Povratak kralja

Otkako je svetom pred kraj prelaznog roka prostrujala gotovo neverovatna vest, da se „bludni sin“ vraća kući, tenzija se diže iz dana u dan.

I s pravom, ovo je potencijalno novi veliki događaj u istoriji kluba.

U svetu fudbala, tu i tamo, dešavalo se da se veliki igrači vrate u klub u kojem su postigli veliki uspeh ili su zaradili prvu nedeljnu platu, ali malo je bilo povrataka poput ovog Ronaldovog.

Posle svega. kralj se vratio u Teatar snova.

Tamo gde je u leto 2003. godine, po dolasku iz Sportinga, počeo da ispisuje jednu posebnu stranicu istorije evropskog i svetskog fudbala.

Znajući Ronaldovu posebnost i večitu želju da bude najbolji u onom što čini, jasno je koliko će sama njegova pojava u svlačionici tima Olea Gunara Solskjera značiti ekipi koja je u poslednje vreme uspela da izgradi posebnu atmosferu.

Da li je Kristijano taj tas na vagi koji će konačno pretegnuti na tas Junajteda i katapultirati ga ponovo u borbu za titulu u Premijer ligi i druge trofeje?

Vreme će reći, ali njegov povratak i prašina koju je podigao i dalje svedoče o tome da je i sa 36 godina čovek o kom se piše i priča.

Prvi i drugi dolazak

Foto: Profimedia

Pre sedam godina imao sam priliku da posetim Mančester junajted i prisustvujem jednoj od utakmica, u vreme kada je klub tek započeo postfergusonovsku eru posrtanja.

Toga tada nisu bili toliko svesni, ali danas je više nego jasno da je od 2013. godine i odlaska u penziju velikog trenerskog genija, Junajted izgubio na snazi, što je primetno posebno u trofejnom kabinetu.

Tom prilikom sam na „Old Trafordu“ imao prilike da razgovaram i sa ljudima iz kluba, ali posebno si mi ostavile utisak reči dugogodišnjeg Fergusonovog saradnika, glavnog ekonoma Alberta Morgana, čoveka koji je bio i bukvalno jedan od najvećih poverenika škotskog stručnjaka.

Morgan je skoro dve decenije bio na klupi Junajteda, na svakom meču, vodio je brigu o onome što je svakom fudbaleru najvažnije, o njihovoj opremi, ali i više, bio im je levo i desno uho, neko kome su se poveravali kada im nešto nije pravo i kada ih to muči, kao i kada su slavili zajedno velike uspehe, a bilo ih je.

Na pitanje, ko je u tih njegovih dve decenije na „Old Trafordu“, ostavio poseban utisak na njega, rekao mi je dve stvari.

„Nemanja Vidić je momak koji je bio neverovatan borac, stavljao je glavu tamo gde niko nije smeo nogu. Verujte, koliko je ovde, sa njim ismo imali nijedan jedini problem. A to ko je najveći profesionalac... Pa to je Ronaldo. On je neverovatan. Stalno je dolazio barem 45 minuta pre treninga, radio sam, ostajao posle da vežba slobodne udarce. Uvek je težio da bude savršen, samo ima jednu veliku manu...“ pričao mi je tada Albert.

„Koju?“, upitao sam.

„Dečko mnogo voli ogledalo!“, stigao je odgovor.

Foto: EPA/KIM HEE-CHUL

Uz to neminovno „lickanje“ i rad na savršenoj figuri, stiglo je i savršenstvo u vidu pet „Zlatnih lopti“, obilja golova, pet titula klupskog prvaka Evrope, teško je sve to i pobrojati. Ronaldo je obeležio sa Leom Mesijem jednu eru svetskog fudbala. I još traje!

Rođen u Funčalu, na ostrvu Madeira, brzo je prešao u mnogo poznatiji Sporting iz Lisabona gde je važio za jednog od najtalentovanijih klinaca u pogonu.

Sudbina je htela da tog leta Mančester junajted, koji je imao oduvek dobre veze sa klubom iz Lisabona, odigra sa njima prijateljsku utakmicu.

Karlos Keiroš, tadašnji pomoćnik Fergusona, godinu dana pre toga, obreo se u Fergijevoj kancelariji kako bi započeli saradnju i tada mu je rekao:

„Imamo jednog klinca u Sportingu, moramo da ga držimo na oku“.

