Vertep - od koledarske igre do porodične komedije

Ako niste iz Vojvodine mala je verovatnoća da znate šta znači reč vertep ili koji je običaj vezan za tu reč. Prvobitno značenje ove reči u slovenskim jezicima bilo je pećina. U staroslovenskom jeziku ova reč je u vremenom počela da znači i stanište siromašnih ili mesto u kome žive životinje. Ovo potonje je dovelo do toga da se u savremenom ruskom jeziku pod vertepom može nazivati i jazbina.

U srpskom jeziku, kao i u većini drugih slovenskih jezika, ova reč ima pozitivnu konotaciju i zadržava prvobitno značenje. Kako u slovenskim jezicima postoje i druge reči kojima se označavaju otvori u stenama vertep dobija uže značenje pećine u kojoj je rođen Isus Hristos.

Vukov rečnik iz 1818. godine ovu reč definiše kao „jasle u kojima je rođen Hristos“.Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika objašnjava vertep i kao jaslice koje se, u spomen Hristovog rođenja, tokom Božića nose od kuće do kuće i kao predstavu sa scenama vezanim za Hristovo rođenje.

Vertep je obred čiji koreni vuku poreklo iz koledarskih povorki i predstavlja integraciju prethrišćanskih običaja inovprihvaćene religije. Nastao je u Ukrajini u šesnaestom veku, a veoma brzo se proširio među ostalim slovenskim narodima. U Srbiji se ovaj običaj pojavio sredinom osamnaestog veka i veruje se da su ga doneli ukrajinski i ruski učitelji koji su došli u Sremske Karlovce i u Beograd. Ostalo je zabeleženo da su mitropolit Pavle Nenadović i starešina manastira Hopovo darivali decu koja su im donosila vertep.

U pitanju je igrokaz, odnosno lutkarska predstava, koji se izvodi na posebno dizajniranoj bini napravljenoj u obliku sanduka sa otvorom na jednoj strani unutar koga se nalazi pozorišna scena. Sama predstava prikazuje rođenje Isusa Hrista sa veselim pauzama, ili sasvim zasebnim drugim delom, tokom kojih se prikazuje svakodnevni život. Ova predstava može imati od deset do četrdeset likova kojima upravlja jedna osoba koja se zove vertepnik.

Drugi, svetovni, deo predstave ima humorističko-satiričnu konotaciju sa dosta improvizacija i obojeni su lokalnim dogodovštinama i junacima. Tako je ostalo zabeleženo da su u vertepskim predstavama u Vojvodini junaci bili i čiča Đuka, čiča Todor i čiča Petar.

Upravo na tom tragu je bila ŽoškaPapužanka kada je svom književnom prvencu dala naslov po ovom igrokazu. Vertep, koji je u srpskom prevodu Milice Markić objavila izdavačka kuća Službeni glasnik, predstavlja satiričnu i duhovitu priču o običnim ljudima.

Slikajući portret nekoliko generacija jedne poljske porodice Papužanka nam režira svojevrstan teatar apsurda, na granici italijanske commediadell'arte. Vremena se menjaju, komunistička Poljska iz osamdesetih godina minulog veka kakvu zatičemo na početku knjige, polako se transformiše u modernu neoliberalnu demokratiju, a zatim i u populističku periferiju Evrope, dok porodica uvek ostaje ista. Nečujni otac, nervozna i neukrotiva majka, lenji, bludni sin, osetljiva i pametna ćerka i nove, ali i starije, generacije porodice se pojavljuju i nestaju sa scene samo da bi pokazali da se neke stvari, ipak, ne menjaju. Jasno je da hladnoća porodičnog doma ne zavisi od klime koja vlada van njega. Društveno uređenje, bogatstvo, siromaštvo, nove tehnologije… ništa ne može da nadomesti ono što porodici u ovom igrokazu fali.

Po obrazovanju teatrolog,Papužanka zna kako da postavi scenu i da nas provede kroz ovaj igrokaz, a da nam ni na trenutak ne bude dosadno. Junaci i događaji, poput vihora, uleću i izleću sa scene praćeni svom tragikomedijom koja je usud takvih sudbina.

ŽoškaPapužanka radi kao nastavnica poljskog jezika u Krakovu. Objavljuje tekstove u brojnim književnim listovima. Piše i pesme koje se izvode u kabareima i predstavama lutkarskog pozorišta. Ima dva sina, pleše flamenko, noću čita, a piše kada stigne.

Vertep je njen književni debi za koji je dobila značajna priznanja, nominaciju za književnu nagradu Nike i pasoš Politike.

Vertep je roman koji će vas na trenutke zasmejati do suza, neke junake ćete zavoleti, neke duboko zamrzeti ili prezreti, prema nekima ćete osetiti sažaljenje, ali će svi oni, kada se ovaj literarni igrokaz završi, ostati da i dalje žive u vašim mislima.

Piše: Milan Aranđelović

Izvor: bookvar.rs