Izvor: Miloš Vlahoviæ

Autor: {"id":787723,"id_news":2241288,"name":"","surname":"Milo\u0161 Vlahovi\u00e6"}

Komentari 17

Kada nakon nekoliko dana upijanja svega što Dubai nudi neizbežno krenete da prebirate u glavi kako bi bilo lepo da i vi život u kom postoje zima i sneg zamenite večitim letom, poslednje što vam treba jeste da se ispred vas pojavi neko ko je taj san i ostvario.

I to ne bilo kakav san, jer Dubai je prepun gastarbajtera svih fela, već san direktorke marketinga Palazzo Versace, jednog od najluksuznijih hotela u gradu koji ni za šta manje od luksuza i ne zna.

Bivša novinarka iz obližnje nam Rumunije nakon jednog poslovnog puta u Dubai, a na koji nije ni trebalo ni da pođe, rešila je da – ostane.

Deset godina kasnije na visokoj je poziciji u hotelu u kom bogati i poznati gosti krive vratove da vide još bogatije i poznatije "kolege". Tu im je, kaže, trenutno i kralj Svazilenda sa jednom od svojih žena.

"Mali" je ovo hotel, tek dvestotinak soba, da Msvati III povede sve svoje partnerke i pratnju…

Sve i ako ne sretnete baš nijednog kralja niti sultana, Versaćeova palata ima moć da učini da se osećate kao jedan. Od podnog mozaika sa sedmocifrenim brojem kamenčića do lustera od najboljeg Bohemijskog kristala, svaki santimetar ove palate pažljivo je osmišljen i još pažljivije napravljen.

Dogovor u pustinji

Nisu sve priče stranih radnika u Dubaiju iste, neće baš ni svi biti direktori Versaćea, ali i one "običnih" ljudi mnogo toga mogu da kažu.

Dok nas vozi četrdesetak minuta u dubinu pustinje, dovoljno daleko da zamaknemo gradu toliko da se na nebu ponovo pojave zvezde, naš vozač nam priča da se u Dubaiju radi mnogo, ali i da se od toga može živeti. “Naslonjeni” na Dubai su emirati Šardža i Adžman i mnogi biraju da, zbog nešto nižih cena u njima, žive tamo a rade u Dubaiju.

Nešto slično malo kasnije nam govori i naš domaćin u pustinjskoj “oazi” u kojoj ćemo dočekati zalazak Sunca.

Piter u Sonari, tako se kamp u koji smo stigli zove, radi već nekoliko meseci. U Dubaiju je već pet godina. Zadovoljan je, kaže da se prema radnicima svi odnose sa poštovanjem. Jedina "zamerka" je što novac iz ruku, u gradu poput ovog, neumitno brzo curi. Ali, cena je to koju mnogi poput njega rado plaćaju za priliku da žive i karijeru grade u Dubaiju.

Pera je, zvaćemo ga tako nadalje, inače iz Kameruna. Pera voli fudbal. Srbija i Kamerun su u istoj grupi na Svetskom prvenstvu. Jasno vam je već šta sledi. Upoređujemo sastave, vagamo ko je jači i kako ćemo se "posložiti" na tabeli posle tri runde utakmica.

Na kraju - dogovor je pao. Srbija dobija Kamerun, a i jedni i drugi “tučemo” Brazil i Švajcarsku. Ponovo se srećemo u finalu. Pera insistira da ovaj put njegovi treba da pobede. Stisak ruke za kraj.

(Oprostiće Pera prekrštene prste druge ruke dok je finalizovan sporazum, sjajan je to momak. A i dosta je Kamerunu finale, ovaj put “boginja” nek krene put Beograda).

Put Beograda krenućemo i mi, ali ne pre nego što upijemo sve što boravak u pustinji, pa bio i kratak, pruža.

Sonara nudi da jašete kamile, pratite sokola u lovu (savet: ne pokušavajte da ga snimite, prebrz je), spuštate se bordom niz dine… Tu je i večernji šou poput onih koji se srpskim turistima prikazuju po Egiptu ili Tunisu ali – kao i sve ovde u odnosu na sve drugde – veće, bolje, grandioznije. Dubai style.

Ipak, nešto drugo je utisak večeri. Mir. Tišina. Pustinja. Nekoliko desetina koraka preko najbliže dine i to je to. Kraj sveta. Nema više ničega osim peska. Mora peska i, negde na obodu horizonta, Sunca koje hita ka njemu.

Kada mrak konačno padne i na nebu se “upali” sve i jedna zvezda lako je razumeti zašto lokalno stanovništvo umesto izlazaka u noćni život Dubaija često bira logorsku vatru i opuštanje u dubini pustinje.

Dve zvezde jednog restorana

Neće vam peska i sunca nedostajati gde god da se u Dubaiju nađete. Naša baza, primera radi, je hotel Rove La Mer. Pesak, Sunce, more… Čekirano.

Foto: Promo

Nema baš u Dubaiju hotela ovog cenovnog ranga a da imaju svoju privatnu plažu. I da ih ima teško da bi bili ovako simpatični. Veseli vajb hotela samo pojačava ništa manje raspoloženo osoblje. Nećete u ovom gradu mnogo vremena provesti u hotelu, ali nećete zažaliti i ako se malo duže zadržite.

Još nešto čega u Dubaiju ima u izobilju je dobra hrana. Eto, biti na raskrsnici kontinenata i "svet u malom" ima i dodatnih prednosti. Od nebrojenih restorana po tržnim centrima, pa do onih čije ulaze krase Mišlen zvezde, izbor određuje vaš ukus. I dubina džepa.

"Orfali Bros" nalazi se u novijem delu grada, tamo gde (čudno za mesto gde ulice imaju dvocifren broj traka) pešaci imaju prednost.

Foto: Promo

Šetnja će vam posle večere svakako prijati jer braća Orfali pripremaju magičan miks libanske, turske, jermenske i ko zna koje još kuhinje.

Možda ni po ambijentu ni po atmosferi ne deluje kao mesto sa Mišlenovom zvezdom (naprotiv, bolje je), ali ima je. A zašto je ima? Nema načina da se to objasni, moraćete da probate sami.

Ima ovaj restoran još jednu zvezdu, možda i sjajniju. Mohamed Orfali, jedan od pomenute braće, poznati je TV šef širom Bliskog istoka i živi dokaz da priča o hrani može biti primamljiva koliko i hrana sama.

No, to je to za ovaj dan. Sledeći put gledamo svet sa visine i pokušavamo da razjasnimo šta dinosaurus iz Viskonsina radi usred tržnog centra u Dubaiju.

Podeli:

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 17
Pogledaj komentare