„Ko je u pitanju?“, pitao ga je Ferguson, koji je već tada motrio na nekoliko igrača tog kluba.

„Ronaldo“, rekao mu je Keiroš.

Da nije bilo tako, da Junajted nije reagovao na vreme, Ronaldo je mogao još ranije da završi u Madridu, ili pazite u Arsenalu, čiji su skauti takođe bili svesni njegovog potencijala.

Foto: Profimedia

Aleks Ferguson će kasnije, u svojoj autobiografiji, detaljno pričati o tom avgustu 2003. kada je Sporting pobedio Junajted sa 3:1, a Ronaldo vezao u čvor čitavu odbranu Junajteda, pre svih beka Džona O’Šeja.

Da li zbog džetlega i promene vremenske zone po dolasku sa turneje po SAD, ili od Ronaldovih driblinga kao na ringišpilu, najteže je bilo O’Šeju koji je imao pravu noćnu moru od meča u prvom poluvremenu.

Geri Nevil i ostali igrači koji su sedeli na klupi, kipeli su od uzbuđenja.

„Dođavola, šefe, on je pakao od igrača“, govorili su mu.

„Sve je u redu, imam to završeno“, odgovorio im je Ferguson, koji u tom momentu nije imao ništa završeno, ali mu je bilo jasno da nešto mora hitno da uradi.

I onda je šapnuo Albertu Morganu, koji je sedeo do njega, da skokne u poluvremenu gore do tribina i prenese poruku tadašnjem direktoru Piteru Kenjonu.

„Piter, ne napuštamo ovo mesto dok taj momak ne potpiše za nas“.

„Je li toliko dobar?“

„Džon O’Šej je dobio migrenu od njega. Potpiši s njim“, glasila je Fergusonova naredba uz „poštarsko“ trčanje Morgana gore-dole.

Roj Kin se kasnije šalio kako su posle toga stalno zadirkivali O’Šeja da im je pomogao da dovedu Ronalda jer je „igrao kao je...i klovn“, ali istina je bila da je džetleg, kao i na ostatak ekipe koji je odigrao loše, uticao na izdanje irskog fudbalera.

Ono što je ironija u svemu je što je Junajted tada za dolazak Kristijana platio bezmalo koliko i sada.

Tada nekih 19 miliona evra, sa bonusima, sada 15.

I samo nekoliko dana po tom dogovoru u svlačionici Sportinga, sa Ronaldom i njegovim menadžerom Žoržom Mendešom, kog je Ferguson izuzetno cenio, poslali su po njega privatni avion. Kristijano je sa majkom i sestrom krenuo za Mančester.

Beg iz Torina i kako je došlo do povratka?

Foto: Profimedia

Njegov drugi dolazak u Mančester opet je imao veze sa privatnim letom.

Ovog puta je njim došao sam, u svoj drugi mančesterski pohod. Dvanaest godina posle odlaska u Real Madrid.

Sve se dešavalo svetlosnom brzinom, po gotovo nestvarnom scenariju.

Ronaldo nikako nije želeo da ostane još jednu godinu u Juventusu i to je rekao menadžeru Masimilijanu Alegriju.

Otuda ga je ovaj ostavio na klupi na meču Serije A sa Udinezeom, da bi priča oko transfera počela da se odmotava u četvrtak, 26. avgusta.

Žorž Mendeš je počeo da ga nudi pojedinim klubovima i krenuo je sa Mančester sitijem, koji je prethodno odustao od Harija Kejna, jer je Danijel Levi tražio 150 miliona funti i nije hteo da popusti ni za milimetar.

Siti se zainteresovao, ali odmah uz ogradu da ga žele kao slobodnog igrača, da ne bi da plaćaju obeštećenje. Sve je bilo samo na verbalnom nivou, nije bila poslata nikakva ponuda Juventusu.

Iste večeri, Mendeš je pozvao Junajted i bukvalno upalio alarm na „Old Trafordu“.

Ideja da bi njihova klupska legenda mogla da završi u dvorištu kod komšija, nije dolazila u obzir, Aleks Ferguson, koji i dalje igra aktivnu ulogu iza kulisa, pozvao je članove uprave da im poruči da se ne šale i da obavezno dovedu Ronalda.

