Instruktor snouborda sa Kopaonika, kog zna i Novak Đoković: "Na stazi ćete teško dobiti kovid"

Za B92.net Ivan Maksimović je govorio o tome kako je biti instruktor snouborda i praktično čitav dan tokom sezone posvetiti turistima, zašto je baš Kopaonik najbolji izbor u Srbiji kada su u pitanju zimski sportovi, ali i kako izbeći povrede ako ste prvi put na snoubordu.

"Ovo mi je šesnaesta sezona da radim kao instruktor snouborda. Od kad sam položio nijednu sezonu nisam propustio. Radni dan počinje već u sedam ujutru jer zahteva pripremu, ali od devet kreću da rade ski liftovi i samim tim i časovi. Često radim i na noćnim stazama (Karaman Greben, Pančić-Centar, Malo Jezero) koje rade od 18 do 22 časa", kaže nam Maksa na početku razgovora.

Ipak, kao adrenalinski zavisnik kom je snoubord način života, ovaj tempo lako izdrži.

Sezona nikad jača

Foto: Nemanja Obradoviæ

"Broj učenika na času je ograničen na petoro ljudi zbog kovid mera. Broj polaznika ipak varira od časa i ne bude uvek maksimalan broj ljudi, nego se kreće od jednog do petoro. Ova sezona je dosta slična prošloj i obe sezone su jače nego bilo koje od kad radim ovaj posao, uprkos tome što vlada pandemija", priča Ivan i objašnjava nam kako je došlo do ovakvog paradoksa.

"Zbog nemogućnosti ili smanjene mogućnosti ljudi da putuju u druga evropska skijališta moze se reci da su regionalna skijališta (Jahorina, Kopaonik, Bansko...) prepuna turista i da su sezone baš jake ,a ni snega ne manjka. Zainteresovanost ljudi za snoubord i skijanje je velika. U pitanju su dva sporta koja u nama stvaraju prelep osećaj, a sama činjenica da nažalost ne možemo često da ih upražnjavamo daju im još više na vrednosti."

"Na stazi ćete teško dobiti kovid"

Foto: Privatna arhiva

Koliko god da koronavirus nije poremetio instruktore što se tiče polaznika časova, ostaje bojazan o mogućnosti da baš tokom skijanja ili vožnje borda na Kopaoniku dobijete kovid.

"Stvara se utisak da se po lokalima i hotelima mere baš poštuju. Što se tiče samog skijališta i prilaza liftovima u redovima korisnici nose maske, bandane, šalove. Snoubord i skijanje nisu baš sportovi u kojima ljudi imaju neki bliski kontakt tako da na samoj stazi teško da mogu da se zaraze", objašnjava nam instruktor snouborda.

Ipak, pandemija nije jedino čega se plašimo na zimovanju. Tu su i povrede pri bavljenju zimskim sportovima, a snoubord važi za ekstremniju spravu od skija, bar tako mnogi misle. Maksa nam je objasnio zašto smatra da je takva percepcija pogrešna.

Snoubord je bezbedniji sport od skijanja, tako da je to zabluda. Na primer, povrede donjih ekstremiteta su baš retke. A sve povrede koje mogu nastati usled vožnje snouborda se mogu sprečiti korišćenjem opreme koja u sebi sadrži protektore. Na primer, povreda koja može nastati usled pada je povreda zgloba šake i da ne bi došlo do nje ,nose se rukavice sa integrisanim štitnikom koji sprečava da dođe do povrede. Postoji čitav niz i drugih štitnika na primer štitnik za kičmu, takozvana "kornjača" ,Ili štitnici za kolena ili šorc sa protektorima na bokovima i u predelu trtice i, naravno, neizostavan i bitan detalj u svetu snouborda je kaciga", kaže naš sagovornik.

Paprene cene na Kopaoniku - kako u kafiću, tako i na stazi

Cene na Kopaoniku su dosta komentarisane iz sezone u sezonu, a zimski sportovi su sasvim sigurno jedan od razloga zašto najpopularnija srpska planina ima reputaciju skupe atrakcije. Maksa je pokušao da nam objasni šta sve utiče na to što mnogi turisti sve teže odvajaju novac za zimske sportove.

"U pitanju su dva skupa sporta i nažalost nisu pristupačni baš sa svaki džep. Sama činjenica da instruktori imaju ogromne izdatatke i da je život u turističkom centru baš skup dosta utiče na cenu časa. Zatim, oprema za snoubord i skijanje je skupa, onda ski-pas, smeštaj, hrana", iskren je Ivan.

Kako kaže, cene usluga instruktora dosta variraju.

"Zavise od broja polaznika, zatim od škole do škole i naravno od nivoa znanja i popularnosti jednog instruktora. Kreću se od 30 evra pa nadalje po satu", kaže nam naš sagovornik.

Instruktor Ivan Maksimović kaže da među polaznicima časova snouborda ima i dosta stranaca, a da su najčešće to Rumuni, potom Makedonci, Grci, Rusi, a sve češće mu dolaze i Kinezi jer se dobar glas o Kopaoniku širi među njima.

Novak Đoković mu je doneo još veću popularnost na stazama Kopaonika

Foto: Privatna arhiva

Ivan se tokom našeg razgovora prisetio i najveće anegdote iz dosadašnjih šesnaest zimskih sezona tokom kojih je instruktor snouborda. Njen deo je, ni manje ni više, nego teniser Novak Đoković.

"Pre jedno destak ,a možda i malo više godina, Novak Đoković je postao prvi teniser sveta, a nas stotinak leglo je na stazu i telima napisalo 'NOLE NO1'. Ja sam bio prvi u tom slovu", priča Ivan kroz smeh.

"Sve se odvilo na vrhu Pančića, sa vrha Karaman grebena je fotkano", kaže i prilaže nam i sliku ovog podviga.

Foto: Privatna arhiva

Maksa je kasnije sreo Novaka i ispričao mu da je bio deo te priče.

"Njegova supruga Jelena nas je fotkala, a naša fotografija je izašla u više od 10 dnevnih i sportskih novina. 'Novak sa drugarima na skijanju' je naslov koji me je učinio toliko popularnim te zimske sezone da su mi se ljudi javljali kao da sam ja lično prvi teniser sveta, a ne Maksa snouborder", ispričao nam je za kraj razgovora momak koji možda nije najbolji u tenisu, ali na stazama Kopaonika za njega svako zna jer mu na snoubordu tamo nema ravnog.