Navike ljudi sa prikrivenom depresijom - obratite pažnju, možda im treba pomoć

Od malena osećam depresiju. Majka psiho, otac sa kojim nisam progovorio 5 godina, napustio nas je kad sam imao 10 godina. Nemam stalan posao a profesor sam i završavam uskoro drugi fakultet da bi se situacija popravila. Nisam ajkula i nisam preterano snalažljiv, takav sam od rođenja. Zdravlje mi je narušeno mnogo. Direktor me mobinguje, katastrofalno ponašanje prema pojedinim kolegama, dok su drugi uz njega i njih ne dira, a dovlači preko veze. Mnogo mi je žao kad vidim kako omladina u školi gde radim propada, kolege posvađane. Onda mi dođu gomile prijatelja koji nisu zadovoljni poslom i platom. Inače naučnici. Zatim anksioznost koju osećam veliku, zbog koje imam fizičke barijere, strahove, ne mogu ni da putujem normalno. Rodbina katastrofa. Ovu bližu nisam video, ne pamtim.
Ipak na sve to ja svaki dan se smejem sa prijateljima, uživam u društvu, na kafi, pogledam u prirodu i kažem ovo je od Boga, pišem knjigu, slušam muziku, učim nešto interesantno, to mi vraća nadu u bolje sutra. Znam neko će reći pa idi dečko nađi sam posao bolji, ali nije to poenta. Prosto nisam lenj, nego depresivan i osećam se sputan i smotan da promenim nešto. Opet nadam se i govorim sebi biće dobro.

Ja mislim za sebe da imam prikriveni depresiju i mislim da nije baš tako jednostavno. Do korone je još moglo i nekako, bilo je dobrih i loših dana ali me je korona razvalila - rad od kuće mi je u početku prijao ali sada posle dve godine me uništava. Svaki dan je isti, totalno sam se zatvorio u sebe, ne vidjam se sa ljudima i samo se vrtim u krug. Bezvoljan sam i ne vidim nikakvu svrhu u životu. Iskreno, pomisao da će neko da pritisne crveno dugme i sve nas zbriše sa lica zemlje mi donosi ogromno olakšanje.

Ko nije u tom vrtlogu tesko je objasniti borbu sa samim sobom

Molim one koji komentarišu depresiju...kao lik
Ajmo ovako... da se uzdrže od komentara.

Depresija je kao tamno more bez kraja a svetlost je stalno kao kada je sunce upravo zašlo...nema šanse da objasnite nekome ko to nema.
Bio sam potpuno zdrav i prav do momenta kada sam saznao da patim od teške bolesti...posle operacije me je jednostavno povuklo...s vremena na vreme isplivam ali me ona ponovo povuče. Pokušavam da je shvatim ne kao neprijatelja već kao saputnika i da je kontrolišem.
I da nema veze sa materijalnom statusom ali vrlo verovatno sa intelektualnim kapacitetom.

Ja mislim da su depresivni ljudi samo suviše budni u odnosu na one koju nekako umeju da zavaraju realnost, možda i lažnom samouverenošću, možda jer nisu inteligentni mnogo, možda jer jesu pa to koriste jer znaju da je život apsurdan, besmislen, težak, završava smrću i od nje ne možete pobeći. Kažu mnogi - smisao života je ljubav. To je smešno. Kao da kažete smisao bicikle je pedala. Ne, smisao bicikle je vožnja, a pedala je jedan bitan deo, jako bitan, ali nije smisao. Kao i ljubav, deo je života, možda i najbitniji pored zdravlja, ali nema veze sa
smislom života. Zašto išta umesto ništa, to je pitanje smisla života. Zašto bilo šta, u ovom slučaju ovo što nazivamo život, umesto ničega? Tu dolazi milion filozofskih odgovara i svi su jednako plitki i glupi. I to razdire depresivne duše.
Oni nemaju strasti ni za lepe stvari jednako kao i za one ružne i bolne, teške, jer ne vide jasan cilj bilo čega što rade, ili im taj cilj ili motiv nije dovoljan da bi to radili.
To je teška praznina u grudima ljudi. Skoro beskrajna bol bez imena i razloga, a opet jača od svih drugih boli. Zato je teško objasniti i lečiti depresiju. U pitanju je duša čoveka a o njoj ne znamo ništa, sem da je nekako osećamo, imamo, nosimo u sebi, kao i svest.

Ajmo ovako, ne postoji depresija nego depresivan život i sami psihijatri to kažu da je to povezano sa socijalnim statusom. Ako nemaš pare za lep život, fin stan, putovanja, izlaske, hobije, ako nemaš devojku...još ako radiš neki repetitivni low skil posao i da se mučiš od prvog do prvog onda ne znam stvarno nećeš da skačeš od sreće sigurno. Ako se mučiš sa osnovnim potrebama prema piramidi A. Maslowa...
Masa depresivaca samo da dobije milion $ bi mnogo lakše disalo.
(ist, 23. mart 2022 21:18)

Ne znas o cemu pricas, nezadovoljstvo i depresija su razlicite stvari…

Ajmo ovako, ne postoji depresija nego depresivan život i sami psihijatri to kažu da je to povezano sa socijalnim statusom. Ako nemaš pare za lep život, fin stan, putovanja, izlaske, hobije, ako nemaš devojku...još ako radiš neki repetitivni low skil posao i da se mučiš od prvog do prvog onda ne znam stvarno nećeš da skačeš od sreće sigurno. Ako se mučiš sa osnovnim potrebama prema piramidi A. Maslowa...
Masa depresivaca samo da dobije milion $ bi mnogo lakše disalo.
(ist, 23. mart 2022 21:18)

Ajde nemoj da se**š!

