Naučnici otkrili do sad nepoznat deo Biblije: Izbrisan pre 1.500 godina

Novi tekst sadrži delove Matejevog jevanđelja, stihove 11-12 iz Novog zaveta, a napisan je na starom sirijskom jeziku te donosi više detalja od standardnog teksta jevanđelja.

Naučnici su dodatni stih otkrili nakon što su rukopis o drevnim hrišćanskim pričama i himnama iz Vatikanske biblioteke pogledali pod UV svetlom.

Tekst je bio sastrugan s pergamenta, što je uobičajena praksa kako bi se preko njega mogao napisati novi tekst, ali tekst je ostavio tragove koji su se otkrili pod UV svetlom.

Doktor Garik Alen, predavač studija Novog zaveta na Univerzitetu u Glazgovu, rekao je da ovo otkriće pruža uvid u rane prevode Biblije.

"Ovo otkriće je vrlo zanimljivo, ali nije revolucionarno zato što su novoidentifikovani delovi teksta samo fragmentarni delovi Mateja 11-12", rekao je dr Alen.

"Sirijski prevod Biblije važan je sam po sebi kao jedan od najranijih prevoda s grčkog. Daje nam uvid u najranije faze teksta Biblije i zajednice koje su napravile te prevode."

Džastin Brijerli, hrišćanski pisac i radijski voditelj, otkriće je nazvao "fascinantnim".

"Otkriće ovog novog fragmenta sirijske kopije Jevanđelja još je jedan primer koliko je rukopisna tradicija Novog zaveta bila bogata tokom vekova", rekao je.

"Takođe je fascinantno primetiti varijacije u nekim rečima Matejevog jevanđelja u poređenju s verzijom teksta koju danas koristimo. Često se susrećem s kritičarima koji se pitaju da li se Biblija menjala tokom vremena, ali nauka tekstualne kritike, potpomognuta ovakvim otkrićima, pomaže istoričarima da sastave tačnu sliku onoga što je rečeno u izvornim tekstovima."

Profesor Hju Hougton s Odseka za teologiju i religiju Univerziteta u Birmingamu nazvao je to "pravim i važnim otkrićem".

"Do pre nekoliko godina znali smo samo za dva rukopisna svedoka starosirijskog prevoda Jevanđelja, a sada ih imamo četiri", rekao je.

"Vrednost ranih prevoda je u tome što su napravljeni iz grčkih rukopisa koji nisu preživeli i mogu da pruže neke od prvih dokaza određenih čitanja. Otkriće je važno za hrišćane jer će dokazi iz ovog dokumenta biti uključeni u izdanja grčkog Novog zaveta i urednici će ih koristiti da rekonstruiraju raniji oblik teksta. S obzirom na to koliko je malo rukopisa iz prvih vekova preživelo, svi delovi su dobrodošli u rekonstrukciji slagalice istorije teksta."

Dr Peter Vilijams s Teološkog fakulteta u Kembridžu je rekao: "To je uzbudljivo otkriće. Tim koji je ovo otkrio, napravio je vrhunski posao."

Detaljniji opis

Novi tekst otkrio je Grigori Kesel s Austrijske akademije nauka, koji još nije obznanio potpuni prevod napisan na starom sirijskom, ali je izneo neke detalje.

U grčkoj verziji 12. poglavlja Matejevog jevanđelja, prvi stih glasi: "U ono vreme prolazio je Isus subotom kroz useve. Učenici su njegovi ogladneli te počeli da kidaju klasje i jedu."

Detaljniji sirijski prevod glasi: "...su počeli da beru klasje, trljaju ih rukama i jedu."

Početni tekst napisan je oko trećeg veka, ali ga je u Palestini pisar - čovek koji je prepisivao tekstove pre izuma štampe - izbrisao.

To je bila uobičajena praksa jer je papir, odnosno podloga za pisanje, napravljena od životinjske kože bila retka i upotrebljavala se iznova i iznova.

Pisanje preko sastruganog teksta zove se palimpsest - rukopis s više slojeva teksta.

Korišćenje UV svetla postalo je popularno među naučnicima koji se nadaju da otkriju tajne dokumente, budući da skriveni tekst upija svetlost i obasjan UV svetlom svetli plavičasto.

Skriveni tekst se može videti jer je pergament natopljen tintom i bez obzira na to koliko se često ponovno koristi, izvorni su zapisi još uvek utisnuti na papir.

"Tekst jevanđelja je skriven u smislu da je kopija jevanđelja na pergamentu iz ranog 6. veka ponovo korišćena dva puta i danas se na istoj stranici mogu pronaći tri sloja pisma - sirijski, grčki i gruzijski", rekao je Grigori Kesel iz Austrijske akademije nauka.

Starosirijski prevod spisa nazvan je "Peshitta" i postao je zvanični prevod koji je koristila Sirijska crkva u petom veku.

Kesel i njegovi kolege rekli su da je pergament prvi put ponovo korišćen za "Izreke pustinjskih otaca" - što se odnosi na ranohrišćanske pustinjake koji su oko 3. veka u egipatskoj pustinji živeli asketskim životom i na kraju oformili hršćansko monaštvo.

Apophthegmata patrum zbirka je više od 1.000 njihovih priča i izreka i datira iz kasnog petog i ranog šestog veka.

Sledeći put kada je tekst izbrisan iz podloga za pisanje ponovo korišćena bilo je kopiranje tekst Iadgari Mikaela Modrekilija, gruzijskog rukopisa iz 10. veka koji je sadržao zbirku himni.

Sirijski prevod napisan je najmanje sto godina pre najstarijih preživelih grčkih rukopisa, uključujući Sinajski kodeks – hrišćanski rukopis grčke Biblije iz 4. veka.

Dr Nik Baker-Brajan s Fakulteta za istoriju, arheologiju i religiju Univerziteta u Kardifu nazvao je novi tekst "izvanrednim otkrićem" i rekao da njegov značaj leži u malom broju varijanti.

"Već citirani primer - Mt. 12,1-2 - učenika koji 'trljaju klasje u svojim rukama' nije potvrđen u grčkim rukopisima Matejevog evanđelja", rekao je. ‘Prisutnost raznih varijanti u rukopisu naglašava raznoliku prirodu ranog hrišćanstva i pojačava konsenzus da drevno hrišćanstvo nije bilo fiksno i monolitno, već su ranom Crkvom kružile različite verzije priča o Isusu. Postojanje ovog teksta trebalo bi da podseti moderne hrišćane na raznoliku istoriju i prirodu njihove religije."