Zašto se bolidi Formule 1 ponašaju kao delfini?

Kao što znate, prošla sezona Formule 1 ostaće upamćena kao jedna od najzanimljivijih i najspektakularnijih u ovom veku i odmah smo mogli da je uporedimo sa onom iz 2010. ili 2012. godine.

Maks Ferstapen je osvojio šampionsku titulu u poslednjem krugu, a sada, sledi odbrana trona uz promenu pravilnika. Tehničke regulacije za 2022. godinu su u segmentu aerodinamike potpuno drugačije i videćemo ko će se kako snaći i prilagoditi.

To je glavno pitanje svaki put kada se u Formuli 1 promene pravila, pa smo nakon gomile tračeva i predviđanja napokon dobili prva testiranja u Barseloni, koja su nam otkrila neke stvari, ali i postavile brojna pitanja.

Mogli smo da vidimo da je Ferari bio najbrži, da je obišao najviše krugova i da se pokazao kao ozbiljan kandidat na šampionsku titulu, koju "Skuderija" čeka od 2007. godine i Kimija Raikonena. Dakle, da se bacimo na posao. Prvo i osnovno, osvrnućemo se na pomenute tehničke regulacije koje su se promenile za ovu nadolazeću sezonu, a onda ćemo se upustiti i u stvari koje smo videli u Barseloni.

Setimo se da je zbog posledica koronavirusa, Formula 1 uvela ograničene budžete, odnosno "salary cap" koji je postavljen na 145 miliona dolara, ali će za ovu sezonu biti smanjen na 140 miliona dolara.

Što se tiče pneumatika, vidimo da su točkovi sada veći, 18 inča, a pored toga imamo i pravilo koje se odnosi na grejače pneumatika u boksovima.

Do sada su prednji pneumatici smeli da budu zagrevani do 100 stepeni po celzijusu, ali od sezone 2022. samo do 70 stepeni, dok je za zadnje pneumatike limit je bio 80 stepeni celzijusa, a on je takođe spušten na 70.

Ovo pravilo uvedeno je kako bi se generalno smanjila potrošnja energije u Formuli 1, ali će od vozača očekivati više pažnje i drugačiji pristup trkama, gde se posebna pažnja obraća na odlazak u boks i zamenu istih.

EPA-EFE/Alejandro Garcia

Prva promena vezana za aerodinamiku nam dolazi u vidu pooštravanja provedenog vremena u aero tunelima, gde je Red Bul posebno oduševio koristeći najstariji aero tunel u Formuli 1.

Dakle, smanjeno je vreme za korišćenje aero tunela, ali i kompjuterskih simulacija, znate i sami da prošlogodišnji šampion Mercedes ima najmanje vremena, a poslednjeplasirani Has najviše (sistem sličan pikovima u NBA i NFL ligi).

Ono što je bitno jeste povratak "efekta tla" koji je bio zabranjen prilično dugo. Pitate se šta je to?

Efekat zemlje/tla je način na koji se smanjuje nivo prijanjanja koje dobijate pomoću krila i tako se smanjuje sav prljav vazduh koji ostaje iza bolida.

U tom periodu osamdesetih godina (neko će reći zlatno doba), bolidi su se gotovo do poda spuštali pomoću određenih difjuzora i to je 1982. godine zabranjeno. Poenta je da se vazduh gura ka podu i stvara bolje prijanjanje.

Osim toga, preuređen je izgled zadnjeg krila, poenta je da "onaj iza" uhvati što bolju zavetrinu i poveća neizvesnost trkanja, pa smo već videli interesantan izgled zaobljenog zadnjeg krila.

EPA-EFE/Alejandro García

Na ovim novim bolidima smo videli da sa strane postoje otvori (odmah iza prednjih točkova) čiji je zadatak da stvore bolju potisnu silu ispod bolida i raspodela težine se nekako bolje odradi uz određene komponente.

FIA je za ovu sezonu standardizovala izgled poda kako ne bi timovi tumačili pravilo izgleda poda i aerodinamičkog podešavanja koje je doživelo izmenu upravo za ovaj deo.

Izgled bolida se promenio, spomenuli smo promenu točkova, koji su dobili i još jednu komponentu, nešto slično blatobranima, što je deo koji će pomoći u poboljšanju aerodinamike bolida.

Prednje krilo je doživelo određene promene i izgledaju potpuno drugačije, dok nos neodoljivo podseća na bolide iz osamdesetih godina, baš kao i ovaj efekat tla koji od tog perioda nije viđen u šampionatu.