"Traže ljubav i prihvatanje, kao i svaka osoba."
Ne bih se složio s ovim. Ne zaista - ako patite od depresije, imate tendenciju da podsvesno terate ljude od sebe, da se plašite vezivanja, da više volite biti sami, jer, u konačnici, niti vi želite povrediti nekoga, niti želite da vas neko povredi, i što je možda najbitnije, ne želite nečije sažaljenje. A verujte, zaista je daleko, daleko češće da ljudi koji pokazuju nekakvu naklonost prema osobama sa depresijom, to rade iz sažaljenja. Ili ih posmatraju kao nekakav projekat, i pokušavaju ih spasti. Niko to ne traži. Ne zaista.
"...oni koji vas vole uvek će vam stajati kao stubovi..."
Žao mi je, ali ovo je notorna budalaština. Govorim iz iskustva. Čim doživite prvu ozbiljniju krizu, sami ste. OK, možda možete računati na nekog člana porodice, ili na ponekog prijatelja koji vas poznaje još od detinjstva, pa ima nekakvu ideju kroz šta prolazite, ali je stvarnost da najčešće nemate nikakav oslonac. Istina, ne isključujem kako se može desiti da će se naći neko ko vas zaista voli, i ko će vam biti oslonac, ali to je izuzetno, izuzetno retko. Radi se o izuzecima koji potvrđuju pravilo.

ist@ Zasto su neki veoma bogati ljudi depresivni, kad si toliko bistar?

Ajmo ovako, ne postoji depresija nego depresivan život i sami psihijatri to kažu da je to povezano sa socijalnim statusom. Ako nemaš pare za lep život, fin stan, putovanja, izlaske, hobije, ako nemaš devojku...još ako radiš neki repetitivni low skil posao i da se mučiš od prvog do prvog onda ne znam stvarno nećeš da skačeš od sreće sigurno. Ako se mučiš sa osnovnim potrebama prema piramidi A. Maslowa...
Masa depresivaca samo da dobije milion $ bi mnogo lakše disalo.
(ist, 23. mart 2022 21:18) # Link komentara
---
Kad bih samo znao KOLIKO gresis...

(ist, 23. mart 2022 21:18)

Nije sramota nešto ne znati, nego ne znati i hvaliti se neznanjem.

Moja borba je počela prilikom osamostaljivanja (preseljenje posao itd) došla je kao grom iz vedra neba i još uvek traje 10 godina da da težak je to put a sećanja na raznorazne borbe protiv samog sebe još su teže lek je u druženju , aktivnom životu ,vodjenju dnevnika sa obavezama, suočiti se sa strahovima (deluje teško ali tako mora ) nekom fizičkom aktivnošću zavisi kome koja odgovara meni je plivanje.I da se ne lažemo ona se može lečiti i izlečiti i da bude sve super ali će uvek čučati negde i čekati svojih 5 minuta nakon emocionalnog pada stresa ili teškog perioda svakog od nas jer je podmukla i to znaju samo oni koji su se borili protiv iste.Inqče svaka čast autoru teksta

Nisam upoznao ni jednu "depresivnu" osobu koja nije bila krs od coveka. Uvek su to pritajeni energetski vampiri, samozivi i sebicni ljudi, licemeri, lenjivci, paraziti, za nepozeleti. Nisi ti depresivan, ti si naprosto jako, jako los covek. I zato se i osecas kao g...no. Kosmicka pravda.
(Bojan, 23. mart 2022 23:49)

Pre će biti da si jedino g...no ovde ti. Cela tvoja ličnost se ogleda kroz ovaj odvratan komentar. Za depresivne ljude ima nade za bolje sutra, za ovakvu zlobu nema leka.

Skoro sve netacno,kad si stvarno depresivan nije ti ni do cega!!!

Ako vam je sve mračno i besmisleno i nepodnošljivo toliko da vam se srozao kvalitet života: kod doktora i biće ok. Ako je sve grozno, ali funkcionišete i plivate kroz život, onda se bacite na lepe stvari: šetnja, vežbe, priroda, muzika, pecanje, učenje novih veština, sport, ples, bavljenje umetnošću, heklanje, volontiranje, pomaganje drugima, baštovanstvo… Posebno pomažu poslednje tri. I, ako možete da priuštite terapeuta - super.

I naravno, ako vas more one najcrnje misli: otidite do doktora, pomoćiće vam i biće sve ok.

U svakom slučaju, probajte da posmatrate to kao bilo koju fizičku boljku jer sa njima obično svako zna da proceni da li će da bude za dan-dva lakše od supe i čajeva, a kada je vreme da se ode do lekara. Eto, nadam se da ovo bar malo pomaže.

Iz teksta mozemo da zakljucimo da je svaka osoba na planeti prikriveno depresivna, jer ce se svako naci u nekoj od ovih tacaka. Naravno pre depresije anksioznost je osnovni razlog i uzrok depresiji ali i ostalim vrstama neuroza kao sto su fobije, opsesivno-kompulzivni poremecaji itd. Jednostavno covek bi trebalo jos u stadiumu anksioznosti potraziti strucnu pomoc, savet, izneti nekom sta ga muci. Licno se susrecem sa milion problema svakodnevno, od egzistencijalnih pitanja, porodicnih, poslovnih, neretko i zdravstvenih al svako vece legnem zahvalan sto mogu sutra da ustanem, uradim neku novu stvar, popricati sa nekim. Pogledajte okolinu oko sebe, videcete da se mnogo ljudi trudi, bori, da nije ni njima lako ali ne odustaju. Roditelji nasi su nas odgajali takodje u teskim vremenima nije ni njima bilo lako. Neko svoje roditelje vidi kao nekog ko se zrtvovao zbog njih, uprkos svemu pruzili im pazlju i ljubav. Sa druge strane neko nema lepa secanja na roditelje i odrastanje, al u tom slucaju neka probaju da budu bolji ljudi i da ne odustaju makar samo iz inata ako nista drugo i biti zbog toga ponosni na sebe. Zbog svega ovoga na kraju nemamo pravo da onom "malom, dosadnom brbljivcu u glavi" damo za pravo da nam "komplikuje" zivot i smeta u svakodnevnom funkcionisanju.

Nisam upoznao ni jednu "depresivnu" osobu koja nije bila krs od coveka. Uvek su to pritajeni energetski vampiri, samozivi i sebicni ljudi, licemeri, lenjivci, paraziti, za nepozeleti. Nisi ti depresivan, ti si naprosto jako, jako los covek. I zato se i osecas kao g...no. Kosmicka pravda.
(Bojan, 23. mart 2022 23:49)

Mislim da si sebe odlično opisao.

