Simboli Beograda u rukama privatnika: 4 otišla za godinu i po dana

Posle nekoliko neuspešnih tendera, da se o njima brinu i šansu da neko uloži u njih, dobili su i "Beograđanka", Sava centar, zgrada Beogradskog izdavačko grafičkog zavoda (BIGZ), podsećaju Novosti.

Beograđanka

Krajem prošle godine čuvena Palata "Beograd" za 16,5 miliona evra našla je novog vlasnika i ulagača, MPP New project, koji je bio jedini zainteresovani kupac. Tako je pod njihovo okrilje otišlo oko 19.000 kvadrata zgrade u Masarikovoj ulici. Pompe je bilo oko njene prodaje, ali i u vreme njenog nastanka. Protivnici ove gradnje tada su govorili da se crna zgrada nadvija nad belim gradom. Ipak, "promašena investicija" dokazala je u decenijama koje su usledile da je "grandomanska želja da Beograd liči na druge evropske metropole" ipak, bila ispravna. Sada, Beograd niko ne može da zamisli bez ove visoke građevine.

Ova impozantna zgrada bila je meta žučnih rasprava i još pre nego što je izgrađena, u periodu od `1970. do 1974. godine. Autor ovog zdanja visokog 101 metar i 24 sprata je arhitekta Branko Pešić.

„Gradili smo palatu koja po funkciji i izgledu ne bi smela da pocrveni ni pred 21. vekom“, govorio je tada arhitekata Branko Pešić.

Izgradnja je počela u proleće 1970. godine, a najveći poslovni centar otvoren je 22. aprila 1974. Zgrada je konstruisana tako da može odoleti najjačim vetrovima i zemljotresu velike jačine. Rađena je po ugledu na zgradu "Monparnas" u Parizu. Bila je u to vreme prva pametna zgrada na ovim prostorima, na kojoj su se roletne same spuštale.

Beogradska industrija piva (BIP)

Zgrada Beogradske industrije piva (BIP) prodata je nedavno za 2,090 milijardi dinara. Ponudu višu od polovine procenjene vrednosti imovine dao je "Autočačak", koji je novi vlasnik.

Beogradska industrija piva - BIP zvanično je počela sa radom pod ovim imenom 1963. godine. Iza slavne pivare ostalo je nekoliko nekretnina i mnogo zemljišta. U Beogradu objekat kod Mostarske petlje, Fabrika sokova na Zrenjaninskom putu, Fabrika piva i slada u Čačku.

Pivaru je osnovao Čeh Vajnhapal iz Sremske Mitrovice po dozvoli kneza Miloša 1839. godine. Prava industrijska proizvodnja počela je 1872. godine kada je Đorđe Vajfert izgradio fabriku na brdu "Smutekovac", kod današnje Mostarske petlje, na mestu gde se i danas nalazi. Privatizovana je 2007. godine litvanskim i švedskim kapitalom.

Beogradsko izdavačko grafički zavod (BIGZ)

Finansijer "Beograđanke" ove godine kupio je i zgradu BIGZ u Bulevaru vojvode Mišića, u kojoj su decenijama svoje mesto nalazili brojni umetnici, ali i mnoge privatne firme.

Kako je najavio novi vlasnik, obnova bi trebalo da košta oko 40 miliona evra. Zgrada je od 2007. godine privatno vlasništvo, ali je ove godine preprodata. Status spomenika kulture dobila je 1992. godine, a zgrada državne štamparije podignuta je između 1936, do 1940. godina na prostoru industrijske i saobraćajne zone kod Mostara po projektu arhitekte Dragiše Brašovana.

U doma socijalizma, BIGZ je zapošljavao skoro 3.000 ljudi. Zaštnitni znak bila je džepna knjiga, čiji je standarni tiraž bio 10.000 primeraka. Devedesetih godina je prepušten nemaru, da bi se poslednjih desetak godina postao mesto za veliki broj mladih umetnika, dizajnera, arhitekata, muzičara, di-džejeva.

Sava centar

Posle nekoliko neuspelih tendera, na poslednjem javnom nadmetanju krajem prošle godine, u privatne ruke otišlo je i zdanje Sava centra. Delta holding kupio je zgradu za 17,5 miliona evra. Cena je nekoliko puta bila spuštana, a u prvom pokušaju prodaje Sava centar je vredeo 27,4 miliona evra. Radovi na obnovi trebalo bi da počnu krajem godine, a investitor se obavezao da neće moći da menja namenu i glavni izgled, jer je objekat u aprilu ove godine proglašen za kulturno dobro.

Poduhvat izgradnje najveće prestoničke kongresne dvorane, po zamisli arhitekte Stojana Maksimovića, započet je 1976. godine, a neimari su imali kraći rok da ga završe, do 11. kongresa SKJ. Kako se može saznati uvidom iz arhive novinskih tekstova iz tog doba, ni hladno vreme ni sneg tada nisu uspeli da smetaju graditeljima kongresne sale, odnosno oko 400 radnika KMG "Trudbenik" koji su radili u tri smene. Zabeleženo je da su radili i na temperaturi od 10 stepeni u minusu. Krov težak 3.200 tona dizalo je osam hidrauličnih presa. Iako je na početku gradnje neimarima predstavljalo problem da nađu rešenje za akustiku, i ovaj problem je prevaziđen, pa je dvorana stekla uslove i za operu.

Inače,dvorana je trebalo da ima oko 2.000 mesta ali s obzirom na to da joj je u tome parirao Dom sindikata, odlučeno je da dobije 4.000 mesta.