Prirodne kade, kaskadni vodopadi, retka flora – sve o "Crnom ostrvu"

Prirodne džakuzi kade, jezero u kome voda samo što nije proključala, kaskadni vodopadi i retka flora – sve to postoji na Kunaširu, najjužnijem ostrvu Kurilskog arhipelaga.

1. Zove se još i "Crno ostrvo"

U prevodu s jezika autohtonih žitelja Kunašir znači "crno ostrvo". Tako su ga zvali Aini, najstariji stanovnici japanskih ostrva Kamčatke, Kurila i Sahalina. Veliki deo njegove teritorije pokriven je zimzelenom šumom tamnozelene boje i gotovo crnim tlom vulkanskog porekla, a veličanstveni vulkan Tjatja baca na ostrvo veliku tamnu senku.

Ovo je najjužnije kurilsko ostrvo. Svega je dvadesetak kilometara udaljen od japanskog ostrva Hokaida.

2. Ostrvo ima četiri različita vulkana (i jezero u kome je voda blizu ključanja)

Kunašir je privlačan i zbog toga što na vrlo kompaktnoj teritoriji površine 1490 kvadratnih kilometara postoje četiri vulkana različitog tipa. To su vulkan kaldera Golovnina, stratovulkani Mendeljejev i Ruruj složene morfologije i soma vulkan (vulkan u vulkanu) Tjatja, svojevrsna vizitkarta ovog ostrva.

Pored razlika u morfologiji, svaki od njih ima i svoju specifičnu crtu. Na primer, vulkan Mendeljejeva i Ruruj poznati su po izvorima vrele vode. Iz klanca vulkana izvire potok koji dalje nizvodno formira čitavu kaskadu prirodnih džakuzi kada.

Vrh vulkana Mendeljejev, Foto: Profimedia

U okolini aktivnog vulkana Golovina dva su jezera – Goruće i Kipuće (Gorjačeje i Kipjaščeje). U Kipućem jezeru čovek bi mogao živ da se skuva, jer temperatura dostiže 80 C, a ponegde je voda toliko vrela da je blizu temperature ključanja. Pod vodom stalno izbijaju mlazevi vodonik-sulfida i sumpor-dioksida i zagrevaju jezero. Usled jezerskih padavina na površini vode se skuplja crna sulfidno-sumporna pena, zbog koje voda ima boju olova.

U Gorućem jezeru možete da se okupate. Voda u njemu neobične je tirkizne boje. Ova dva jezera su spojena, tako da je voda u Gorućem uvek topla.

Tjatja, najveći i najlepši vulkan na ovom ostrvu, gotovo je nepristupačan. Do njegovog podnožja može se doći motornim čamcem, ali samo po lepom vremenu. Pešačenje do podnožja traje nekoliko dana (da i ne govorimo o usponu na vulkan visok preko 1.800 metara).

3. Ovde postoji plaža na kojoj možete spremiti obrok

Reč je o Vreloj plaži blizu podnožja vulkana Mendeljejeva. To je ovde jedini deo kopna na kojem su vulkanske stene pokrivene slojem peska. Međutim, temperatura tog peska toliko je visoka da na njemu lako možete pripremiti omlet ili ispeći plodove mora.

Najvažnije je da ne prilazite blizu fumarola (otvora i pukotina na površini vulkana), iz kojih povremeno izbija jeziva žuta para.

4. Rt Stolbčati formiran je od lave koja se ohladila

Ovaj rt je nastao pre 40–50 miliona godina usled erupcije vulkana Mendeljejeva. Lava se izlila u okean i skamenila se u hladnoj vodi u obliku petostranih i šestostranih stubova koji liče na cevi orgulja. Nakon određenog perioda taj bazaltni masiv se podigao iz vode, a priroda ga je pretvorila u visoki strmi rt (na pojedinim mestima visok je 50 metara) na obali Kunašira.

Zbog karakterističnog oblika meštani su rtu dali ime Stolbčati ("Stolbčatij", od reči "stolb" – stup) i redovno ovamo dovode turiste.

5. Više od polovine biljaka ugrožene su vrste

Kunašir je i državni rezervat prirode. Ovde zajedno rastu retke vrste biljaka koje na kontinentu nikada nisu u istoj oblasti. Smreke su obavijene lijanama i lišajevima, a bambus raste pored kaline (crne udikovine) i kedra. Više od polovine biljaka na Kunaširu upisano je u Crvenu knjigu Rusije.

Preko ostrva je napravljena ekološka staza duž koje su postavljene table s podacima o lokalnim endemičnim vrstama.

6. Do Golovninske litice može se doći samo za vreme oseke

Jedno od najlepših mesta na ostrvu proteže se od rta Puzanova do ušća reke Belozerke. To je Golovinska litica, dugačka stena vulkanskog porekla na tihookeanskoj obali ostrva ukrašena slapovima. Sastoji se od slojevitih sedimentnih stena i odražava istoriju ostrva dugu dva miliona godina.

Ali da bi se videla ova lepota, mora da se čeka oseka. U svako drugo vreme okean zatvara put prema litici.

7. Potrebna je specijalna propusnica

Japan je 1875. godine dobio sva prava na ostrvu Kunašir u zamenu za priznanje Sahalina kao ruske teritorije. Međutim, 1945. godine, nakon Drugog svetskog rata i potpisivanja Potsdamske deklaracije, ostrvo je pripadalo Rusima (ali Japan još uvek pokušava da ospori tu odluku i pretenduje na Kunašir i još tri ostrva južnih Kurila). Tada su Japanci napustili ovu teritoriju, a na njemu su razmešteni sovjetski vojni objekti.

Čitavo ostrvo još uvek se tretira kao pogranična zona, tako da je poseta moguća samo uz specijalnu propusnicu. Ona se dobija u gradiću Južnokuriljsku, u kome žive gotovo svi stanovnici ostrva. Potrebno je obratiti se administraciji rezervata.