Prava depresija je kad vam je promenjen hormonski status u mozgu, a to se ne leci radom po ceo dan, kako neki "strucnjaci" pisu.

Svrha života je precenjena stvar!

Da li su depresivni ljudi depresivniji sa početkom proljeća?

@ist

Bilo bi zgodno kad bi to sve bilo tako jednostavno. Evo, ja sam uspesna osoba u tridesetim godinama, u srecnkm braku, sa karijerom koja ima svrhu, imam puno prijatelja, zivim u uredjenoj zemlji i lepo zaradjujem i imam depresiju.

@only fools and horses

Ja imam opsesivno-kompulsivni poremecaj. Iskreno se trudim da normalno zivim ali stvarno nije lako kad ti mozak bukvalno ne prestaje da pravi probleme. Iako imam prilicno dobar zivot, zdrava sam, imam prijatelje i posao i partnera...svakog dana me nesto muci. Necu da kukam ali ovako zivim 30+ godina i tesko je.

Učlanite se u bilo koje planinarsko društvo..

Gadna stvar. Život je besmislen, šta god radio na kraju isto završiš po onome što naš mozak trenutno zna. Umro danas ili za 100 godina takoreći ništa bitno ne menja. Pa i kometa da nas zbriše sve takoreći isto mu dođe. E sad kako živeti sa tim saznanjem. Nadati se da ipak nešto postoji što naš mozak i ljudska rasa ne znaju. Nadati se da postoji neki viši cilj. Svakodnevno sebe ubeđivati u to. Ja ne verujem u Boga ali verujem da postoji nešto više od same smrti, nešto što ne može moj mozak da procesuira trenutno. I nadam se.

Ajmo ovako, ne postoji depresija nego depresivan život i sami psihijatri to kažu da je to povezano sa socijalnim statusom. Ako nemaš pare za lep život, fin stan, putovanja, izlaske, hobije, ako nemaš devojku...još ako radiš neki repetitivni low skil posao i da se mučiš od prvog do prvog onda ne znam stvarno nećeš da skačeš od sreće sigurno. Ako se mučiš sa osnovnim potrebama prema piramidi A. Maslowa...
Masa depresivaca samo da dobije milion $ bi mnogo lakše disalo.

Koliko neupucenih i tupavih ljudi ima ovde... Jezivo. Ja recimo imam problem sa spavanjem. Svaki put kada legnem, mozak krene da radi 300 na sat. Neverovatan broj misli i planova mi prolazi brzo kroz glavu. Uglavnom medjusobno nepovezane, jednostavno prebacivanje sa jedne stvari na drugu. Kako sta gde... Plan a, plan b, plan c i tako dalje. Pre neko vece sam tako razmisljao do 6 sati ujutru iako sam bio premoren od svega. Sto se tice depresije kod mene alkohol, kofein, cigarete i potpuna samoca... Nista drugo. Sva sreca pa sam izasao nekako iz svega.

@@@NikolaBg

Vazno je prebroditi krize i truditi se zaobici te faze "ja sam smotan" i zivot shvatiti vise kao igru gdje se prelaze nivoi Ono sto je meni najvise pomoglo stalna promjena posla,okruzenja ali i gradova i drzava. Kad mi sve dosadi ja sve i napustim imam mnogo prijatelja koje jako tesko da cu ikad opet vidjeti ali evo sad se selim opet i znam da cu ovo ljeto steci jos par prijatelja za do groba.
To je moj nacin i moja borba..

Depresija - najpodmuklija bolest.
Bolestan si, a ne lečiti se.
Kao neka teška zavesa preko misli.

@Bojan
Opisao si sebe. Treba stid da te bude. Očigledno nije.

(Bojan) Klasičano prosečan blavor!!!

Bože moj ,prepoznao sam se, a nisam se (čak) ni uvredio ! Divan članak !

Biti zdrav i imati obaveze u zivotu leci svaku depresiju . Besposlen covek ima vremena za depresiju ,provereno iz iskustva govorim ...

A doktori vam samo daju lekove i anestezirane ste pa kad vas puste bude vam gore i to je rešenje za depresiju?

@Bojan

Lupetaras, nije depresivan neko ko samo sedi i kuka i nista ne radi, to nije klinicka slika depresije. Mnogi depresivni ljudi idu na posao, smeju se u drustvu, samo najuzi krug prijatelja moze indirektno da primeti da mozda nesto nije u redu.

Ko jednom oseti hrišćansku radost i preda sve svoje brige, tuge i muke raspetome Hristu, ko ima Veru, Nadu i Ljubav, taj više nikada neće biti depresivan. Ko shvati da smo svi na ovu planetu došli sa misijom biće zauvek izlečen. Za to nije potreban intelekt, već samo Srce! Volite se, ljudi, i radujte se životu. Nek vam je Bog u pomoći :)

@Bojan
Moram da te opovrgnem. U depresiji i samoci sam poceo da radim jos jedan pomocni posao... Online, i dalje kapne nesto u novcanik. ;)

Teško je prepoznati da li ste nesrećni jer se nešto pokvarilo u vama (depresija) ili zato što ste nezadovoljni odnosom koji vaši najbliži imaju prema vama. Da li se razvesti? Da li se lečiti?
Razvod bi nepovratno uništio gomilu ljudi oko mene (deca, partner, roditelji). Lečenje, iako je uzaludno, može uništiti samo mene konzumacijom antidepresiva. Ili da molim Boga da umrem? Ili da kudim Boga zbog dolaska na ovaj svet?