Spomenut je i čuveni potez Ferarija: Bolidi će ove sezone biti teži, pošto je iz bezbednosnih razloga minimalna težina podignuta sa 752kg na 790kg i nemojte da vas ovo zbuni, naravno da je poenta da bolidi ne budu teški već laki, ali poenta je u bezbednosti vozača.

Takođe, bolidi će biti za nijansu duži, primera radi, Mercedes čak 12cm.

Dosta priče je bilo oko promene pravilnika za pogonsku jedinicu, odnosno redosled postavljanja iste (powertrain), pa su radi uštede one ove sezone teže i moraju da budu napravljene od komercijalno dostupnih materijala.

Nema više egzotike, ali zanimljiva je ova priča. Pred početak sezone je predloženo uklanjanje genetarora toplote (MGU-H), tehnologije koja se koristi u motoru uz podizanje granice maksimalnog broja obrtaja za 3.000 o/min.

To se, ipak, neće dogoditi, ali standardizovane komponente koje uključuju menjač i sistem za gorivo mogu da donesu neke zanimljivosti.

Gorivo mora da sadrži minimum 20% od prirodno obnovljivog izvora (npr. Hasovo E10 gorivo, koje u sebi sadrži 10 odsto etanola, dobijenog iz prirodnih obnovljivih izvora sada mora da bude 20 odsto).

EPA-EFE/ENRIC FONTCUBERTA

Da ne dužimo dalje o tehničkim detaljima, možemo slobodno da se preselimo u Barselonu i stvarima koje smo videli na prvim zatvorenim testovima.

Istini na volju, nismo videli mnogo. Trodnevna vožnja u Španiji donela je veoma brz Ferari, pa se Karlos Sajnc našalio da bi više voleo da je bio poslednji, a ne prvi, jer sada ljudi mnogo očekuju od njih.

Statistika zna da zavara, Red Bul je bio impresivan, kao i Meklaren na srednje-tvrdim gumama, a Mercedes je na mekim pokazao fantastične podatke i napomenuo da ih ne smemo baciti u drugi plan, ma kako god drugi izgledali.

Bilo je vremena i za šalu, pogotovo kada se radi o Danijelu Rikardu. Ipak, ono o čemu su svi pričali jeste takozvani "efekat delfina" (porpoising) i ukoliko makar malo pratite Formulu 1, videli ste ovaj izraz barem stotinu puta u poslednjih nekoliko dana.

Kao što možete videti na priloženom snimku, bolid ima mnogo oscilacija (često ide gore-dole) i podseća na ona čuvena hidraulična vozila iz američkih filmova, što je i bila inspiracija za čuvenu pesmu Snup Doga i Dr Drea – "Still". Da se uozbiljmo, efekat delfina je termin koji potiče od Marija Andretija tokom 1979. godine i testiranja Lotusa 80 na "Silverstonu", bolid koji je prvi na najbolji način iskoristio efekat tla i takođe, osetio efekat delfina.

Ceo bolid u tom momentu poprima oblik krila i kao što ste videli na snimku kao da odskakuje od poda, zbog potisne sile, sile gravitacije i svega što utiče na bolid u pokretu.

Prijanjanje "uvuče" donji deo bolida sve dok donji deo bolida ne udari o asfalt, kada na trenutak sila gubi vrednost i bolid je ponovo "lansiran" nazad, što se oseti preko amortizera, pa to kretanje izaziva oscilacije.

Što je automobil duže na pravcu, to je efekat delfina realnije videti. Obično takve stvari izazivaju glavobolje, znaju da budu jako neudobne po vozače, ali se niko nije žalio na kičmu i vrat nakon što su za tri dana vozili "milion kilometara".

Valteri Botas je upitan za ovo i rekao da bezbednost nije problem. Primera radi, kada se otvori DRS, smanji se potisna sila, nema toliko prijanjanja i samim tim nestaje efekat delfina i nema oscilacija.

Potisna sila je dosta bitna za "hvatanje" prave brzine kod ulaska i izlaska iz krivine, pa je tu visina bolida ta ključna tačka, tj. ono što će igrati glavnu ulogu – kako biti brz na pravcu i u krivinama.

EPA-EFE/ENRIC FONTCUBERTA

Naravno, biće ovde još mnogo zanimljivih stvari pre nego što šampionat zapravo i počne tog 20. marta u Bahreinu.

Ono što je dodatno interesantno jeste to što Bahrein ima nekoliko delova staze gde je pravac prilično dugačak, pa ćemo opet videti efekat delfina na delu i kako to zapravo izgleda u trci.

Stefan Nikolić