Sedlaček za B92.net: Postoji sistemska greška od osnovne škole

U godini obeležavanja 75. sezone NBA, liga je organizovala realizaciju dokumentarnog serijala "Hoop Cities" o uticajnim evropskim gradovima za NBA i košarku uopšte.

U tom serijalu je Beograd apostrofiran kao najvažniji, uz Bolonju, Keln, Istanbul, Kaunas, Pariz, Sevilju i Solun.

Među akterima filma koji istražuje čvrstu vezu između grada i voljenog sporta je i Sedlaček.

"Za mene predstavlja jedno izuzetno zadovoljstvo zbog toga što sam imao priliku da kao rođeni Beograđanin istaknem ulogu Beograda u razvoju, prvo jugoslovenske, a potom i srpske košarke", kaže Sedlaček na početku intervjua za B92.net.

U fokusu NBA filma o Beogradu su brojni košarkaški tereni u glavnom gradu, ali realnost je takva da su oni danas uglavnom prazni.

"Moj bivši trener, a sada pomoćni trener na UCLA Igor Simović mi je u nedelju poslao video klip nedelja popodne, lepo popodne u Beogradu, pola sedam, tereni KK Crvena zvezda i KK Partizan – nigde nikoga. To je jedna ilustracija interesovanja, odnosno trenutnog načina života mlađih generacija, a upravo to diktira, između ostalog, i neke probleme koji se javljaju posle po klubovima, selekcijama, po rezultatima i svega ostalog".

"Nekada je u Beogradu košarka bila sredstvo, odnosno način druženja, ispunjenja vremena i eventualno ispunjavanja određenih ciljeva bavljenja sportom. Sada je to ušlo mnogo više u profesionalne vode već od 12, 13 godina i to je glavna razlika među ljudima iz ondašnjeg perioda i sadašnjeg", dodaje Sedlaček.

Sedlaček ističe ključni problem srpskog sporta generalno, ne samo košarke.

"Ne bih želeo nikoga da kritikujem, da ne budem previše negativan, ali mislim da kod nas postoji sistemska greška koja postoji od osnovne škole. Fizičko vaspitanje, odnosno fizička kultura kako se to ranije zvalo, je bila zastupljena mnogo više kroz kolektivne sportove i sekcije u školama gde su se "vrbovali" učenici da se bave sportom, bila to košarka, odbojka, fudbal, rukomet... Znači ti "mali" sportovi, ne računajući fudbal. I druge sekcije koje su jednostavno skretale pažnju sa redovnih događaja i usmeravale na sport. Sada toga više na žalost nema i paradigma jedna jeste da je sada finale Svetskog prvenstva osnovnih škola. Igraju Srbija i Turska. Ja idem to sa zadovoljstvom da gledam, ne jer ću videti nekoga ko nije poznat, ko nije u nekom trenažnom procesu, jer to je gotovo neverovatno, ali će to biti igrači koji imaju 15 godina i biće i na jednom i na drugom spisku reprezentativci već definisani. U nekoj prošlosti vi ste mogli da odete na takva takmičenja osnovaca košarkaša i da se upravo iz takvih malih sredina regrutuju budući članovi velikih klubova koji su najviše rezultate i uspehe ostvarili upravo u Beogradu", kaže dugogodišnji košarkaški stručnjak. Neuspeh seniorskog tima na Evrobasketu, ali i loši rezultati mlađih selekcija bi trebalo da upale "crveno svetlo" u srpskoj košarci.

"Evidentno je da mora nešto da se promeni sistemsti jer ovaj koji sada postoji u mlađim kategorijama očigledno je prevaziđen. Mislim da je sve kao i u životu pitanje selekcije i kriterijuma. Mislim da moraju da se postave malo viši standardi, da se podignu kriterijumi i da se rade analize. U svakom poslu imate uspona i padova i da se ti padovi odnosno greške svedu na najmanju moguću meru. Najbolji primer toga nam je Košarkaška federacija Španije koju mi svi stalno pominjemo kao glavnog konkurenta. Oni su osamdesetih godina došli kod nas i učili sistemski razvoj selekcije, da se što manje igrača propusti. Doduše mi smo imali 25 miliona ljudi, oni 40, sada su došli na 45 miliona ljudi koji tamo žive, a mi na sedam", kaže naš stručnjak.

