Izgledaju uobičajeno i normalno, ali 5 znakova pokazuje da li zapravo imate mentalni poremećaj

Imam hiperikineticki poremecaj od seste godine. Roditelji mi nisu rekli da imam dijagnozu sve do 20e godine. Imao sam probleme sa besom. Teske zadatke sam izvravao lako, neke lake uopste nisam - govorili su mi da sam lenj. U skoli mi je bilo tesko da sedim, vredjali su me nastavnici i pedagog. Ceo zivot sam se bavio nekim sportom i tu sam se osecao sigurno, uvek je bilo izazovno. Imao sam problem sa rutinama, i dalje imam. Naucio sam kako da pratim ono sto zapisem, i tako pokusavam da organizujem dan. Osecaj odustva zadovoljstva nakon izvrsenog zadatka mi nije ranije bio jasan - nisam razumeo zasto se ne osecam kao sto drugi kazu da se osecaju. U poslednje vreme, sada imam 37 godina, ima problem sa kratkorocnom memorijom. Ali papir papir. Imao sam posebne tehnike ucenja uz muziku, ili sa svetlom, ili u hodu, jednostavno jer su mi prijale, a ne jer imam problem. I dalje ima problem sa kontrolom impulsa ali koristim trhnike da ne pravim gluposti. Ono sto je mene najvise mucilo jeste to sto su me ljudi uporno gurali u ulogu deteta jer nisam mogao mirno da sedim, da ne zveram svuda. U jednom periodu sam pokusavajuci da se umirim razvio tik - koji vise nemam. Svakako, uzasno mi je zao dece koju su lemali da se smire, iz mog iskustva postajali su delikventi, jako bistri, snalazljivi a od batina naviknuti na agresiju i postali okrutni. Mogao sam da uzmem lek, mogu i sad. Ali necu. Ok mi je ovako za sada. Ono sto je pozitivno je hiperfokus, moze da se dogodi kada je nesto posebno zanimljivo ili izazovno, radim po 6-7-8-9 sati da ne osetim glad, zedj ili bilo sta slicno. Hvala sto ste procitali moju malu ispovest, retko pricam o tome, a i kada pricam govore mi da sam razmazen.

1. imam
2. imam
3. imam...
jeste li primetili kako je lepo vreme napolju? Pogle kako je procvetalo! Gle onoga sa kučetom šta radi! Jel to kuće ili dete u pesku?
4. šta četiri?

Имам неки благи осећај да све ове проблеме решава добро избалансиран коктел медикамената који се узима доживотно.

Nešto imam, većinu nemam - prolazim.

koji psihijstar ovo priznaje? Idem po penziju opusteno, po ovome lud 1/1.

Не тако давно су све те изопачености лечене вучењем увета, вучењем зулуфа, вучењем косе и ако то не да очекиван а дуготрајан резултат, уследили би једна или две ћушке преко носа и усана и нешто касније и један или два шамара, па ако и то не помогне да радни задатак буде испуњен - онда следи више шамара, па касније толико шамара али јаких, после тога једна песница у главу или две три песнице у главу или у други део тела и ако ни то дотичну замлату не опамети - отказ уз обавезно истовремено псовање и шутирање док тај не напусти власникову њиву, или власниково двориште, или власникову шталу. Али, то је било све до измишљања којекаквих људских и радних права и измишљања којекаквих ,,стручних'' дијагноза, па је сад тако како јесте а биће и - све горе.

Kakvi komentari!!! Užasno!

@zmajognjeni

Hvala!
Pokazaću sinu, koji ima isti problem - i divnu djevojku, koja mu pomaže na svoj način.

@zmajognjeni
Retko odgovaram na komentare i moram reći da je ovo odličan komentar,hvala na trudu!
A evo zašto je odličan:
1:Masa ljudi uopšte ne zna da ovo postoji a kamoli da ga i sami imaju.
2:Ja znam da ga imam tek od tridesete godine a voleo bih da sam znao recimo od 16-te godine jer bih mnogo bolje životne izbore napravio.
3:Treba što više ljudi ovo da znaju jer da su moji roditelji znali bilo bi sve drugačije.
Inače ne pomaže nikakva psihoterapija jer je problem sa hemijom mozga tako da postoje samo lekovi koji tretiraju simptome(što je problem sam po sebi zbog nuspojava tipa manjak apetita i insomnija)ali suštinskog izlečenja nema.
Inače nije sve loše,ljudi sa poremećajem pažnje imaju dve prednosti,a to su hiperfokus u aktivnostima koje ih istinski zanimaju i mnogo bolje funkcionisanje u kriznim situacijama jer ih to motiviše za razliku od situacija gde je potrebna rutina.
Eto nadam se da je ovo pomoglo barem nekima.Sažetije od ovoga ne može na tu temu,ali većina ovoga piše na internetu tako da...