"zivot je iluzija izazvana manjkom alkohola".
da, neki piju da zaborave a neki da se sete;)

Pa kad procitam ovo jos mi draze ako sam depresivac

jos jednom....bravo za autora teksta

Mislim da su mnogi komentari promasili temu. Tema nije depresija vec "prikrivena depresija". Mislim da je to ono sto na engeskom zovu high functioning depression. Razlika izmedju te dve depresije je veoma velika iz ugla okoline (mozda ne iz ugla coveka koji pati od depresije). Mogu da se kladim da u okolini imate nekoga koji pati od te vrste depresije, sto nikad, ali bas nikad, ne bi pomislil. Ljudi se kriju, i ponekad oni koji izgledaju najsrecnije, to zapravo nisu. Smatra se, npr, da je Churchill patio od prikrivene depresije. U svakom slucaju, bilo koja depresija pogorsava kvalitet zivota, bilo kako da se manifestuje. Uzroka ima mnogo - od hormonskog disbalansa u mozgu, licnih (ili porodicnih) trauma i tragedija, preko emotivnih problema, egzistencijalnih, bolesti, brige, starosti... Sto bi rekla moja pokojna baba: "Pod svakim krovom jedno uh." I to je jako bitno zapamtiti - da niste sami i da mnogi drugi ljudi prolaze kroz slicne teskoce.

Nisam upoznao ni jednu "depresivnu" osobu koja nije bila krs od coveka. Uvek su to pritajeni energetski vampiri, samozivi i sebicni ljudi, licemeri, lenjivci, paraziti, za nepozeleti. Nisi ti depresivan, ti si naprosto jako, jako los covek. I zato se i osecas kao g...no. Kosmicka pravda.

Prestati slušati antinauke psihologije i psihijatrije i odmah će vam biti bolje. Biti divlji. Hraniti se zdravo. Ulagati samo u ljude a ne životinje u ljudskom obliku. Prekinuti sa svima koji nisu ljudska bića nego nasilne sociopate i eto odmah više vremena za samoposmatranje i razumevanje, za radost i mir, za učenje i napredovanje - za sve... Posvetiti se borbi protiv zla u i oko sebe.

Ja imam manicnu-depresiju od 18 god.

Sad imam 40 god , i zbog stresa se i fizicki razboleo. Radio sam dokle sam moga.
A sad me vise boli kurac , ok i pušač sam nekad preterujem i opet proglasen bolestan
Uf koliko sam ja naucio o psihijatriji
Prvo i osnovno nema labatarijsko tetsta krvi, testa mozga da se dokaze bolest. Ne morate da verujte, mi ovde institucije nemamo 30 godina, ako ne i vise

A u čemu je trik,? obezbedjen sam novčano, nikad u povrsnom razgovor samnom ne bi primetili nista cudno.. Mada ako ovako nastavima nece biti dobro. Da li sam ima misli- samoubilačke, pa jesam ali nikad nisam nista pokusao. Tako da novac igra neku ulogu, bar za fatalnu gresku.

I sta da pričam? Psijijatri je čisto foliranje, i video sam ljude kojima je bilo bas lošije od nje....

Možda je i nekad mogla nesto da ponudi, pre nego sto je postao internet.

Sami ste , ucite o sebi, mozete da kontroliste to sto vam se ne svidja, ali bice i bas losih dana.

Secam se nekih koji su na grupama psihoterapije stalno pitali kad će da ozdrave?( jgb malo manjih intelektualnih sposobnosti)
A psihoterapeut , pa sto je to bitno? treba da se radi mnogo na sebi. I tako svaki put

Sve jasno!

P.s Eto ja sam bezposlen, i boli me kurac. A mozda me vata faza. Eto nema pravila
A mozda je i do iskutva :)
Lako je meni kad me boli kurac, ima istine

Ja imam manicnu-depresiju od 18 god.

Sad imam 40 god , i zbog stresa se i fizicki razboleo. Radio sam dokle sam moga.
A sad me vise boli kurac , ok i pušač sam nekad preterujem i opet proglasen bolestan
Uf koliko sam ja naucio o psihijatriji
Prvo i osnovno nema labatarijsko tetsta krvi, testa mozga da se dokaze bolest. Ne morate da verujte, mi ovde institucije nemamo 30 godina, ako ne i vise

A u čemu je trik,? obezbedjen sam novčano, nikad u povrsnom razgovor samnom ne bi primetili nista cudno.. Mada ako ovako nastavima nece biti dobro. Da li sam ima misli- samoubilačke, pa jesam ali nikad nisam nista pokusao. Tako da novac igra neku ulogu, bar za fatalnu gresku.

I sta da pričam? Psijijatri je čisto foliranje, i video sam ljude kojima je bilo bas lošije od nje....

Možda je i nekad mogla nesto da ponudi, pre nego sto je postao internet.

Sami ste , ucite o sebi, mozete da kontroliste to sto vam se ne svidja, ali bice i bas losih dana.

Secam se nekih koji su na grupama psihoterapije stalno pitali kad će da ozdrave?( jgb malo manjih intelektualnih sposobnosti)
A psihoterapeut , pa sto je to bitno? treba da se radi mnogo na sebi. I tako svaki put

Sve jasno!

P.s Eto ja sam bezposlen, i boli me kurac. A mozda me vata faza. Eto nema pravila
A mozda je i do iskutva :)
Lako je meni kad me boli kurac, ima istine

Bila sam depresivna zbog vise trauma u svom zivotu, nedostatka podrske porodice. Isla sam I idem I dalje kod psihijatra. Pocela sam da gledam na sve te dogadjaje u svom zivotu kao na izazov koji moram da prevladam I sada sam u mnogo boljem stanju. Naravno nista nije palo s neba vec je sve delo dobrog doktora. Tako da uvek trazite pomoc strucnjaka I bice bolje.

Za probleme ove prirode obratiti se psihijatru, ali DOBROM lekaru, ne bilo kome. Prvo se raspitati i otici kod najboljeg. REBT terapeuti i Rebt pristup je najefikasniji zato sto radi na prakticnom resavanju problema, sve je u nacinu razmisljanja, lekovi obavezno. Ja mislim da je sklonost ka psihickim problemima koji otezavaju znatno zivot negde urodjena u mozgu. Nije to nuzno depresija, ali nesto slicno jeste. Neka povucenost, neki stid preterani, neka nesigurnost. Tako da mislim da kao sto postoje lekari za svaku boljku, postoje i psihijatri, NE psiholozi, jer samo psihijatar moze da prepise lekove i da se ozbiljno bavi bolescu, i to podvlacim, raspitajte se ko je najbolji i idite kod njega! Oko 50 evra je sat, ali zivot spasava.

