubi veliki broj elektrolita i zato se on mora nadoknaditi putem unosa veće količine tečnosi. Naravno, uzročnike stresa treba pronaći i eliminisati.

Bolovi u grudima

Kada se kaže bolovi u grudima, pomisli se na mnoge ozbiljne stvari, poput problema sa srcem, anginu pektoris, infarkt miokarda, perikarditis, čak i na plućnu emboliju. Naravno, podrazumevaju se bolovi koji su učestali i jačeg inteziteta.
Moguće je da neki od prethodno navedenih problema uzrokuje bol. Ipak, ako su proverene sve ove stvari i ispostavi se da su u redu, a bol i dalje postoji, onda će i svaki lekar potvrditi da se radi o stresu.

Konstantan stres koji traje duže vreme, može izazvati bol u grudima, ali i neke probleme sa srcem, ako ne prestane u kraćem roku.

Nesanica

Stres utiče na kvalitet spavanja, tako da je nesanica jedan od predvidivijih simptoma. Uglavnom se manifestuje kao dovoljnost kratkog sna, koji se uglavnom realizuje u jutarnjim časovima, pred zoru. Ređe je to nemogućnost spavanja koja traje i po nekoliko dana.

Može se rešiti tabletama za spavanje, ali sa njima treba biti oprezan i ne uzimati ih bez nadzora lekara. Jedan od načina je oslobađanje stresa putem fizičke aktivnosti jer je umor jedan od najboljih lekova za spavanje. Naravno, kada se pronađe uzrok stresa, lako se rešava situacija sa nesanicom.

Problem koncentracije i pamćenja
U ovom segmentu je važan deo mozga poznat kao hipokampus. Nalazi se u srednjem delu slepoočnog režnja mozga i zadužen je za formiranje dugoročne memorije i za moždane klasifikacije. Uklanjanjem jednog režnja dolazi do amnezije, a uklanjanjem oba režnja hipokampusa, dolazi do anterogradne amnezije, odnosno, nemogućnosti pamćenja novih stvari.

Stres utiče na hipokampus tako da smanjuje njegove kapacitete. Dolazi do selektivne amnezije. Možak pamti veći deo informacija, ali se može desiti da mu neke važne promaknu. Smanjenjem razine stresa, ove se performanse popravljaju. Dok do toga ne dođe, zapisivanje važnih informacija bi bio dobar način rešavanja problema.

Stručan savet je bitan

Naravno da se nijedan od prethodno navedenih problema ne može bez ikakve provere pripisivati odmah stresu. Svi oni mogu se javiti usled nekih drugih faktora. Kosa može da opada i usled pogrešne nege, pa zato nije loše da pre samoprocene saznate sve o kosi.

Imunitet može biti narušen i iz nekih drugih razloga, kao što su neke ozbiljnije bolesti, zato bi u ovom slučaju bilo neodgovorno samo prepisati stvari stresu i ne posetiti lekara.

Učestale mučnine i povraćanje mogu biti posledica nekog stomačnog problema, a zapravo nije retko da budu i simptom trudnoće.Ovo drugo se ipak u kraćem roku konstatuje kao uzrok, jer postane očigledno.

Nesanica i problemi koncentracije i pamćenja možda zahtevaju da se posavetujete sa psihologom ili psihijatrom ili promenu nekih životnih navika, kao što je recimo previše vremena ispred ekrana telefona

Da, stres je sveprisutan, ali izvor problema treba detektovati pravilno - u konsultaciji sa stručnim licem.