Srbija na Svetskom prvenstvu u fudbalu – prvo u Mađarskoj, pa u Kataru

Ovako je izgledao prosečan letnji dan u detinjstvu mnogih koji su u isto vreme maštali da će jednog dana obući dres reprezentacije Srbije.

Danas su ta deca odrasli ljudi i većina se nije ostvarila u fudbalu, jer je procenat koji uspeju u profesionalnim vodama jako mali.

Danas ta deca nisu profesionalni fudbaleri, ali momci iz SportMe lige, lige malog fudbala, 10. septembra ostvariće onaj najveći san – obući će dres reprezentacije Srbije.

Svetsko prvenstvo u Kataru najveći je događaj u ovoj godini, međutim, dva meseca pre na programu je Mundijal u malom fudbalu na kom će Srbija prvi put učestvovati.

Pod pokroviteljstvom SOKA, Međunarodne federacije malog fudbala, održaće se treće Svetsko prvenstvo, a domaćin će biti Budimpešta, Mađarska.

Foto: Promo

Radi se o događaju velikih razmera, učestvovaće čak 43 reprezentacije širom sveta, među kojima su Brazilci, Argentinci, Englezi, Francuzi, Španci, Italijani… i Srbi.

Prvo je održano 2018. godine u Lisabonu i u finalu je sudio poznati arbitar Mark Klatenburg, a turnir je podržan od strane Lukasa Podolskog, Nejmarove fondacije…

Odmah da naglasimo, ne radi se o futsalu, već malom fudbalu, fudbalu koji se igra 5+1, za razliku od futsala koji je 4+1, fudbalu koji se igra sa loptom “peticom“, gde su golovi 4x2, a ne rukometni… Potpuno drugačiji sport od futsala.

Selektor reprezentacije Srbije je Srđan Stevanović, fudbalski sudija sa internacionalnim iskustvom u malom i domaćem u velikom fudbalu.

“U Srbiji je 2017. godine obitavala druga organizacija, pošto su se podelile na dve, kao u košarci ili u drugim sportovima kako bi moglo da se bira. U tom trenutku jedini što je kod nas postojalo jeste Asocijacija malog fudbala. Ona je pristupila Svetskoj organizaciji malog fudbala. Mnogo sam sudio završnica tih takmičenja, Evropsko prvenstvo u Kijevu 2018, te iste godine i U23 Svetsko prvenstvu u Pragu. Takođe i tri učešća u Ligi šampiona, dva u Ligi Evrope…“, započinje Srđan priču za B92.net

“Ovo je najpribližniji fudbal onom našem dečačkom, sam naziv SOKA je u slengu od soker, kao kod nas što je fuca od fudbal. Omogućeno je igračima da igraju što čišće, sa što manje kontakata i svaki grublji prekršaj se rigorozno kažnjava“, dodaje. Kao što smo naveli, igra se sa pet fudbalera u polju + golman, golovi su veći nego u futsalu, aut se izvodi rukom ili nogom, svaki grublji kontakt sa protivnikom se žestoko kažnjava, a utakmica traje dva puta po 20 minuta.

“Srećan sam, ispunile su nas emocije koje su navirale ne samo kod mene, nego i kod svih. Ovaj projekat je startovao 2020. godine, pred samu pandemiju. To nas je stopiralo i unazadilo. Ne samo da smo ostali u mestu, nego smo i otišli u rikverc“, kaže Stevanović.

“Fokus je na igračima, da se osete tamo lepo, da se zbliže, da ostvare timski duh. Naš kapiten je dobar momak, školovan je fudbaler. Imamo nekolicinu koji su prošli jako dobre škole fudbala, a imamo i one koji su rekreativci koji su fudbal igrali iz čiste pasije, ljubavi. Spajanjem svih tih momaka, očekujem da ispadne nešto lepo. Naravno da volimo da pobedimo, ali niko tim momcima neće nametati imperativ pobede“, dodao je.

SOKA (ISF) je federacija osnovana 2017. godine u Birmingemu i nalazi se u velikom rastu. Ambasadori su Ronaldinjo, Robert Pires, Rajan Gigs i mnogi drugi poznati bivši fudbaleri…

Kako je Srbija pristupila SOKA?

Foto: Promo

“Moj dugogodišnji posao u sklopu malog fudbala je iziskivao mnoštvo toga, pre nekoliko godina izneo sam jednu ideju u organizaciji, koja je zaživela i nije imalo razloga da ne zaživi. Napravljena je liga od momaka gde smo se prvi put okupili i susreli. Krenuli smo sa ligom koja je bila pilot liga, niko nije znao šta će od nje biti. Posle dve sezone, pokušali smo da kroz nju dopremo do klupske Lige šampiona, do velikih događaje, kako bismo što bolje pripremljeni otišli na Svetsko prvenstvo koje će okupiti 43 reprezentacije“.

“Po povratku sa Svetskog prvenstva nastavićemo da radimo na popularizaciji ovog sporta u Srbiji, ne samo u Beogradu. Cilj nam je da dopremo i do drugih gradova“, kaže Stevanović.

SOKA savez Srbije je mlada organizacija, nastala nedavno i ovo će biti veliki ispit za Stevanovića i igrače.

“Sve je novo za nas, susrećemo se ogromnom organizacijom, veliko je takmičenje. Krajni cilj je da dobijemo domaćinstvo nekog takmičenja, da omogućimo našem narodu da uživa u čistom fudbalu, gde momci igraju čistim srcem. Bilo koji događaj. Hrvati su napravili Adria kup, jako lep događaj. Isto da napomenem da su nam Hrvati prvi čestitali ulazak u Soka federaciju, najavili su da će navijati za nas, pogotovo protiv domaćina Mađara. Imamo čistu sportsku saradnju, a nadamo se da ćemo imati i sa drugima.“ Marko Spasić, kapiten reprezentacije, malo više nam je pričao o nekim osnovnim pravilima.

