Magični Katai, Stanojevićev beg sa broda koji tone i bruke Zvezde i Partizana

Crvena zvezda je ponovo u direktnom duelu sa Partizanom demonstrirala da jeste najbolji tim u državi.

Za nijansu, dve ili tri – nije bitno. Opet je pokupila sve moguće trofeje i zasluženo se šepuri petom uzastopnom titulom šampiona, odnosno, drugom vezanom "duplom krunom".

Da je imala malo više sreće u kvalifikacijama za Ligu šampiona protiv Šerifa, ili u osmini finala Lige Evrope protiv Rendžersa, mogla je ovu sezonu da učini još izvanrednijom.

No, iovako u Ljutice Bogdana zasluženo teče šampanjac ovih dana, nasuprot Humske, gde vlada nikad tmurnija atmosfera.

Foto: StarSport/Srðan Stevanoviæ

Partizan treću godinu zaredom nije osvojio niti jedan trofej, što se ne pamti u novijoj istoriji.

Najbolji igrači neobjašnjivo odlaze ili bivaju otpušteni, transferi mladih igrača od čega se živi uopšte se ne naziru i može se reći da je klub u potpunom rasulu.

Kompletno sivilo, da ne kažemo crnilo, upotpunio je trener Aleksandar Stanojević koji je podigao sidro i prvi napustio brod koji tone.

Magija na koju Srbija nije navikla

Foto: Starsport/Peða Milosavljeviæ

Krenimo od najboljeg utiska finala Kupa i novog susreta "večitih" – Aleksandra Kataija. Čovek je sam napravio razliku između dva tima, i to ne jednom, nego dva puta.

Treneri uvek u najavi derbija ističu da ga rešavaju jedan detalj, trenutak inspiracije, potez, a Dejan Stanković je imao sreću da na svojoj strani ima Magika Kataija.

Da, možda su mogli crno-beli da izađu bolje u blok u 26. minutu kada je Katai ispalio bombu u rašlje gola Nemanje Stevanovića ili Nemanja Miletić u 72. minutu nije smeo da promaši loptu, ali njegovi majstorski potezi nikako više nisu slučajnost. Katai je ove sezone Partizanu dao četiri gola, dok je Partizan Zvezdi postigao – dva.

Ponovo igra najbolji ples u životu i jasno je svima da zaslužuje mnogo više od nivoa srpskog fudbala.

Reći će mnogi, pravo je čudo kako do sada nije igrao ozbiljniju rolu u "ligama petica", ali to je produkt svakodnevne realnosti u kojoj nismo navikli da najbolje što imamo ostaje u Srbiji.

Možda Katai baš to i želi...

Stanojević prvi pobegao sa broda koji tone

Foto: StarSport/Peða Milosavljeviæ

Navijači Partizana neće zaboraviti Aleksandru Stanojeviću ulazak u Ligu šampiona 2010. godine, dve titule prvaka Srbije, kao i brojne pobede nad najvećim rivalom, ali neće ni fijasko u drugom mandatu, i to na svim poljima.

Od njegovog dolaska u septembru 2021. godine nije osvojio niti jedan trofej, nije nijednom pobedio u derbiju, doživeo je evropske bruke porazom od Flore iz Talina i "petardom" usred Humske od Fejenorda, a uspeo je da uđe u otvoreni rat sa navijačima Zvezde što nikako nije smeo da dozvoli.

Potrošio se iz nedelje u nedelju ponavljajući kako je "brutalno pokraden", dok su mu sa druge strane Topčiderskog brda lepili etikete da je lud.

Foto: StarSport/Srðan Stevanoviæ

Za vreme njegovog mandata neobjašnjivo su otišli Takuma Asano i Sejduba Suma, igrači koji su često bili tas na vagi upravo u duelima sa Zvezdom.

U januaru je, sa plus pet na vrhu tabele, na sva zvona pričao da mu pojačanja nisu potrebna, čak i kada je tešku povredu doživeo Danilo Pantić.

Kao da nije smeo sam sebi da prizna ono što je sada kristalno jasno – da mu je tim vidno limitiran i da nema šampionski gen.

Do kraja je ostao privržen upravi kluba, pravdajući je da je finansijska situacija u klubu odlična i da je imao sve uslove za rad. A sve ukazuje da nije baš tako.