Osam od devet

Nisam upoznao ni jednu "depresivnu" osobu koja nije bila krs od coveka. Uvek su to pritajeni energetski vampiri, samozivi i sebicni ljudi, licemeri, lenjivci, paraziti, za nepozeleti. Nisi ti depresivan, ti si naprosto jako, jako los covek. I zato se i osecas kao g...no. Kosmicka pravda.

Ajmo ovako, ne postoji depresija nego depresivan život i sami psihijatri to kažu da je to povezano sa socijalnim statusom. Ako nemaš pare za lep život, fin stan, putovanja, izlaske, hobije, ako nemaš devojku...još ako radiš neki repetitivni low skil posao i da se mučiš od prvog do prvog onda ne znam stvarno nećeš da skačeš od sreće sigurno. Ako se mučiš sa osnovnim potrebama prema piramidi A. Maslowa...
Masa depresivaca samo da dobije milion $ bi mnogo lakše disalo.

Biti zdrav i imati obaveze u zivotu leci svaku depresiju . Besposlen covek ima vremena za depresiju ,provereno iz iskustva govorim ...

Učlanite se u bilo koje planinarsko društvo..

Ko jednom oseti hrišćansku radost i preda sve svoje brige, tuge i muke raspetome Hristu, ko ima Veru, Nadu i Ljubav, taj više nikada neće biti depresivan. Ko shvati da smo svi na ovu planetu došli sa misijom biće zauvek izlečen. Za to nije potreban intelekt, već samo Srce! Volite se, ljudi, i radujte se životu. Nek vam je Bog u pomoći :)

Pa kad procitam ovo jos mi draze ako sam depresivac

Svrha života je precenjena stvar!

Ajmo ovako, ne postoji depresija nego depresivan život i sami psihijatri to kažu da je to povezano sa socijalnim statusom. Ako nemaš pare za lep život, fin stan, putovanja, izlaske, hobije, ako nemaš devojku...još ako radiš neki repetitivni low skil posao i da se mučiš od prvog do prvog onda ne znam stvarno nećeš da skačeš od sreće sigurno. Ako se mučiš sa osnovnim potrebama prema piramidi A. Maslowa...
Masa depresivaca samo da dobije milion $ bi mnogo lakše disalo.
(ist, 23. mart 2022 21:18)

Ajde nemoj da se**š!

Prestati slušati antinauke psihologije i psihijatrije i odmah će vam biti bolje. Biti divlji. Hraniti se zdravo. Ulagati samo u ljude a ne životinje u ljudskom obliku. Prekinuti sa svima koji nisu ljudska bića nego nasilne sociopate i eto odmah više vremena za samoposmatranje i razumevanje, za radost i mir, za učenje i napredovanje - za sve... Posvetiti se borbi protiv zla u i oko sebe.

Ja imam manicnu-depresiju od 18 god.

Sad imam 40 god , i zbog stresa se i fizicki razboleo. Radio sam dokle sam moga.
A sad me vise boli kurac , ok i pušač sam nekad preterujem i opet proglasen bolestan
Uf koliko sam ja naucio o psihijatriji
Prvo i osnovno nema labatarijsko tetsta krvi, testa mozga da se dokaze bolest. Ne morate da verujte, mi ovde institucije nemamo 30 godina, ako ne i vise

A u čemu je trik,? obezbedjen sam novčano, nikad u povrsnom razgovor samnom ne bi primetili nista cudno.. Mada ako ovako nastavima nece biti dobro. Da li sam ima misli- samoubilačke, pa jesam ali nikad nisam nista pokusao. Tako da novac igra neku ulogu, bar za fatalnu gresku.

I sta da pričam? Psijijatri je čisto foliranje, i video sam ljude kojima je bilo bas lošije od nje....

Možda je i nekad mogla nesto da ponudi, pre nego sto je postao internet.

Sami ste , ucite o sebi, mozete da kontroliste to sto vam se ne svidja, ali bice i bas losih dana.

Secam se nekih koji su na grupama psihoterapije stalno pitali kad će da ozdrave?( jgb malo manjih intelektualnih sposobnosti)
A psihoterapeut , pa sto je to bitno? treba da se radi mnogo na sebi. I tako svaki put

Sve jasno!

P.s Eto ja sam bezposlen, i boli me kurac. A mozda me vata faza. Eto nema pravila
A mozda je i do iskutva :)
Lako je meni kad me boli kurac, ima istine

Ja imam manicnu-depresiju od 18 god.

Sad imam 40 god , i zbog stresa se i fizicki razboleo. Radio sam dokle sam moga.
A sad me vise boli kurac , ok i pušač sam nekad preterujem i opet proglasen bolestan
Uf koliko sam ja naucio o psihijatriji
Prvo i osnovno nema labatarijsko tetsta krvi, testa mozga da se dokaze bolest. Ne morate da verujte, mi ovde institucije nemamo 30 godina, ako ne i vise

A u čemu je trik,? obezbedjen sam novčano, nikad u povrsnom razgovor samnom ne bi primetili nista cudno.. Mada ako ovako nastavima nece biti dobro. Da li sam ima misli- samoubilačke, pa jesam ali nikad nisam nista pokusao. Tako da novac igra neku ulogu, bar za fatalnu gresku.

I sta da pričam? Psijijatri je čisto foliranje, i video sam ljude kojima je bilo bas lošije od nje....

Možda je i nekad mogla nesto da ponudi, pre nego sto je postao internet.

Sami ste , ucite o sebi, mozete da kontroliste to sto vam se ne svidja, ali bice i bas losih dana.

Secam se nekih koji su na grupama psihoterapije stalno pitali kad će da ozdrave?( jgb malo manjih intelektualnih sposobnosti)
A psihoterapeut , pa sto je to bitno? treba da se radi mnogo na sebi. I tako svaki put

Sve jasno!

