Trajalo je kratko, ali je bilo slatko

I zaista, Australija je to dočekala, da posle više od četiri decenije neka njena igračica prigrli veliki trofej.

Samo što ni oni tamo, a ni mi sa ove druge strane sveta, nismo znali da je to bio i oproštajni teniski parti jedne izuzetno skromne, prijatne i nadasve korektne teniske šampionke.

Teniski i sportski odlasci poput ovog, u 25. godini, na vrhuncu karijere, danas postaju šokantni, posebno jer postoji tendencija da se traje sve duže.

Posebno u tenisu, koji je u poslednje dve decenije postao sport u kom je dužina igračke karijere prešla odavno zacrtane, crvene margine.

Ako je u vreme Borisa Bekera, Džona Mekinroa, Stefana Edberga i Matsa Vilandera bilo gotovo nestvarno ne samo osvojiti grend slem posle 30. rođendana, već i igrati, u ovoj čudesnoj eri Rodžera Federera, Novaka Đokovića i Rafaela Nadala postalo je normalno brati zrelo voće, duboko u tridesetim godinama.

Uostalom, trebaju li nam bolji primeri toga od prošlogodišnje čudesne epopeje Novaka Đokovića, koji je osvojio tri grend slema, a Rafael Nadal, ovaj poslednji, na kom je trijumfovala i Ešli Barti.

Foto: Profimedia

Bartijeva nije otišla iz sveta tenisa prisilno, zbog povrede koja je stala na njenom putu; nije otišla ni zbog godina, naprotiv.

Otišla je pošto je shvatila da je ostvarila sve ono o čemu je kao devojčica sanjala, o trofejima Rolan Garosa, Vimbldona i Australijan opena.

US Open i onako, kao je i sama objasnila zimus, ali i njen trener, nikada nije bio njen turnir. Taj njujorški izazov bi za nju verovatno ostao neispunjen san i dalje, s obzirom na jednu naizgled benignu činjenicu da se na terenima Flašing medouza igra lopticama koje nikako ne odgovaraju stilu igre Australijanke.

Pustila je trofej sa US Opena niz vodu, rešila je da kaže, sad je dosta - najbolje je otići na vrhuncu.

Bartijeva je već sa 25 godina bila umorna od putovanja, to se jako dobro videlo naročito u ove dve vanredne pandemijske godine, kada nije odlazila van zemlje tako često.

Ipak, odluke poput ove, da se ode na vrhuncu, nije nimalo lako doneti. I u slučajeve Bartijeve, bile su potrebne nedelje i meseci da odluka sazri pre nego što putem društvenih medija, kako to biva u današnje vreme, budu poslate u etar.

Kažu da ima i onih koji nisu bili iznenađeni, koji su tako nešto mogli da "namirišu", posebno posle njenog odustajanja da po osvajanju pehara u Melburnu, krene na američku martovsku turneju.

Ishlapela je ta želja, ta magija za dohvatanjem reketa pošto su dotaknute one najviše zvezde na teniskom nebu.

Ešli je rešila da svije porodično gnezdo uz dugogodišnjeg dečka Gerija Kusika, i samog sportistu, da postane majka. Ili, što nije želela da otkrije, proba da uradi još nešto veliko, ali na drugim borilištima, poput kriketa ili golfa.

Ko zna kakvo nam je iznenađenje spremila, niko ne sumnja da je kadra za tako nešto.

Foto: Profimedia

Oni koji su je, poput slavnog Tajgera Vudsa, gledali na golf terenu, bili su impresionirani. O njenim kriket veštinama se odavno pričalo. Ešli nije bila samo teniserka, ona je bila multitalentovana sportistkinja, što nije svakidašnji slučaj.

Njen "drugi odlazak" (prvi je bio na nepune dve godine, još 2014. kada je iznebuha rešila da igra kriket), sasvim je druga priča, on je došao pošto je stigla do cilja.

Povlačenje Bartijeve neodoljivo podseća na silazak sa trona Belgijanke Žistin Enan koja je to isto uradila 14. maja 2008. kada je bila najbolja na svetu.