Nešto je definitivno trulo u ulici Humskoj...

Zanima li Srbiju fudbal?

Foto: StarSport/Srðan Stevanoviæ

Možemo istaći i da su igrači Zvezde i Partizana "ispoštovali" što se tiče golova, jer smo prvi put u poslednjih 11 susreta "večitih" dobili meč koji je otišao u 3+.

I tu se završava spisak dobrih stvari koje smo videli u četvrtak na stadionu „Rajko Mitić“.

Dok Englezi pune "Vembli" kako god požele, Italijani "Olimpiko", a na "Kamp Nou" ženski fudbal gleda preko 90.000 ljudi, u Srbiji najveću svetkovinu nije htelo uživo da pogleda ni 20.000 duša.

Samo četiri dana ranije, za utakmicu Zvezde i Voždovca i proslavu titule izvršena je opšta mobilizacija u crveno-belim redovima i prisutno je bilo gotovo 40.000 ljudi.

Na finale Kupa između Zvezde i Partizana, po izrazito lepom vremenu u Beogradu, došlo je više nego duplo manje ljubitelja fudbala.

Pametnom dosta.

Crveno-bela bruka

Foto: StarSport

Nekada su roditelji zvezdaši učili svoje sinove i kćeri da u pola noći znaju ko su "Zvezdine zvezde", a ovi današnji gledaju i ne veruju šta vide kada pogledaju severnu tribinu.

Prvi put od kada je selektor fudbalske reprezentacije Srbije i od kako je doneo nezapamćenu euforiju svojoj zemlji direktnim plasmanom na Svetsko prvenstvo u Kataru, Dragan Stojković Piksi, zvanično peta "Zvezdina zvezda", došao je na stadion da uživo pogleda utakmicu svoje Crvene zvezde i Partizana.

Izgledalo je da to znači da će biti zakopane "ratne sekire" ničim izazvano isukane od strane Zvezdana Terzića, a zapravo je Stojković dobio još jedan nož, pravo u leđa.

Foto: Starsport

Od navijača koji se i dan danas kunu u njegov gol iz kornera na "armijskom pašnjaku" i diče da je Zvezda imala jednog od najboljih igrača koji su ikada pikali fudbal, stigla je poruka:

“Nikada nije bila tvoja, ti nikada nisi bio naš. Decenijskog potopa posle tebe, seća se svaki zvezdaš. Sayonara”, pisalo je na transparentu na Severu.

Zvezda se uvek ponosila svojom istorijom i klela u sopstvene legende, a kako se nijednim slovom nije ogradila od ove poruke, i sama se odrekla istih.

Crno-bela bruka

Ništa manja nije sramota koju su pokazali igrači Partizana po završetku finala Kupa i, samim tim, za njih gubitničke sezone.

Velika većina igrača i trenera poraženog sastava nije želela da gleda kako najveći rival podiže trofej, te su pre nego što praksa to nalaže, napustili teren.

Lekciju iz ljudskog obrazovanja, poštovanja i, pre svega, vaspitanja pokazala su samo šestorica fudbalera: Bibars Natho, Miloš Jojić, Ivan Obradović, Filip Holender, Rikardo Gomeš i Kvinsi Menig.

Međutim, i oni su vrlo brzo "oterani" od strane sopstvenih saigrača, u čemu su prednjačili kapiteni Lazar Marković i Milan Smiljanić a sve je to "aminovao" odlazeći trener Aleksandar Stanojević.

Igraèi Partizana napustili dodelu medalja. pic.twitter.com/sVRSP0ETkt

— Sportcomm (@Sportcomm2) May 26, 2022

"Šta je trebalo? Da pevamo sa njima na bini. Ne vidim šta je sporno. Ne treba da budemo tu kada oni slave. Bili smo krajnje korektni. Svima smo čestitali, išli smo od igrača do igrača i njihovom stručnom štabu. Ne možemo da stojima sa njima na bini i da slavimo“, rekao je Stanojević na konferenciji, kao da je to najnormalnija stvar.

Ali nije. I ne sme da postane normalna i ustaljena praksa.

Ipak je ovo samo sport, kome se svi zajedno uvek (ne)rado vraćamo.

Autor – Stefan Smuđa