P.s Eto ja sam bezposlen, i boli me kurac. A mozda me vata faza. Eto nema pravila
A mozda je i do iskutva :)
Lako je meni kad me boli kurac, ima istine

Ja mislim za sebe da imam prikriveni depresiju i mislim da nije baš tako jednostavno. Do korone je još moglo i nekako, bilo je dobrih i loših dana ali me je korona razvalila - rad od kuće mi je u početku prijao ali sada posle dve godine me uništava. Svaki dan je isti, totalno sam se zatvorio u sebe, ne vidjam se sa ljudima i samo se vrtim u krug. Bezvoljan sam i ne vidim nikakvu svrhu u životu. Iskreno, pomisao da će neko da pritisne crveno dugme i sve nas zbriše sa lica zemlje mi donosi ogromno olakšanje.

Iz teksta mozemo da zakljucimo da je svaka osoba na planeti prikriveno depresivna, jer ce se svako naci u nekoj od ovih tacaka. Naravno pre depresije anksioznost je osnovni razlog i uzrok depresiji ali i ostalim vrstama neuroza kao sto su fobije, opsesivno-kompulzivni poremecaji itd. Jednostavno covek bi trebalo jos u stadiumu anksioznosti potraziti strucnu pomoc, savet, izneti nekom sta ga muci. Licno se susrecem sa milion problema svakodnevno, od egzistencijalnih pitanja, porodicnih, poslovnih, neretko i zdravstvenih al svako vece legnem zahvalan sto mogu sutra da ustanem, uradim neku novu stvar, popricati sa nekim. Pogledajte okolinu oko sebe, videcete da se mnogo ljudi trudi, bori, da nije ni njima lako ali ne odustaju. Roditelji nasi su nas odgajali takodje u teskim vremenima nije ni njima bilo lako. Neko svoje roditelje vidi kao nekog ko se zrtvovao zbog njih, uprkos svemu pruzili im pazlju i ljubav. Sa druge strane neko nema lepa secanja na roditelje i odrastanje, al u tom slucaju neka probaju da budu bolji ljudi i da ne odustaju makar samo iz inata ako nista drugo i biti zbog toga ponosni na sebe. Zbog svega ovoga na kraju nemamo pravo da onom "malom, dosadnom brbljivcu u glavi" damo za pravo da nam "komplikuje" zivot i smeta u svakodnevnom funkcionisanju.

Ajmo ovako, ne postoji depresija nego depresivan život i sami psihijatri to kažu da je to povezano sa socijalnim statusom. Ako nemaš pare za lep život, fin stan, putovanja, izlaske, hobije, ako nemaš devojku...još ako radiš neki repetitivni low skil posao i da se mučiš od prvog do prvog onda ne znam stvarno nećeš da skačeš od sreće sigurno. Ako se mučiš sa osnovnim potrebama prema piramidi A. Maslowa...
Masa depresivaca samo da dobije milion $ bi mnogo lakše disalo.
(ist, 23. mart 2022 21:18)

Ne znas o cemu pricas, nezadovoljstvo i depresija su razlicite stvari…

A doktori vam samo daju lekove i anestezirane ste pa kad vas puste bude vam gore i to je rešenje za depresiju?

Ako vam je sve mračno i besmisleno i nepodnošljivo toliko da vam se srozao kvalitet života: kod doktora i biće ok. Ako je sve grozno, ali funkcionišete i plivate kroz život, onda se bacite na lepe stvari: šetnja, vežbe, priroda, muzika, pecanje, učenje novih veština, sport, ples, bavljenje umetnošću, heklanje, volontiranje, pomaganje drugima, baštovanstvo… Posebno pomažu poslednje tri. I, ako možete da priuštite terapeuta - super.

I naravno, ako vas more one najcrnje misli: otidite do doktora, pomoćiće vam i biće sve ok.

U svakom slučaju, probajte da posmatrate to kao bilo koju fizičku boljku jer sa njima obično svako zna da proceni da li će da bude za dan-dva lakše od supe i čajeva, a kada je vreme da se ode do lekara. Eto, nadam se da ovo bar malo pomaže.

Gadna stvar. Život je besmislen, šta god radio na kraju isto završiš po onome što naš mozak trenutno zna. Umro danas ili za 100 godina takoreći ništa bitno ne menja. Pa i kometa da nas zbriše sve takoreći isto mu dođe. E sad kako živeti sa tim saznanjem. Nadati se da ipak nešto postoji što naš mozak i ljudska rasa ne znaju. Nadati se da postoji neki viši cilj. Svakodnevno sebe ubeđivati u to. Ja ne verujem u Boga ali verujem da postoji nešto više od same smrti, nešto što ne može moj mozak da procesuira trenutno. I nadam se.

Ajmo ovako, ne postoji depresija nego depresivan život i sami psihijatri to kažu da je to povezano sa socijalnim statusom. Ako nemaš pare za lep život, fin stan, putovanja, izlaske, hobije, ako nemaš devojku...još ako radiš neki repetitivni low skil posao i da se mučiš od prvog do prvog onda ne znam stvarno nećeš da skačeš od sreće sigurno. Ako se mučiš sa osnovnim potrebama prema piramidi A. Maslowa...
Masa depresivaca samo da dobije milion $ bi mnogo lakše disalo.
(ist, 23. mart 2022 21:18) # Link komentara
---
Kad bih samo znao KOLIKO gresis...

Da li su depresivni ljudi depresivniji sa početkom proljeća?

Teško je prepoznati da li ste nesrećni jer se nešto pokvarilo u vama (depresija) ili zato što ste nezadovoljni odnosom koji vaši najbliži imaju prema vama. Da li se razvesti? Da li se lečiti?
Razvod bi nepovratno uništio gomilu ljudi oko mene (deca, partner, roditelji). Lečenje, iako je uzaludno, može uništiti samo mene konzumacijom antidepresiva. Ili da molim Boga da umrem? Ili da kudim Boga zbog dolaska na ovaj svet?

Nisam upoznao ni jednu "depresivnu" osobu koja nije bila krs od coveka. Uvek su to pritajeni energetski vampiri, samozivi i sebicni ljudi, licemeri, lenjivci, paraziti, za nepozeleti. Nisi ti depresivan, ti si naprosto jako, jako los covek. I zato se i osecas kao g...no. Kosmicka pravda.
(Bojan, 23. mart 2022 23:49)

Mislim da si sebe odlično opisao.

