Vrsta raka od kojeg obolevaju muškarci između 25 i 45, lako se vraća čak i kada se izleči

Prvo, neke dobre vesti: rak testisa čini samo 1,6 odsto svih tumora. Ali za one koji dobiju takvu dijagnozu, to je prvo šok. Prosečna starost pacijenata je između 25 i 45 godina, ali su u opasnosti i dečaci u pubertetu od četrnaeste godine.

Za ovu vrstu karcinoma važi isto kao i za ostale – što se ranije prepozna, veće su šanse za lečenje. U oko 80 odsto slučajeva ovaj rak otkriju sami pacijenti u ranoj fazi. Nemačko udruženje urologa savetuje muškarce između četrnaest i četrdeset pet godina da provere testise i ako primete kvržice ili tvrde otoke, da odmah odu kod lekara. Proveru treba raditi jednom mesečno, a još bolje - jednom nedeljno.

Pored toga, osećaj da su testisi teški može biti simptom ove bolesti. Neki pacijenti su se takođe žalili na bol u leđima i vratu. Takvi bolovi su retko povezani sa rakom testisa.

Šta uzrokuje rak testisa?

Faktor rizika za nastanak bolesti je povišen testis - nije na mestu gde bi trebalo da bude anatomski. Takozvani nespušteni testis javlja se kod otprilike tri procenta muških beba. Tokom embrionalnog razvoja, testisi, koji se prvo formiraju u donjem delu stomaka, kod ove muške dece nisu se sami spustili u skrotum. Ako se to utvrdi, potrebna je hormonska terapija ili operacija. Na prvi rođendan bebe, oba testisa treba da budu u ispravnom položaju, inače se povećava rizik od raka testisa.

Izuzetak su prevremeno rođena deca. Za njih je normalno da testisi još nisu na svom mestu, jer ova faza razvoja dolazi relativno kasno, pa se testisi mogu sami spustiti. Rak testisa je takođe povezan sa genetskim sklonostima. Ako je otac ili brat već imao rak testisa, onda je rizik povećan. Istraživanja pokazuju da uticaj sredine nije presudan za nastanak ove vrste karcinoma.

Kako se leči?

Zahvaćeni testis se hirurški uklanja. Ako se bolest prepozna u ranoj fazi, šanse za potpuno izlečenje su 100%. U kasnijoj fazi iznose 70 odsto. I pored svih predrasuda, ova vrsta operacije ne dovodi do impotencije ili neplodnosti kod muškaraca. Čak se i prvobitni izgled testisa vraća umetanjem silikonskog implantata.

Nakon hirurškog uklanjanja testisa, slede zračenje i hemoterapija. Ovo može dovesti do poznatih neželjenih nuspojava kao što su gubitak kose, iscrpljenost i povećan rizik od infekcija.

U oktobru je stručni časopis The Lancet objavio rezultate švajcarske studije koja je obuhvatila 116 pacijenata sa rakom testisa. Ovi rezultati pokazuju da se optimalnom kombinacijom hemoterapije i ciljanog zračenja deo tela koji se mora ozračiti smanjuje za 75 odsto. Ovaj metod lečenja takođe ima manje neželjenih efekata.

Institut Robert Koh procenjuje da oko 4.200 ljudi svake godine u Nemačkoj oboli od raka testisa. U 2019. godini od ove bolesti umrlo je 160 ljudi. Ako se rak ponovo pojavi nakon terapije, ovi takozvani relapsi se obično javljaju u roku od dve godine nakon završetka terapije. Ali zabeleženi su slučajevi recidiva bolesti i posle pet godina.

Ipak, 96 odsto pacijenata je bez ikakvih simptoma pet godina nakon prve dijagnoze i terapije. Preduslov za takav lek je otkrivanje bolesti u ranoj fazi. Zbog toga je samopregled testisa redovnim palpacijom toliko važan.