Не тако давно су све те изопачености лечене вучењем увета, вучењем зулуфа, вучењем косе и ако то не да очекиван а дуготрајан резултат, уследили би једна или две ћушке преко носа и усана и нешто касније и један или два шамара, па ако и то не помогне да радни задатак буде испуњен - онда следи више шамара, па касније толико шамара али јаких, после тога једна песница у главу или две три песнице у главу или у други део тела и ако ни то дотичну замлату не опамети - отказ уз обавезно истовремено псовање и шутирање док тај не напусти власникову њиву, или власниково двориште, или власникову шталу. Али, то је било све до измишљања којекаквих људских и радних права и измишљања којекаквих ,,стручних'' дијагноза, па је сад тако како јесте а биће и - све горе.

Имам неки благи осећај да све ове проблеме решава добро избалансиран коктел медикамената који се узима доживотно.

koji psihijstar ovo priznaje? Idem po penziju opusteno, po ovome lud 1/1.

Kakvi komentari!!! Užasno!

Imam hiperikineticki poremecaj od seste godine. Roditelji mi nisu rekli da imam dijagnozu sve do 20e godine. Imao sam probleme sa besom. Teske zadatke sam izvravao lako, neke lake uopste nisam - govorili su mi da sam lenj. U skoli mi je bilo tesko da sedim, vredjali su me nastavnici i pedagog. Ceo zivot sam se bavio nekim sportom i tu sam se osecao sigurno, uvek je bilo izazovno. Imao sam problem sa rutinama, i dalje imam. Naucio sam kako da pratim ono sto zapisem, i tako pokusavam da organizujem dan. Osecaj odustva zadovoljstva nakon izvrsenog zadatka mi nije ranije bio jasan - nisam razumeo zasto se ne osecam kao sto drugi kazu da se osecaju. U poslednje vreme, sada imam 37 godina, ima problem sa kratkorocnom memorijom. Ali papir papir. Imao sam posebne tehnike ucenja uz muziku, ili sa svetlom, ili u hodu, jednostavno jer su mi prijale, a ne jer imam problem. I dalje ima problem sa kontrolom impulsa ali koristim trhnike da ne pravim gluposti. Ono sto je mene najvise mucilo jeste to sto su me ljudi uporno gurali u ulogu deteta jer nisam mogao mirno da sedim, da ne zveram svuda. U jednom periodu sam pokusavajuci da se umirim razvio tik - koji vise nemam. Svakako, uzasno mi je zao dece koju su lemali da se smire, iz mog iskustva postajali su delikventi, jako bistri, snalazljivi a od batina naviknuti na agresiju i postali okrutni. Mogao sam da uzmem lek, mogu i sad. Ali necu. Ok mi je ovako za sada. Ono sto je pozitivno je hiperfokus, moze da se dogodi kada je nesto posebno zanimljivo ili izazovno, radim po 6-7-8-9 sati da ne osetim glad, zedj ili bilo sta slicno. Hvala sto ste procitali moju malu ispovest, retko pricam o tome, a i kada pricam govore mi da sam razmazen.

Nešto imam, većinu nemam - prolazim.

1. imam
2. imam
3. imam...
jeste li primetili kako je lepo vreme napolju? Pogle kako je procvetalo! Gle onoga sa kučetom šta radi! Jel to kuće ili dete u pesku?
4. šta četiri?

@zmajognjeni

Hvala!
Pokazaću sinu, koji ima isti problem - i divnu djevojku, koja mu pomaže na svoj način.

@zmajognjeni
Retko odgovaram na komentare i moram reći da je ovo odličan komentar,hvala na trudu!
A evo zašto je odličan:
1:Masa ljudi uopšte ne zna da ovo postoji a kamoli da ga i sami imaju.
2:Ja znam da ga imam tek od tridesete godine a voleo bih da sam znao recimo od 16-te godine jer bih mnogo bolje životne izbore napravio.
3:Treba što više ljudi ovo da znaju jer da su moji roditelji znali bilo bi sve drugačije.
Inače ne pomaže nikakva psihoterapija jer je problem sa hemijom mozga tako da postoje samo lekovi koji tretiraju simptome(što je problem sam po sebi zbog nuspojava tipa manjak apetita i insomnija)ali suštinskog izlečenja nema.
Inače nije sve loše,ljudi sa poremećajem pažnje imaju dve prednosti,a to su hiperfokus u aktivnostima koje ih istinski zanimaju i mnogo bolje funkcionisanje u kriznim situacijama jer ih to motiviše za razliku od situacija gde je potrebna rutina.
Eto nadam se da je ovo pomoglo barem nekima.Sažetije od ovoga ne može na tu temu,ali većina ovoga piše na internetu tako da...