"zivot je iluzija izazvana manjkom alkohola".
da, neki piju da zaborave a neki da se sete;)

Za probleme ove prirode obratiti se psihijatru, ali DOBROM lekaru, ne bilo kome. Prvo se raspitati i otici kod najboljeg. REBT terapeuti i Rebt pristup je najefikasniji zato sto radi na prakticnom resavanju problema, sve je u nacinu razmisljanja, lekovi obavezno. Ja mislim da je sklonost ka psihickim problemima koji otezavaju znatno zivot negde urodjena u mozgu. Nije to nuzno depresija, ali nesto slicno jeste. Neka povucenost, neki stid preterani, neka nesigurnost. Tako da mislim da kao sto postoje lekari za svaku boljku, postoje i psihijatri, NE psiholozi, jer samo psihijatar moze da prepise lekove i da se ozbiljno bavi bolescu, i to podvlacim, raspitajte se ko je najbolji i idite kod njega! Oko 50 evra je sat, ali zivot spasava.

Ko nije u tom vrtlogu tesko je objasniti borbu sa samim sobom

Molim one koji komentarišu depresiju...kao lik
Ajmo ovako... da se uzdrže od komentara.

Depresija je kao tamno more bez kraja a svetlost je stalno kao kada je sunce upravo zašlo...nema šanse da objasnite nekome ko to nema.
Bio sam potpuno zdrav i prav do momenta kada sam saznao da patim od teške bolesti...posle operacije me je jednostavno povuklo...s vremena na vreme isplivam ali me ona ponovo povuče. Pokušavam da je shvatim ne kao neprijatelja već kao saputnika i da je kontrolišem.
I da nema veze sa materijalnom statusom ali vrlo verovatno sa intelektualnim kapacitetom.

Skoro sve netacno,kad si stvarno depresivan nije ti ni do cega!!!

Od malena osećam depresiju. Majka psiho, otac sa kojim nisam progovorio 5 godina, napustio nas je kad sam imao 10 godina. Nemam stalan posao a profesor sam i završavam uskoro drugi fakultet da bi se situacija popravila. Nisam ajkula i nisam preterano snalažljiv, takav sam od rođenja. Zdravlje mi je narušeno mnogo. Direktor me mobinguje, katastrofalno ponašanje prema pojedinim kolegama, dok su drugi uz njega i njih ne dira, a dovlači preko veze. Mnogo mi je žao kad vidim kako omladina u školi gde radim propada, kolege posvađane. Onda mi dođu gomile prijatelja koji nisu zadovoljni poslom i platom. Inače naučnici. Zatim anksioznost koju osećam veliku, zbog koje imam fizičke barijere, strahove, ne mogu ni da putujem normalno. Rodbina katastrofa. Ovu bližu nisam video, ne pamtim.
Ipak na sve to ja svaki dan se smejem sa prijateljima, uživam u društvu, na kafi, pogledam u prirodu i kažem ovo je od Boga, pišem knjigu, slušam muziku, učim nešto interesantno, to mi vraća nadu u bolje sutra. Znam neko će reći pa idi dečko nađi sam posao bolji, ali nije to poenta. Prosto nisam lenj, nego depresivan i osećam se sputan i smotan da promenim nešto. Opet nadam se i govorim sebi biće dobro.

Moja borba je počela prilikom osamostaljivanja (preseljenje posao itd) došla je kao grom iz vedra neba i još uvek traje 10 godina da da težak je to put a sećanja na raznorazne borbe protiv samog sebe još su teže lek je u druženju , aktivnom životu ,vodjenju dnevnika sa obavezama, suočiti se sa strahovima (deluje teško ali tako mora ) nekom fizičkom aktivnošću zavisi kome koja odgovara meni je plivanje.I da se ne lažemo ona se može lečiti i izlečiti i da bude sve super ali će uvek čučati negde i čekati svojih 5 minuta nakon emocionalnog pada stresa ili teškog perioda svakog od nas jer je podmukla i to znaju samo oni koji su se borili protiv iste.Inqče svaka čast autoru teksta

ist@ Zasto su neki veoma bogati ljudi depresivni, kad si toliko bistar?

"Traže ljubav i prihvatanje, kao i svaka osoba."
Ne bih se složio s ovim. Ne zaista - ako patite od depresije, imate tendenciju da podsvesno terate ljude od sebe, da se plašite vezivanja, da više volite biti sami, jer, u konačnici, niti vi želite povrediti nekoga, niti želite da vas neko povredi, i što je možda najbitnije, ne želite nečije sažaljenje. A verujte, zaista je daleko, daleko češće da ljudi koji pokazuju nekakvu naklonost prema osobama sa depresijom, to rade iz sažaljenja. Ili ih posmatraju kao nekakav projekat, i pokušavaju ih spasti. Niko to ne traži. Ne zaista.
"...oni koji vas vole uvek će vam stajati kao stubovi..."
Žao mi je, ali ovo je notorna budalaština. Govorim iz iskustva. Čim doživite prvu ozbiljniju krizu, sami ste. OK, možda možete računati na nekog člana porodice, ili na ponekog prijatelja koji vas poznaje još od detinjstva, pa ima nekakvu ideju kroz šta prolazite, ali je stvarnost da najčešće nemate nikakav oslonac. Istina, ne isključujem kako se može desiti da će se naći neko ko vas zaista voli, i ko će vam biti oslonac, ali to je izuzetno, izuzetno retko. Radi se o izuzecima koji potvrđuju pravilo.

Nisam upoznao ni jednu "depresivnu" osobu koja nije bila krs od coveka. Uvek su to pritajeni energetski vampiri, samozivi i sebicni ljudi, licemeri, lenjivci, paraziti, za nepozeleti. Nisi ti depresivan, ti si naprosto jako, jako los covek. I zato se i osecas kao g...no. Kosmicka pravda.
(Bojan, 23. mart 2022 23:49)

Pre će biti da si jedino g...no ovde ti. Cela tvoja ličnost se ogleda kroz ovaj odvratan komentar. Za depresivne ljude ima nade za bolje sutra, za ovakvu zlobu nema leka.

