B92.net GOAT – Für Jelena

Majka Ruskinja prodavačica i otac Tabasaran (kavkavski narod pretežno iz Dagestana) vodoinstalater sigurno ne predstavljaju idealne roditeljske predispozicije kada govorite o bavljenju profesionalnom sportom.

Ali, ponekad se provuče neko, poseban kao Jelena Isinbajeva.

Rođena je okruglo 40 godina nakon bitke za rodni grad, jedne od odlučujućih u Drugom svetskom ratu, a njen sportski put mogao je da bude u potpunosti drugačiji.

Rano je počela da se bavi gimnastikom za koju joj je rečeno da je previsoka, te je morala da pronađe novu zanimaciju.

Izbor je spao na tu motku dužine koja varira, od one ekvivalentne visini koša pa sve do čitavih pet metara i 30 centimetara. Sve u skladu sa atletom koji motku nosi.

Trčala je Isinbajeva i trčala, hvatajući zavetrinu niz tu "pistu“ dugu 40 metara i samo joj je šest meseci trebalo do prvog velikog uspeha.

Poprište su bile Svetske igre mladih 1998. u Moskvi, tek treće takmičenje za Isinbajevu, na kojima joj je skok od tačno četiri metra bio dovoljan za trijumf.

Podjednaku visinu je dosegla i na Svetskom juniorskom prvenstvu te godine, ali je ostala "kratka“. Za medalju na tom takmičenju nedostajalo joj je 10 centimetara.

Sledeće godine na Svetskom kadetskom prvenstu popravila je učinak baš za tih kobnih 10 i osvojila zlato, dok je na osvanuću novog milenijuma dodala još 10 na taj učinak za 4,20 metara i zlato na Svetskom juniorskom prvenstvu koje joj je dve godine ranije umaklo.

Kvalifikovala se i za Olimpijske igre u Sidneju 2000, ali nije uspela da se plasira u finale. Ono što jeste, a na šta je već sve i navikla, jeste zlatna medalja na Evropskom juniorskom prvenstvu naredne godine sa rezultatom od četiri metra i 40 centimetara.

Pozornica je bila spremna za 19 – godišnju Ruskinju.

Doba slave

Foto: Profimedia

Prvi veliki seniorski uspeh stigao je 2003, iste godine kada je trijumfovala na Evropskom prvenstvu do 23 godine. Na mitingu u Gejtshedu, neposredno nakon što je napunila 21. godinu, postavila je prvi svetski rekord – 4,82.

Bila je Isinbajeva favorit na Svetskom prvenstvu te godine, ali je ipak završila kao treća.

Novi svetski rekord postavila je naredne godine i to za jedan centimetar bolji od prethodnog. Njena sunarodnica Svetlana Feofanova ga je nedelje dana kasnije oborila sa 4,85.

Isinbajeva je imala spreman odgovor te je ne Svetskom prvenstvu u dvorani koje se organizovalo u Budimpešti nadmašila taj rekord ponovo ze centimetar uz to osvojivši zlatno odličje.

Nastavio se rivalitet na relaciji Isinbajeva – Feofanova. Naime, prilikom povratka ne mesto prvog uspeha u Gejtshedu, Isinbajeva je najpre popravila svoj rekord za centimetar.

Istom merom je uzvratila Feofanova, a onda opet Isinbajeva. Sve za po centimetar. Pet dana nakon tog rekorda, Isinbajeva je postavila novi, pretpostavljate, za centimetar viši.

Prvi uspeh na Olimpijskim igrama stigao je uskoro kada je Ruskinja osvojila zlato u Atini.

Te 2004. je pokazala elitni mentalitet s obzirom na to da je od ruba eliminacije stigla do zlatnog odličja. Čak i pošto ga je osigurala, nastavila je sve dok nije stigla do svetskog rekorda – 4,91. Ako ste dobro računali do sada shvatili ste da je ponovo popravila svetski rekord za istu dužinu i ne samo to nego je do kraja godine to još jednom uradila čime je stigla do osmog u godinu dana.

Proglašena je atletičarkom godine.

Nije se zaustavljala Isinbajeva. Naredno zlatno odličje stiglo je već naredne godine na Evropskom prvenstvu gde je postavila svetski rekord u dvorani – 4,90.