“Aut se izvodi i rukom i nogom, naravno po pravilu. Ne postoji uklizavanje, tj. postoji za odbranu gola, ali ne sme da se utiče na bezbednost fudbalera. U slučaju da se ostvari kontakt svira se direktan slobodan udarac, bez kontakta je indirektan“, kaže Spasić.

“Nema brojanja faulova, niti ograničavanja u sekundama kao u futsalu. Igračima je dozvoljeno da nadigraju drugu ekipu, sa što manje razmišljanja o nekim, meni, nebitnim stvarima koje ne utiče na nivo fudbala. Faul ili povlačenje je žuti karton i dva minuta. Crveni je isključenje do kraja utakmice. Nagrađuje se ekipa koja je oštećena, ona koja je zgrešila kažnjava se na najrigorozniji mogući način“, dodao je selektor Stevanović.

“Smatram da je to dobra stvar, savetovaću momke, u slučaju da je očigledna šansa za protivnika i da primljen gol može da se spreči samo crvenim kartonom, da ga pusti i da primimo gol, jer pre ćemo se vratiti u igru sa istim brojem igrača, nego do kraja da igramo u hendikepu“, nastavlja Srđan Stevanović. Pričali smo malo i spisku reprezentativaca.

“Momci koji su na spisku, niko nije došao preko veze. Pre ćemo ići knap, da se skrpimo. Rekli smo – prvo se gleda da li je dobar dečko, a potom da li je dobar fudbaler. Ako ne ispunjava ta dva uslova, neće igrati“, kaže Spasić i dodaje:

“Od nas petnaest, možda su petorica ili šestorica baš trenirala fudbal. Ne kažem da su loši, ali evo jedan primer… Kapiten moje ekipe “Česterfild“ – Miša – ne ide zbog privatnih razloga, ali to je momak koji nikada nije igrao fudbal, a igra sa nama deset godina mali fudbal i on je neko ko uvek daje najviše na terenu. Da on ide sa nama, on bi se rasplakao od sreće na terenu.“

Na razgovoru je bio prisutan i Marko Burdžić, sekretar SOKA Srbija, koji je spojio Spasića i Stevanovića sa našim portalom.

“Neki momci koje smo zvali su bukvalno bili u suzama“, dodao je Marko.

Foto: Promo

“Mene je drugar zvao i pitao me: “Da li ti to ozbiljno?“. Ja mu kažem da, mislim da treba da ideš. Svi smo učestvovali u pravljenju spiska. Tu je Gaja, sjajan dečko, harizma puta 200. On ide da pogine, a taj Miša koji ne ide je to puta 100. To je poenta, takve momke vodimo. Kome treba pružiti priliku“, nastavlja kapiten.

“Ako krećeš sa čistom pričom… Srki je postavio dobre temelje i nema razloga da se ne zazida 700 spratova za 10 godina. Prava fudbalska priča. Kada krene iz ljubavi, to mora nekada da dođe na naplatu, i to ne finansijsku, već rezultatsku. Ne moramo mi sledeće godine da osvojimo, ni one tamo, ali neka bude za sedam. A osvojili su jer su tamo nekada Srki, Mare i Spale napravili ekipu da tu niko ne može da dođe ko ne zaslužuje“, u dahu je ispričao.

Cilj Stevanovića, Spasića i Burdžića jeste da okupe momke koji će “poginuti“ na terenu.

Kapiten je govorio i o razlici između malog fudbala i futsala.

“Drugačiji je fudbal, ono je 4+1, a Soka je 5+1. Golovi su 4x2, nisu rukometni, i to je velika razlika u odnosu na futsalere. Futsaleri igraju na sitno, ovde je veći teren, veća lopta“, nastavlja Spasić.

“Na malom fudbalu se vidi ko zna, ko ne zna. Mali fudbal je ’šibica’, na foru, ali sve zavisi od pojedinca, od trenutka. U futsalu igra više zasniva na akcijama, sve je isplanirano, ovde imaš lucidnost i na kraju se svodi na taj kvalitet pojedinca, improvizacija“, dodao je. Spasić je pričao o podeli uloga u reprezentaciji.

“Ako svi budemo radili ono što znamo… Maki je visok 190 centimatara, treba da se zagradi, Gaja je tu da stoji pozadi i da drži odbranu. Svako treba da zna šta treba da radi. To je najvažnija stvar“.

Svetsko prvenstvo počinje 10. septembra, a Srbija igra u grupi protiv domaćina Mađarske, Bugarske, Egipta i Obale Slonovače.

“Mislim da smo dobili odličnu grupu, s obzirom ko je sve mogao da nam dođe. Argentina, Čile, Hrvatska, Belgija, Engleska, Francuska… To su ozbiljne ekipe. Gledao sam Velšani, svi su kao Geret Bejl. Ali, ja sam siguran da ćemo, ne namučiti druge, već da ćemo dobri proći“, rekao je kapiten.

“Meni je najvažnije posle utakmice da mogu da pogledam saigrače i da kažem da sam ’umro’ na terenu. Ako me je neko pobedio, svaka čast… Tu nije samo faktor ko je bolji, milion stvari utiče na konačan ishod“, dodaje.

Srpska ekspedicija putuje devetog septembra i želimo im puno sreće na debiju na Svetskom prvenstvu u malom fudbalu.