@@@NikolaBg

Vazno je prebroditi krize i truditi se zaobici te faze "ja sam smotan" i zivot shvatiti vise kao igru gdje se prelaze nivoi Ono sto je meni najvise pomoglo stalna promjena posla,okruzenja ali i gradova i drzava. Kad mi sve dosadi ja sve i napustim imam mnogo prijatelja koje jako tesko da cu ikad opet vidjeti ali evo sad se selim opet i znam da cu ovo ljeto steci jos par prijatelja za do groba.
To je moj nacin i moja borba..

@Bojan

Lupetaras, nije depresivan neko ko samo sedi i kuka i nista ne radi, to nije klinicka slika depresije. Mnogi depresivni ljudi idu na posao, smeju se u drustvu, samo najuzi krug prijatelja moze indirektno da primeti da mozda nesto nije u redu.

Mislim da su mnogi komentari promasili temu. Tema nije depresija vec "prikrivena depresija". Mislim da je to ono sto na engeskom zovu high functioning depression. Razlika izmedju te dve depresije je veoma velika iz ugla okoline (mozda ne iz ugla coveka koji pati od depresije). Mogu da se kladim da u okolini imate nekoga koji pati od te vrste depresije, sto nikad, ali bas nikad, ne bi pomislil. Ljudi se kriju, i ponekad oni koji izgledaju najsrecnije, to zapravo nisu. Smatra se, npr, da je Churchill patio od prikrivene depresije. U svakom slucaju, bilo koja depresija pogorsava kvalitet zivota, bilo kako da se manifestuje. Uzroka ima mnogo - od hormonskog disbalansa u mozgu, licnih (ili porodicnih) trauma i tragedija, preko emotivnih problema, egzistencijalnih, bolesti, brige, starosti... Sto bi rekla moja pokojna baba: "Pod svakim krovom jedno uh." I to je jako bitno zapamtiti - da niste sami i da mnogi drugi ljudi prolaze kroz slicne teskoce.

Ja mislim da su depresivni ljudi samo suviše budni u odnosu na one koju nekako umeju da zavaraju realnost, možda i lažnom samouverenošću, možda jer nisu inteligentni mnogo, možda jer jesu pa to koriste jer znaju da je život apsurdan, besmislen, težak, završava smrću i od nje ne možete pobeći. Kažu mnogi - smisao života je ljubav. To je smešno. Kao da kažete smisao bicikle je pedala. Ne, smisao bicikle je vožnja, a pedala je jedan bitan deo, jako bitan, ali nije smisao. Kao i ljubav, deo je života, možda i najbitniji pored zdravlja, ali nema veze sa
smislom života. Zašto išta umesto ništa, to je pitanje smisla života. Zašto bilo šta, u ovom slučaju ovo što nazivamo život, umesto ničega? Tu dolazi milion filozofskih odgovara i svi su jednako plitki i glupi. I to razdire depresivne duše.
Oni nemaju strasti ni za lepe stvari jednako kao i za one ružne i bolne, teške, jer ne vide jasan cilj bilo čega što rade, ili im taj cilj ili motiv nije dovoljan da bi to radili.
To je teška praznina u grudima ljudi. Skoro beskrajna bol bez imena i razloga, a opet jača od svih drugih boli. Zato je teško objasniti i lečiti depresiju. U pitanju je duša čoveka a o njoj ne znamo ništa, sem da je nekako osećamo, imamo, nosimo u sebi, kao i svest.

Prava depresija je kad vam je promenjen hormonski status u mozgu, a to se ne leci radom po ceo dan, kako neki "strucnjaci" pisu.

(ist, 23. mart 2022 21:18)

Nije sramota nešto ne znati, nego ne znati i hvaliti se neznanjem.

@ist

Bilo bi zgodno kad bi to sve bilo tako jednostavno. Evo, ja sam uspesna osoba u tridesetim godinama, u srecnkm braku, sa karijerom koja ima svrhu, imam puno prijatelja, zivim u uredjenoj zemlji i lepo zaradjujem i imam depresiju.

Koliko neupucenih i tupavih ljudi ima ovde... Jezivo. Ja recimo imam problem sa spavanjem. Svaki put kada legnem, mozak krene da radi 300 na sat. Neverovatan broj misli i planova mi prolazi brzo kroz glavu. Uglavnom medjusobno nepovezane, jednostavno prebacivanje sa jedne stvari na drugu. Kako sta gde... Plan a, plan b, plan c i tako dalje. Pre neko vece sam tako razmisljao do 6 sati ujutru iako sam bio premoren od svega. Sto se tice depresije kod mene alkohol, kofein, cigarete i potpuna samoca... Nista drugo. Sva sreca pa sam izasao nekako iz svega.

Depresija - najpodmuklija bolest.
Bolestan si, a ne lečiti se.
Kao neka teška zavesa preko misli.

@Bojan
Moram da te opovrgnem. U depresiji i samoci sam poceo da radim jos jedan pomocni posao... Online, i dalje kapne nesto u novcanik. ;)

Bože moj ,prepoznao sam se, a nisam se (čak) ni uvredio ! Divan članak !

(Bojan) Klasičano prosečan blavor!!!

@Bojan
Opisao si sebe. Treba stid da te bude. Očigledno nije.

@only fools and horses

Ja imam opsesivno-kompulsivni poremecaj. Iskreno se trudim da normalno zivim ali stvarno nije lako kad ti mozak bukvalno ne prestaje da pravi probleme. Iako imam prilicno dobar zivot, zdrava sam, imam prijatelje i posao i partnera...svakog dana me nesto muci. Necu da kukam ali ovako zivim 30+ godina i tesko je.

jos jednom....bravo za autora teksta

Bila sam depresivna zbog vise trauma u svom zivotu, nedostatka podrske porodice. Isla sam I idem I dalje kod psihijatra. Pocela sam da gledam na sve te dogadjaje u svom zivotu kao na izazov koji moram da prevladam I sada sam u mnogo boljem stanju. Naravno nista nije palo s neba vec je sve delo dobrog doktora. Tako da uvek trazite pomoc strucnjaka I bice bolje.

Osam od devet