Usledila su tri mitinga na kojima je srušila rekord četiri puta. Na poslednjem, onom u Londonu, najpre je oborila rekord od 4,96 da bi potom zatražila da se lestvica podigne na čitavih pet.

Epilog – prva žena u istoriji koja je preskočila visinu od pet metara. Ni manje ni više nego iz prvog pokušaja. Iste godine je održano Svetsko prvenstvo u Helsinkiju gde je, za centimetar naravno, popravila svoj prethodni rekord. Značajniji je podatak da je prvu sledeću takmičarku ostavila celih 41 centimetar iza sebe. Najveća razlika u istoriji.

To je ujedno bio njen 18. svetski rekord, a tada 23-godišnja Isinbajeva proglašena je za atletičarku godine po drugi put.

Nastavljali su se uspesi i naredne godine. U Donjecku je popravila svetski rekord u dvorani (4,91), osvojila je zlato na Evropksom prvenstvu u Geteborgu gde je postavila rekord evropskih prvenstava (4,80). To je bila jedina medalja koja joj je nedostajala.

Proglašena je dobitnicom Laureusove nagrade za sportistkinju godine.

Dvadeseti svetski rekord stigao je 2007. kada je ponovo popravila dvoranski u Donjecku na 4,93.

Odbranila je i titulu na Svetskom prvenstvu u Osaki kada je, nakon što je preskočila 4,80, pokušala da postavi novi svetski rekord na 5,02. Nije uspela, ali ni njene protivnice koje bolje od preskakanje visine od 4,75 i sletanje na tu strunjaču od 25 metara kvadratnih nisu mogle.

EPA/ROBERTO TEDESCHI

Tokom te godine na 18 nastupa ostvarila je 18 trijumfa, a ponovo je bio taličan Donjeck gde je ostvaren novi dvoranski rekord (njen 21.). Nešto kasnije treći put zaredom postala je svetska dvoranska prvakinja u Valensiji.

Probijena je i barijera 5,02. Naime, posle više neuspešnih pokušaja na toj visini, trener ruske atletičarke ju je posavetovao da nešto promeni. Poslušala ga je u Rimu, a promena je bila u visini. Napala je 5,03 i uspela. Nije se Isinbajeva ni tu zaustavila pa je novi svetski rekord stigao najpre na mitingu u Monte Karlu.

"Srećno ti bilo, Jelena“, poželeo je neposredno pre njenog skoka na Olimpijskim igrama u Pekingu slavni Duško Korać.

Usledio je novi svetski rekord od 5,05. Treći put u karijeri proglašana je za atletičarku godine. Donjeck je svakako poprište nekih od njenih najvećih uspeha s obzirom na to da je tu postala i prva skakačica koja je u dvorani preskočila lestvicu postavljenu na pet metara 2009. godine.

Svi su pomislili da sledi njen nagli pad s obzirom na to da je doživela poraze na Gran Priju u Londonu i Svetskom prvenstvu u Berlinu.

Foto: Profimedia

Uspela je da se izdigne Isinbajeva novim svetskim rekordom (5,06) na otvorenom u Cirihu.

Međutim, dve godine kasnije doživela je novi poraz na Svetskom prvenstvu. Bilo je vreme za pauzu.

Doba poslednjih uspeha i razočarenja

Poslednja medalja u karijeri osvojena u Moskvi Foto: Profimedia

Otpustila je trenera i vratila starog sa kojim je sarađivala od 15 godine života do 2005. Vratila se relativno brzo Isinbajeva, ali ne i na svoj stari nivo.

Izrazila je samo jednu želju pre okončanja karijere – još jedno zlato na Olimpijskim igrama.

Stigla je u Londonu 2012. do bronzane, ali ono sjajnije je još uvek bilo cilj. Prilikom tih igara izjavila je da tamošnji ljudi nisu zainteresovani za to takmičenje i da verovatno i ne znaju da se ono kod njih održava.

Naredne godine je u Moskvi trijumfovala na Svetskom prvenstvu.

Stigla je i da se porodi u periodu između dva olimpijska takmičenja, kao i da snimi film o pripremama za Brazil.

Na poslednjim Olimpijskim igrama u karijeri Foto: Profimedia

Nadala se Isinbajeva, opravdano, da će do najvišeg odličja stići u Riju 2016. Uzalud.