I tu je sve počelo da se odmotava, u petak ujutro je već stigla i ponuda, do ručka, kada se u transfer krugovima pročulo za plan Junajteda, Siti je već odustao i ostavio otvoren teren za komšije.

Da li je to bio samo vešt manevar agenta Mendeša kako bi što pre završio posao? Da li bi Ronaldo zaista počinio „zločin“ prema navijačima Junajteda da je obukao plavi dres Sitija? Da li bi uopšte tako nešto mogao da zamisli?

Očigledno je već znao kakav je teren i samo je odigrao na sigurnu loptu.

Realu - ni virus!

Foto: EPA/INACIO ROSA

Posle 118 golova na 292 utakmice u dresu Junajteda, za šest godina, tokom kojih je osvojio tri pehara Premijer lige, prvu Ligu šampiona, FA kup i dva Liga kupa, uz FIFA Svetski klupski kup, Ronaldo je u leto 2009. potpisao za Real za 94 miliona evra.

U Mančester junajtedu je postao pravi fudbaler, stekao veliku reputaciju, bio proglašen i za najboljeg igrača Premijer lige, ali kao i svaki Portugalac nije mogao da se smiri na jednom mestu.

„Ako iz njega izvučeš pet godina, računaj da su uradio zlatnu stvar“, rekao je Keiroš Fergusonu kada je Ronaldo došao 2003.

Izvukao je šest, ali tu jednu, posebno, po specijalnom dogovoru.

U leto 2008. po osvajanju Lige šampiona, Real i njihov predsednik Ramon Kalderon, žestoko su napali da dovedu Ronalda.

„Ne bih im prodao ni virus“, bila je čuvena Fergusonova rečenica.

Škot je bio svestan da je Ronaldo Portugalac i da ga mesto ne drži, te da u sebi nosi tu neku želju da se dokaže na svom poluostrvu. A tu je prestiž igrati za Real ili Barselonu.

Otišao je u leto u Keirošovu kuću u Portugalu, pozvao Ronalda i objasnio mu zašto ne može da ode tog leta u Real, iako je ovaj to želeo.

„Znam da želim da ideš u Real, ali pre bih te ubio nego što bih te prodao tom čoveku sada!“, rekao je Ferguson zapanjenom Ronaldu.

Objasnio mu je da će njegovo vreme za odlazak doći i zatražio da ostane još sezonu posle čega će Madriđani verovatno opet doći po njega.

Tako je i bilo. Ronaldo je ispoštovao velikog menadžera i ostao još sezonu.

Šta sada?

Foto: Profimedia

Neko će reći da Ronaldo sa 24 i ovaj sa 36 godina nisu isti i tu ima istine.

Realu je dao najbolje godine svoje karijere, osvojio je sa kraljevskim klubom još četiri pehara Lige šampiona i četiri „Zlatne lopte“ (prva je bila u Junajtedu), postigao nestvarnih 450 golova na 438 utakmica.

U Juventusu su stizali domaći, ali ne i evropski trofeji, ali Junajted je sada drugačiji izazov.

Svi koji veruju da će „crveni đavoli“ sa Ronaldom imati instant uspeh, moraju da budu na oprezu, bez obzira što se Portugalac o svom telu stara fantastično i sa 36 deluje da je daleko mlađi.

Činjenica je da može da izvuče još nekoliko dobrih sezona, ali pitanje je koliko dobrih i koliko će se Junajtedu igrački isplatiti njegov povratak. Marketinški svakako, jer je već prodato dresova u vrednosti od preko 32 miliona funti i to posle svega desetak dana.

Igrački, dolazi u vreme kada Junajted pokušava da smanji jaz između njih i kako ih je Ferguson svojevremeno prozvao „bučnih komšija“, koji su se od njegovog odlaska ustalili kao prva fudbalska velesila sa Ostrva.

Poruka Brunu Fernandešu, sa kojim je već razgovarao, da igračima prense da se „spremaju za napad na titulu“, jasno govori o ambicijama.

Nije se vratio da bi gledao druge kako se raduju.

Sudeći po groznici koja trese Mančester u njegovu okolinu, Junajted se sprema za veliku igru.

Na Kristijanu je da još jednom poleti na krilima snažnog eha sa tribina Teatra snova.

I završnim poglavljem dopiše već dobro ispisane stranice istorije.