"Tim pre je naša obaveza veća da se uspostave kriterijumi, s jedne strane adaptivni današnjem kulturološko-političko-vremenskom trenutku, a sa druge da se iskoriste svi potencijalni kapaciteti koje imamo. Da se svi stave pod jedan krov, da ne bude podeljenosti, da ne bude sujete, da ne bude zlobe, pakosti i da se košarka, ono što sam rekao na početku, vrati u osnovne škole, kod nastavnika fizičkog i što je najvažnije da se pronađu entizijasti, ljudi koji bi radili sa tim dečacima i devojčicama i koji bi u stvari bili jedan od tri temelja budućeg razvoja selekcije", dodaje Sedlaček.

Vraćamo se opet na NBA ligu koja je u poslednjih desetak godina značajno otvorila svoja vrata evropskim, ali i generalno međunarodnim igračima.

"U tih deset godina njihvo interesovanje se povećalo, to je sigurno. Kriterijumi su se malo promenili kako su se promenili ljudi koji prate te talente. Sa jedne strane pre je bilo potrebno da u samoj selekciji tih interesantnih igrača učestvuju ljudi koji rade za NBA klubove, koji su košarkaški edukovani. Odnosno ili su se bavili košarkom ili trenerskim poslom. Sada se na žalost, u poslednjih sedam, osam godina, promenila tendencija i prešlo se mnogo toga na analitiku i upravo zbog toga odgovor ide u tom pravcu. Analitika, brojevi, statistika prikrivaju neke manjkavosti koje su preko potrebne da bi se neko razvio u NBA. Sada imamo slučajeve da se internacionalni igrači draftuju dosta visoko u NBA, mislim na prvu rundu, a koji u tom trenutku, sa 19-20 godina, nisu adekvatno ni tehničko-taktički obučeni, a ni spremni na život u jednom potpuno drugom okruženju", kaže Sedlaček.

"Tako da tu postoji neki antagonizam – interesovanje je veće, a broj mlađih igrača koji su otišli u NBA iz Evrope, a koji se informisao je manji. Tu uvek ima nekih kontradiktornisti, i dalje interesovanje postoji, međutim način gledanja se promenio i mislim da uloga i ambicije sa 14-15 godina, želja da se dođe što pre do ekonomske situacije, što ja apsolutno opravdavam, s jedne strane jer nikad ne znate. Košarka je prolazna stvar u životu, ako se povredite možete da izgubite priliku. Daje nekako da kažem pomešanu sliku. Znači interesovanje – da, uspešnost – relativno", dodaje višegodišnji skaut NBA klubova.

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©

Najbolji NBA košarkaš poslednje dve godine je Nikola Jokić. Jedan od najboljih bekova u ligi je takođe naš igrač Bogdan Bogdanović. Oni su još sa 18 godina bili nosioci igre svojih timova u Srbiji. Danas takvih igrača skoro da nema.

"Mi smo upali u neki mulj iz koga se vadimo, ali uvek nam jedna noga ostane unutra. Kao da nas vuče dole. Novih Jokića i Bogdanovića nećemo imati, mogu da budu samo u smislu nekog podsećanja. Svako od njih je jedinstven po sebi. Mi jednostavno nemamo dobru formulu za te igrače. Imamo igrače od 16-17 godina koji su vrlo interesantni, koji imaju perspektivu, međutim, taj prelazak iz juniorske u seniorsku ekipu je jedna prepreka koja još nije najbolje definisana", ističe Sedlaček.