Svim ruskim atletičarima, sa izuzetkom Darije Klišine, zabranjeno je učešće zbog afere u vezi sa državno potpomognutim dopingom ruskih takmičara.

Isinbaeva, koja nikada nije imala problema sa nedozvoljenim supstancama, je bila revoltirana ovom odlukom.

"Neka svi ti lažni ‘čisti‘ strani atletičari odahnu i osvoje svoje lažne medalje“, poručila je tada u govoru pred Putinom. Nedugo nakon toga dobila je mesto u atletskoj komisiji Međunarodnog olimpijskog komiteta što je označilo kraj njene karijere.

"Na Olimpijske igre ne može, u MOK može“, glasio je tada zvanični stav.

Preterano je ako kažemo da Isinbajeva nije mogla da nastupi u Brazilu. Postojala je jedna začkoljica, ona koja uključuje zastavu pod kojom bi se takmičila. Sve sem ruske za nju je bilo neprihvatljivo, za razliku od pomenute Klišine koja je nastupila kao nezavisni takmičar.

Decembra 2016. postavljena je na čelo ruske antidoping agencije. Njeno imenovanje bilo je problematično s obzirom na izjave u vezi sa Julijom Stepanovom, ruskom atletičarkom koja se specijalizovala na 800 metara i jednom od onih koji su iznutra otkrili priču o dopingu, da se suspenduje do kraja života.

Sporila je Isinbaeva izveštaje u vezi sa tim incidentom, kritikovala saradnike Stepanove, a nije podržala ni rusku antidoping grupu.

Zamerano joj je i zato što je 2013. podržala sporni zakon protiv „homoseksualne propagande“ u isto vreme osuđujući sportiste koji podržavaju homoseksualnost i to sve neposredno pred Zimske Olimpijske igre u Sočiju čiji je amabasador bila.

"To je nepoštovanje prema našoj državi. Mi smo Rusi, možda se razlikujemo od naroda u Evropi, ali naše zakone morate poštovati. Smatramo da smo normalni ljudi u državi gde muškarci žive sa ženama i obrnuto. Svi mogu da se takmiče, ali ukoliko budu promovisali takvo ponašanje to će biti izraz nepoštovanja prema našim građanima. Ali, to je njihov život, osećanja i izbor“, uz osmeh je poručila. Kasnije se izvinjavala uz objašnjenje da je pogrešno shvaćena zbog lošeg engelskog.

Presek karijere ovenčane slavom

EPA/Gero Breloer

Kako bilo, Isinbaeva, koja je i kapetan ruske vojske, iza sebe je ostavila 28 rekorda (15 na otvorenom i 13 u dvorani), 27 zlatnih i po dve bronzane i srebrne medalje.

Osvojila je devet zlatnih medalja na velikim takmičenjima (trostruki svetski i dvostruki olimpijski šampion između ostalog), a dva puta i džekpot Zlatne lige.

Prva je atletičarka u istoriji ženskog skoka s motkom koja je preskočila lestvicu na pet metara, kako na otvorenom, tako i u dvoranskim uslovima.

Tri puta je proglašena za atletičarku godine uz brojna druga priznanja.

Pre nekoliko godina stadion u, njenom ocu rodnom, Dagestanu poneo je njeno ime.

"Jelena često posećuje Dagestan, gde se oseća kao kod kuće. To objašnjava našu odluku da centralni stadion ‘Trud’ nazovemo po najpoznatijoj atletičarki svih vremena“, rekao je ministar sporta Dagestana Magomed Magomedov

Isinbaeva je i prva kojoj je uspelo da u istom danu dva puta obori svetski rekord. Zapravo, nekoliko je i dalje nedostižno za druge atletičarke:

Rekord Evropskog dvoranskog šampionata – 4,90

Rekord na Svetskom šampionatu – 5,01

Olimpijski rekord – 5,05

Svetski rekord na otvorenom – 5,06

Rekord Zlatne lige – 5,06

Iliti ukratko, rečima sinonima za atletska takmičenja:

"Ljubav kod pravih žena se ne kupuje, zato je ona jedina i jedinstvena – Jelena Isinbaeva.“

Autor: Dušan Đukanović