Boris Dežulović o vampiru koji je ugrizao Hitlera

Svaka pristojna osoba koja drži do svojih vrednosti najmanje jednom u životu je maštala o tome kako bi, da postoji, iskoristila vremeplov da se vrati kroz vreme i ubije Hitlera dok još nije počinio svoja najpoznatija zlodela.

Pristojni umetnici koji za svoj izraz koriste sredstva naracije često su u svojim delima koristili ovu ideju. A kako među drugovima umetnicima ima dosta pristojnog sveta, danas postoji pristojan broj knjiga, filmova, serija i stripova koji su obradili ovu ideju.

Upravo je zbog toga sve teže biti originalan i publici predstaviti staru i poprilično izlizanu temu na novi način. U suprotnom sve će se pretvoriti u neku vrstu parodije i jeftinog vica, a sa Hitlerom nema šale. O ovom potonjem nam ponešto može reći i britanski komičar Džon Kliz koji nikako nije mogao da zainteresuje ljude za svoju humorističnu seriju o Hitleru koji se doseljava u tipičan engleski komšiluk. Čini se da je jedini komičar koji je uspeo da se, sa uspehom, našali na Hitlerov račun bio Mel Bruks u svojoj predstavi Producenti.

Zato je, na primer, posebno zanimljiv, ovaj put daleko uspešniji, pokušaj još jednog britanskog komičara Stivena Fraja da u svom romanu Stvaranje istorije (Studio Leo) ponudi, za književnost, sasvim originalnu ideju o Hitleru.

Trebalo bi, kao originalan, spomenuti i roman Opet on (Laguna) nemačkog novinara i književnika Timura Vermesa. Ovaj roman koji je doživeo i jednu, prilično solidnu, filmsku adaptaciju bavi se Hitlerom u današnjem okruženju. Hitler se budi na jednoj livadi u Berlinu. Kancelarka je Angela Merkel, a Nemačka je najmoćnija evropska država. Hoće li njegove ideje uspeti da zažive u novom okruženju? Koliko je Hitler uticao na istoriju, a koliko je istorija, zapravo, uticala na njega?

Upravo na ovom tragu je i hrvatski novinar i književnik Boris Dežulović u svojoj najnovijoj knjizi Christkind koju je kod nas objavila izdavačka kuća Laguna.

U pitanju je priča o putniku kroz vreme koji iz Splita s kraja 20. veka dolazi na jug Austrije s kraja prethodnog veka, u jedan gradić „koji je služio samo za pretovar kamene soli iz Hallstata, da kroz njega prolaze samo vlakovi i životi“, kako bi ubio osmogodišnjeg Adolfa Hitlera.

Ovo pastoralno mesto kao da je preslikano sa neke razglednice. Sve je u njemu tipično. Prosečno. Stanovnici su ljupki i ljubazni. Malo toga se dešava, tako da je nedavni boravak Brema Stokera koji je, nedugo posle boravka u gradiću u kome je prikupljao građu za priču, objavio roman Drakula, izazvao pravu malu provalu ushićenosti među ljubaznim stanovnicima ovog pitoresknog gradića. Pre njega jedini „selebriti“ koji je prošao kroz gradić bio je Napoleon Bonaparta, a od toga je prošlo baš dosta vremena i generacija.

Međutim, već prve večeri po dolasku našeg junaka u jednoj hotelskoj sobi neko je ubio osmogodišnju devojčicu, a na njenom telu su pronađeni ugrizi dva, čini se, oštra vampirska očnjaka.

Nedugo zatim stradao je i lokalni pijanac, a grad je ponesen atmosferom iz Drakule ozbiljno misle da je dotičnog ubio ili vampir ili lutajuća duša nekog Napoleonovog vojnika.

U pansionu se nalazi i misteriozni stranac iz Transilvanije koji na rukama i nogama ima šest prstiju i koji se svake noći išunja iz svoje sobe u koju se vraća tek u zoru.

Da stvar bude zabavnija uskoro se celoj plejadi pridružuje i američki književnik Mark Tven.

Što duže odlaže svoj zadatak i što ima više dilema da li ubiti ili ne malog dečaka koji se zove Adolf, a preziva Hitler i koji će uskoro postati Onaj Adolf Hitler, naš junak počinje da uviđa sve više stvari. Atmosfera u tipičnom austrijskom gradiću se polako menja, njegovi stanovnici polako pokazuju svoje pravo lice, maske i kulise padaju, a spoznaja je koliko užasna, toliko i neminovna.

Dežulović nam na svoj jednostavan i lagan pripovedački način nudi odgovor ko je na kraju ugrizao malog Hitlera, isisao mu krv i od dečaka koji je želeo da postane ili sveštenik ili, inspirisan tada popularnim romanima Karla Maja, kauboj i traper, stvorio monstruma koga je istorija upamtila.

Hoće li nas odgovor iznenaditi?

Piše: Milan Aranđelović

Izvor: bookvar.rs