*******

Košarkaši Golden Stejt Voriorsa nadigrali su Boston Seltikse u finalnoj seriji NBA lige i posle šest odigranih utakmica osvojili sedmu šampionsku titulu u svojoj bogatoj istoriji.

Ovo im je čak četvrti šampionski prsten koji su osvojili u poslednjih osam godina i slobodno možemo reći da su Džeri Vesti (pre nego što je otišao u Kliperse) i Bob Majers napravili pravu aždaju.

Tim iz San Franciska je sada treći po broju osvojenih šampionskih titula, pošto su preskočili Čikago Bulse koji ostaju na šest osvojenih trofeja i sve u eri žive legende Majkla Džordana.

NBA CHAMPS. WORLD CHAMPS.#DubNation, STAND UP! 🏆 pic.twitter.com/iylELyLgGa

— Golden State Warriors (@warriors) June 17, 2022

Voriorsi su osnovani brzo nakon Drugog svetskog rata, tačnije 1946. godine u Pensilvaniji i uz pomoć legendarnog Džoa Fulksa koji je te sezone ubacio 1.389 poena osvojili prvu šampionsku titulu.

Kada je NBA liga osnovana 1949. godine (pre toga bila BAA liga) Voriorsi su bili u Filadelfiji i drugi trofej osvojili 1956. pod vođstvom legendarnog trenera Džordža Seneskija.

U finalu su tada nadigrali Fort Vejn Pistonse posle pet odigranih utakmica na krilima sjajnog Pola Arizina i Nila Džonstona, a tada je MVP regularnog dela bio čovek koji trenutno radi kao ambasador NBA lige, Bob Petit.

Košarka je bivala sve popularnija i popularnija, ali je sve to i dalje bilo daleko od nivoa na kome se danas nalazi. Ipak, Voriorsi su privukli pažnju biznismena i jedne investitorske grupe iz Kalifornije.

Tako su se 1961. godine iz Filadelfije preselili u San Francisko i zadržali ime Voriorsi. Deset godina kasnije je Frenk Mjuli, većinski vlasnik tima, preselio Voriorse iz San Franciska u Ouklend gde su bili sve do 2020. godine. Tada je za ekipu igrao legendarni Vilt Čemberlejn, a više o njemu čitajte OVDE

Idemo dalje, nakon neuspelih pokušaja da se sa Viltom domognu šampionskog prstena, napokon odlaze u Ouklend gde od sezone 1974/75 kreću novi napadi na šampionski prsten.

Al Atls je tada bio trener, a na parketu su igrali ljudi poput Rika Berija i Džamala Vilksa, tada imenovanog za rukija godine, dok je Beri bio najbolji skorer lige sa oko 30 poena u proseku.

Plej of te sezone kreću pobedom nad Sijetlom u šest mečeva, pa nad Čikagom u sedam, da bi u velikom finalu nadigrali favorizovane Vašington Buletse i sa 4-0 u seriji metlom došli do treće titule u istoriji.

Sa prosekom od 29.5 poena je Rik Beri imenovan za MVP finala. Naredne sezone su izabranici Ala Atlsa počistili sve pred sobom i sa najboljim rezultatom (59-23) završili prvi deo sezone da bi u plej-ofu odmah izbacili Detroit, a onda...

Onda sledi čuvena serija sa Finiks Sansima u finalu Zapada, kada se kompletna ekipa Golden Stejt Voriorsa naljutila na sebičnog Rika Berija, a on uradio nešto nezamislivo čak i po današnjim standardima.

Posle šest odigranih utakmica i 3-3 u seriji, odlučujući sedmi meč se igrao u Ouklendu i Rik Beri se potukao sa Rikijem Sobersom u prva dva minuta utakmice, a niti jedan Berijev saigrač nije uskočio u pomoć. Čak ni da razdvoje.

"Udario sam ga laktom u leđa, čisto malo da ga iznerviram. Riku se to uopšte nije dopalo", prisetio se Sobers posle mnogo godina. Ekipa je smatrala da je Beri previše sebičan, nisu želeli da mu pomognu tokom tuče i Beri je to shvatio lično. Na poluvremenu je pogledao snimak i video da nikoga nije zanimalo da mu uskoči u pomoć.

Zbog toga je Rik Beri odlučio da ne uputi niti jedan jedini šut u drugom poluvremenu! Beri kaže da nije planirao da drugo poluvreme počne tako, već da je odluku doneo nakon nekoliko poseda u kojima je bio namerno ignorisan od strane saigrača.

Beri je četvrtu četvrtinu počeo na klupi, a Voriorsi prave seriju i ponovo dolaze do vođstva, pa kada ga je Atls vratio u igru, Beri je nastavio da igra po starom.

Ipak, u samom finišu delovalo je kao da Beri pokušava da nešto promeni, ali je već bilo prekasno i Finiks je napravio senzaciju i otišao u finale, gde su ipak izgubili od Boston Seltiksa posle šest odigranih utakmica. Nakon ove sezone usledio je kolaps, a onda sledi čuvena era Dona Nelsona, popularni Neli Bol i generacija "Run TMC".

Run "TMC" je trio koji je na ovim prostorima bio izuzetno popularan, a činili su ga Tim Hardavej, Mič Ričmond i Kris Malin, kao što možete videti na slici iznad.