Ta vest je stigla dve nedelje pre početka Rolan Garosa, i nepunu godinu pošto se i njena sunarodnica, Kim Klajsters, takođe povukla prvi put.

I to je ujedno bio i prvi put da se u svetu ženskog dogodi da jedna igračica reši da kaže zbogom reketu i lopticama kada je bila na vrhuncu karijere.

Kao što je tada odlazak Enanove otvorio vrata Ani Ivanović, koji je na tom Rolan Garosu 2008. osvojila svoju jedinu slem titulu, tako i sada odlazak Bartijeve znači da će njeno mesto na tronu pripasti nekoj drugoj igračici.

Enan se, istina, nakratko vratila na teren 2010. ali je tada i povredila lakat na Vimbldonu i nikada se u potpunosti nije oporavila, pa je još jednom morala da podvuče crtu, ovog puta posle Australijan opena 2011.

Kako stvari stoje, Iga Švjontek ima ogromnu priliku da, ukoliko Bartijeva zatraži brzo brisanje sa liste, bude njena naslednica.

Međutim, to će samo značiti startni pucanj u trci devojaka za svetskim tronom koji je neočekivano ostao upražnjen.

Foto: Profimedia

Setimo se da je Ana Ivanović te 2008. uspela da iskoristi to na maksimalan način i postane prva igračica sveta, da je to kasnije uspela i Jelena Janković i još neke igračice.

Da je Enan ostala i igrala kako ume, pitanje je kako bi izgledao teniski vrh narednih sezona.

Takođe, odlazak Australijanke sa teniskih terena, podseća i na odlazak jednog od najvećih šampiona igre, Šveđanina Bjerna Borga koji je u 26. godini rešio da završi karijeru.

Ili "Perle Pampasa", Gabrijele Sabatini, koja je takođe sa 26 godina zbog povrede stomačnog mišića, rešila da prekine sa takmičenjem.

Ukupno 11 grend slem titula je imao Borg kada je otišao i da tako rano nije rešio da prestane da igra, ko zna šta bi bilo. Njegov rekord od pet uzastopnih vimbldona uspeo je kasnije da obori Rodžer Federer

I njegov primer, kao i kod Enanove, govori da je priča o drugom povratku gotovo nemoguća misija.

Borg je to pokušao 1991. godine, ali tada nije uspeo da pobedi ni u jednom singl meču, tako da je definitivno odstupio u igračku penziju 1993.

Odlasci Pita Samprasa, Stefana Edberga, Borisa Bekera ipak su bili u toj ravni prelaska u tridesete, posle uspešnih karijera.

Foto: Profimedia

I u drugim sportovima, bilo je primera da šampioni tako rano reše da prestanu da se takmiče, pa i kod samih Australijanaca, poput motocikliste Kejsija Stonera, koji je iz sličnih razloga kao i Barti, umoran od stalnih putovanja i dugih odsustva sa australijskog kontinenta, rešio da se povuče.

Opet, živimo u vremenu kada se šampionski vek pojedinih zvezda produžio u nedogled - fudbalskog čuda Zlatana Ibrahimovića, golmana Đanluiđija Bufona, zvezde NFL Toma Brejdija.

Ili, što je opet najbolji teniski primer - Rodžera Federera, Novaka Đokovića i Rafaela Nadala.

Ipak, mora se konstatovati, nisu svi spremni da traju tako dugo, kao ova večita trojka svetskog tenisa.

Nekada je, poput Ešli, možda i dobro podvući crtu pre nego što bude kasno i karijera ode nizbrdo.

Ali, kada reći dosta je, uvek će ostati otvoreno pitanje za polemiku i različita mišljenja.

Što opet pokazuje da smo svi različiti i da nam se i ciljevi u životu, kao i dometi, i te kako razlikuju.

"Žurka" Bartijeve možda je za neke trajala kratko, ali je svakako bilo slatko.

Dok je trajalo.