Vangelis je stvarao neverovatnu filmsku muziku, ali najveće remek-delo je ipak "666"

Leto je 1970. i grčki rok bend Afroditino dete ponovo je zajedno. Sjajni gitarista Anargiros Silver Koulouris vratio se iz vojske, tako da može da krene na turneju na kojoj promoviše drugi album benda "It’s Five O’Clock". Iako su Grci, pevajući na engleskom i u Evropi, posebno u Francuskoj, stekli zavidnu reputaciju i prodali milione ploča.,

Voleo muziku, angažovala ga NASA; Njegova procena: "Nije lepa budućnost, naravno. Ali ka tome idemo"

Kraj idile

Iako toliko čvrsto vezani prijateljstvom da nisu hteli da traže zamenu za Kulurisa sve dok nije služio u tada politički vrlo nestabilnoj Grčkoj, grupa je ubrzo počela da se lagano raspada. Glavni razlog za to je prvenstveno bio njihov vođa Evangelos Odisejas Papatanasiu, već tada međunarodno poznat kao Vangelis.

Ovaj samouki pijanista, sa izuzetnim smislom za eksperimentisanje sa elektronskim zvukom, želeo je nešto umetnički ambicioznije od prethodnih prilično uspešnih i solidnih albuma. Afroditino dete je veoma solidan tim, Koulouris je odličan gitarista, Sideras je odličan bubnjar, a Demis (ili Artemios Ventouris) Rusos ima veoma prepoznatljiv falset (i svira solidan bas).

Pa, ipak, duša benda je Vangelis, a smeta mu mešavina popa, roka i (ponešto) psihodelije, koju možete lako zamisliti da leti na letnjoj terasi primorskog hotela. Kao što se može čuti u njihovom prvom hitu "Rain and Tears", očigledno inspirisan Pachelbelovim Canonom.

Vangelis više ne bi pravio takvu muziku, on želi da ide putem Sgt Peppera od Bitlsa i rok opere Tomi od benda "The Who. Potreban mu je album koji ima priču, zvuk, atmosferu, složene aranžmane, koji te drži budnim od prve do poslednje sekunde i potpuno te apsorbuje.

Za saradnika uzima Kostasa Ferisa, reditelja koji još nije imao veliki opus (srebrnog medveda za film Rembetiko će dobiti tek mnogo kasnije). Ali on takođe voli nelinearne priče kao što su Građanin Kejn i Rašomon, što je upravo ono što Vangelis želi.

Feris piše stihove, u srcu "priče" je (po uzoru na narednika Pepera) cirkuska grupa koja peva o apokalipsi, sve dok ta apokalipsa ne počne i odigra se u velikom finalu. Feris obilato koristi – i šta drugo – tekstove Jovanovog Otkrovenja, uz koje svakako dobro pristaju pravoslavna mistična muzika i totalno progresivni rok. I ne beži od pisanja teksta poput "Mi imamo sistem da je**mo sistem!".

Ostalim članovima benda se ova promena stila nije dopala. Svedočanstva govore da su tokom snimanja bili raspoloženi, ali bi se odmah po završetku posla bez reči razišli, svako na svoju stranu. Međutim, Vangelis nije odustajao ni krajem sedamdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka u čuvenom pariskom studiju Evropa Sonor, snimajući dupli album pod nazivom 666, prema najpoznatijem i najmističnijem biblijskom broju iz Otkrivenja 13.18.

Album treba preslušati od početka do kraja, ali ova izuzetna i veoma jedinstvena pesma već dovoljno govori o kakvom se remek-delu radilo.

Obratite pažnju i na upečatljivu kovertu Džerara Faleke, sa crnim natpisom 666 na crvenoj pozadini. Unutrašnja koverta donosi sliku saobraćajne nesreće koja stilski podseća na Daliju. Potpisan je izvesni M. Dubre, ali niko ne zna ko ga je slikao. "Zaboravio sam da pitam čoveka kako se zove", priznao je Falek.

Odugovlačenje sa izdavanjem

I dok su Vangelis i Feris postigli upravo ono što su zamislili, album "Mercury Records" (s pravom) je izgledao osuđen na potpuni komercijalni fijasko. I u to su uložili dobrih 80.000 dolara. Posebno su zamerili što je pesma Infiniti trajala iscrpljujućih 39 minuta.

Da stvar bude gora, ni sami članovi benda više nisu marili za album. Demis Rusos je sa svojim prvim solo albumom otišao u vode komercijalnog popa za strane turiste srednjih godina – i već je imao svoj prvi hit "We Shall Dance". Sećam se da mi je kao detetu zvučalo glupo. Solista Sideras ima i solo album, a Vangelis ulazi i u sopstvene projekte, pa polako počinje da piše muziku za film, što će ga kasnije učiniti svetski poznatim.

Dalijev protest i bes

Kada je prošlo godinu dana otkako album nije objavljen, šarena grupa okupila se u pariskom studiju u znak protesta zbog odlaganja. Među pobunjenim kultistima bio je i Salvador Dali, koji je album uporedio sa Gaudijevom Sagrada Familijom. Dali je obećao da će napraviti posebnu proslavu u Barseloni kada album konačno bude objavljen.

Ali ta idila je naglo prekinuta kada je Kostas Feris – iz samo njemu znanih razloga – Dalijevu suprugu Galu nazvao "gospođa Eluar", po prezimenu njenog bivšeg muža (i poznatog pesnika) Pola Eluara.

Zaista je lako moglo da se desi da ambiciozni album 666 nikada i ne objavi.

Među najboljima u istoriji

Na kraju, Vangelis je dobio neke kritike, pa je "Infinity" skraćen na 5 minuta, a "Mercury Records je odlučio da konačno objavi album u svom ogranku "Vertigo Records" u junu 1972. godine, godinu dana nakon što se bend raspao.

Kao što su izdavači očekivali, ploča nije postigla nikakav komercijalni uspeh. Na top listama je stigla čak do 24. mesta u Holandiji.

"Bilo je previše sofisticirano za grupu. Shvatio sam da više ne mogu da idem komercijalnim putem, bilo je veoma dosadno", pravdao se kasnije Vangelis. Međutim, kada se danas pravi lista najboljih prog-rok albuma u ​​istoriji, 666 je definitivno u samom vrhu.

Neće se svi složiti sa ocenom da je reč o remek-delu, možda i najboljem potpisanom od Vangelisa. Ali umesno upotrebimo uobičajenu frazu iz samog Otkrivenja: "Ko ima uho, neka posluša!" Uz ovaj pomalo mističan video iz 1971. godine - atmosferska pesma garantuje zadovoljstvo svim pravim gurmanima.