Datunašvili: Razmišljam da osnujem porodicu u Srbiji

Zurab, koji je rođen pre 30 godina u Tbilisiju, imao je pomoć iz naše zemlje kada mu je bilo najpotrebnije.

Sada se za sve to odužio na najlepši način, medaljom na Olimpijskim igrama.

Datunašvili je pre dve godine imao težak incident kada je pokraden u finalu državnog prvenstva u Gruziji, a potom je metalnom šipkom dobio udarac od strane prvog čoveka tamošnje federacije Gege Gegešidzea.

Sve to je učinilo da dođe u Srbiju i veoma brzo je uspeo da ostvari svoj olimpijski san.

"Bio sam na korak da 2019. godine završim karijeru. Posle tog incidenta mi nije bilo dozvoljeno da se bavim onim što najviše volim, Savez me je minirao i nisam znao šta dalje. Jednog dana sam razgovarao sa mojim prijateljem Mihailom Kadžajom, koji je u to vreme već rvao za Srbiju i objasnio mi situaciju. Rekao mi je da će pričati sa ljudima iz ovdašnjeg Saveza i videti da li su zainteresovani. Posle otprilike dva meseca sa mnom je kontaktirao Željko Trajković, predsednik Rvačkog saveza Srbije, koga uopšte nisam poznavao tada. Upoznali smo se, ušli u komunikaciju i posle nekog vremena sam dobio dozvolu da nastupam za Srbiju", rekao je Datunašvili koji je bio gost redakcije "Večernjih novosti".

U januaru 2020. je dobio srpski pasoš. Na Svetskom kupu u Beogradu došao je do bronze.

Brzo je, kaže, shvatio vrednost ovdašnje škole rvanja, ali mu opet nije bilo lako jer mu je porodica raštrkana po celom svetu. Brat mu je u Parizu, otac, majka i sestra su u Tbilisiju.

"Stvarno osećam Srbiju kao svoj dom, možda i jednog dana posle završetka karijere ostanem i osnujem porodicu ovde. Ne bih imao ništa protiv. Sviđa mi se zemlja i sve što je čini. Pravoslavac sam, vera ima bitnu ulogu u mom životu, ali to ne pokazujem drugim ljudima. Bog mi je pomogao i doveo me dovde, verujem da se sve dešava u životu sa razlogom. Da su se Igre u Tokiju održale 2020, kao što je i bilo planirano, ja na njima ne bih učestvovao, a samim tim ne bih imao priliku da osvojim medalju", poručio je Datunašvili.