E, sad, ovaj trio nije biran na jednom draftu, već je bilo potreno četiri godine da se "svi sastojci dodaju", pa da Don Nelson započne najznačajniji period svoje trenerske karijere.

Kris Malin je prvi draftovan, njega su sa 7. pozicije pokupili 1985. godine i ispostaviće se da se radi o toliko dobrom šuteru da je mnogo smetao jednom Ajzei Tomasu koji je često znao da ukaže na Malinove probleme sa alkholom.

Tri godine kasnije došao je Mič Ričmond, a onda je priča "zaokružena" 1989. godine, kada je draftovan Tim Hardavej. U tom timu je bila još jedna košarkaša legenda, Manute Bol, koji je nosio broj 10 i Hardavej je preuzeo desetku. Verovatno se pitate zašto se toliko spominje izraz "Run TMC", šta skraćenica znači i zašto je toliko važna za ovu priču...

Dakle, to Run je po brzoj igri, mnogo trčanja, niska postava i veliki broj šuteva i poena iz tranzicije, a TMC je po uzoru na čuvenu hip hop grupu "Run DMC", samo što ta slova označavaju njihova imena.

Tim Hardavej, Mič Ričmond, K(Ch)ris Malin. TMC.

Još jedan jako važan šraf ovog tima bio je i litvanski šuter, Šarunas Marčiulionis, a ne smemo zaboraviti ni Roda Higinsa. Posao ovih ljudi bio je da mnogo trče i mnogo šutiraju, što je isprva bilo okarakterisano kao "divljačka" košarka.

Ništa čudno, ovakve stvari slušamo i dan danas.

Run TMC nije predugo trajao i brzo su se raspali bez nekih većih dostignuća, a Golden Stejt Voriorsi su se raspali već na kraju te sezone, jer je Ričmond otišao u Sakramento. Don Nelson se 2006. godine vratio "na mesto zločina".

On nije zaboravio šta je zacrtao, imao je plan, ideju, igrače... Beron Dejvis, Džejson Ričardson, Stiven Džekson, Al Heringon, Monta Elis, Met Barns, Mikael Pjetrus, Adris Bijedrins, Šarunas Jasikevičijus...

Oni su uspeli da izvedu jedan od najvećih poduhvata u istoriji košarke eliminisavši bivši tim Dona Nelsona, Dalas Maverikse. Njih je sa klupe vodio Ejveri Džonson, koga je postavio upravo Don Nelson i igrali su u finalu godinu ranije, a sada je Dirk Novicki bio MVP.

Prvoplasirani dalas sa MVP Novickim u prvoj rundi ispada od Golden Stejt Voriorsa i Nelsonov san ostaje da živi. Golden Stejt se tog sistema nije odrekao još od osamdesetih godina.

Već sledeće godine ih nije bilo u plej-ofu, a znate li kada su se vratili? Tek 2013. godine. I verovatno se pitate šta su radili sve te godine... Pa, 2009. godine su uzeli Stefa Karija, 2011. Kleja Tompsona, 2012. Herisona Barnsa i Drejmonda Grina, a tada su i napravili trejd za Endrua Boguta i ekipu je napustio Monta Elis. Ljudi nisu imali mnogo razumevanja, govorilo se da im je Don Nelson pomutio pamet, da su ludi što su trejdovali Elisa i ostavili Stefa Karija koga muče povrede i redovno propušta utakmice i svašta su još nešto govorili.

Bob Majers, Džeri Vest i Mark Džekson su zajedničkim snagama radili na svemu ovome i na kraju je stigao Andre Igudala. Voriorsi su u plej-ofu te 2013. godine izbacili Denver i Igudala je stigao u Ouklend.

Gospodin Džekson je nakon određenih problema u svlačionici napustio ekipu, a na klupu je seo Stiv Ker i tu je bio njegov asistent Bil Volton.

Ostatak priče znate. Šampionski prsten 2015. godine, pa 73-9 u sezoni kasnije i najbolji učinak svih vremena, ali bez šampionske titule. Povrede i suspenzije kumovale su epskom raspadu i poraza u finalu nakon vođstva od 3-1 u seriji protiv Klivlend Kavalirsa.

Ona čuvena trojka Kajrija Irvinga mogla je da im zapečati sudbinu... Stigao je Kevin Durent, osvojene su još dve titule i usledio je jedan poraz u finalima i taj tim će zauvek važiti za jedan od najboljih, ako ne i najbolji svih vremena.

Do tri uzastopne titule nisu mogli, status Dinastije neki priznaju dok nekima "visi u vazduhu", ali dominacija je definitivno tu.

Ne samo da su u ovoj eri osvojili četiri šampionske titule, već su se zlatnim slovima upisali u košarkašku istoriju i uticali da se ona promeni u nekom od segmenata.

Stiv Ker je osvojio 33% titula u poslednjih 27 godina, Stef Kari je ove sezone osvojio MVP nagradu na Ol-Star meču, nagradu Medžika Džonsona za MVP Zapadne konferencije i MVP finala.

U poslednjih devet finala NBA lige, samo tri tima su osvojila titulu, a da su imali manje skokova od protivnika: 2015 Voriorsi, 2018 Voriorsi i 2022 Voriors...

Stefan Nikolić

The Warriors Big 3 have more championships than

Jordan/Pippen/Rodman
Magic/Kareem/Worthy
Bird/McHale/Parish pic.twitter.com/BWbSnmFcAe

— StatMuse (@statmuse) June 17, 2022