"Možda zbog toga što su naši najbolju klubovi uključeni u jedan više nego profesionalan način takmičenja tako da ni nema prostora za njihovo angažovanje, odnosno slobode da se angažuju, a sa druge strane možda i sistem selekcije koji je na početku možda blaži, koji se gleda u nekom momentu za naredne dve, tri godine, a govorim u principu kada deca imaju 14-15 godina što je period kada bi već trebalo da se prave ozbiljne selekcije, i onda dolazimo sa njihovom manjkavošću, nekim košarkaškim elementima i manjkavosti u njihovoj fizičkoj spremi da bi mogli da se uključe u trenažni proces seniorske ekipe", dodaje naš sagovornih.

"I to je jedan razlog jer pre 20-30 godina se za košarku tražila visina. Pre desetak se tražila snaga, a sada ono što se trenutno traži je veština i mislim da mi smo na tom polju pali jer smo pre imali ranije izuzetnu školu za obučavanje igrača tehnikom, nedovoljno se polaže pažnja tome. Zašto? Razlog je vrlo jednostavan. U tim mladim uzrastima deca uče da igraju košarku kroz igru u pet na pet, a ne kroz košarkaške elemente. I to je isto kao da vam neko zada diktat na maternjem jeziku, a vi niste savladali sva slova. Normalno da ćete imati mnogo gramatičkih grešaka". Deca koja trenutaju košarku uvek teže ka tome da imitiraju svoje uzore. Nekada su se imitirali Medžik, Džordan i Brajant, a danas igrači poput Stefa Karija koji često napade završavaju u prvim sekundama šutevima sa pola terena.

"Mislim da jednostavno svoj toj deci nije predočena osnovana razlika između NBA i evropske košarke. I da se tu pravi razlika. Idoli mogu da postoje, elementi mogu da se koriste, ali način igre nikako. Prvo što NBA ima potpuno drugačija pravila u smislu terena, trajanja utakmice, a to je 20 odsto više vremena, u ograničavanju zonskog načina odbrane, isključivo igra jedan na jedan. To su pravila koja nisu toliko dobro adaptirana na evropskom nivou košarke, već jednostavno postoje pokušaji da se to ostvari. Jer ipak poistovećivati se ko ima izvanredne fizikalije prirodno i kome sistem igre omogućava da se tako ponaša je jedna stvar, a mogućnosti napretka kroz taj sistem u Evropi je veliki rizik na kojim mnogi padaju. Ponavljam, potrebno je pre nego što se misli da se može nešto preuzeti, uporediti to sa adaptivnošću na evropsku košarku u odnosu na to što se dešava u Americi", ističe Sedlaček.

Sedlaček je na kraju filma rekao "košarka je za mene sve", koja je izazvala dosta emocija u njemu.

"Sve što sam postigao u životu postigao sam zahvaljujući toj košarkaškoj lopti. Da tako kažem. Da nije bilo košarke ko zna u kom pravcu bih otišao. Ispunjen sam i sa profesionalne i sa duhovne strane upravo zbog toga što sam imao priliku da radim sa najboljima, da prođem ceo svet zahvaljujujući toj lopti. I stekao sigurnost i satabilnost da gledam u ovim godinama onako kako treba. Mislim da se gleda pozitivno prema stvarima koje se dešavaju u sportu jer sam tako naučen. Imao sam dobre učitelje i preko Ranka Žeravice u Crvenoj zvezdi i preko Ace Nikolića na faktultetu koji sam studirao i koji su nam indoktrinisali to. I malo emotivno sam odreagovao i zbog toga što je to vreme prošlo i što se to vreme neće ponoviti. Normalno, nisam toliko nostalgičan za tim vremenom, ali jesam za ljudima kojih više nema", zaključio je Sedlaček u intervjuu za B92.net.

Sedlaček je tokom devedesetih bio pomoćni trener u Crvenoj zvezd i Partizanu, prvi trener Hemofarma, ali je najveći doprinos srpskoj košarci dao kroz razvoj mladih igrača, pa je u poslednjih dvadesetak godina bio skaut NBA klubova, između ostalih Memfis Grizlisa i Filadelfija 76ersa.