Rundek, iliti nostalgija avanturističkih vremena

Ali, ona se menjala iz inkarnacije u inkarnaciju, iz albuma u album, i u tom smislu, Rundek je bio nešto kao David Bowie hrvatskog i (eks)jugoslovenskog popa (i roka, da se ne ljute čistunci).

Haustor je sa svojim Djevojkama u ljetnim haljinama bio na televiziji i radiju od samog početka novog talasa, što će reći 41 godinu. Koristio je kajkavski u svojim pesmama, koji smo mogli čuti samo u humorističnim serijama - i tu je bio lokalpatriota. Krenuo je od novog vala, kako se to govorio u Zagrebu, da bi već na sledećim albumima istraživao čarobni svet duvača i world musica, dalekih destinacija, regea, Kariba, tropa. Prvu rep-pesmu na prostorima Istočne Evrope snimio je upravo on: "Take Money and Run", u kojoj mu gostuje Rade Šerbedžija. "Tajni grad" je bio najveselija ploča najveselije godine Jugoslavije, labudova pesma bezbrižnosti leta 1989. pre no što će pasti Berlinski zid, a zatim i ceo naš dotadašnji svet.

Rundek se preosmislio. Otišao je 1991. iz balkanskog ludila u Francusku i nadahnuo se tamošnjim muzičkim uticajima. Postao je skoro pa šansonjer. Zapevao je i na francuskom. Žene su ga uvek volele, ali od tada još više. Muškarcima je bio kao stariji brat koji "kuži stvari" i koji će ih uputiti u "smooth svet" znalaca života. S druge strane, Rundek je uspeo da prođe kroz sve mene i metamorfoze, i da u pojedinim delovima karijere uopšte i ne možeš shvatiti da je to isti autor, osim po glasu, kao The Cure. Beskrajno šarmantno. Od kalipsa do folka, od šansona do regea, uvek je to nedvojbeno isti osećaj, isti čovek.

Rundekova magija dolazi do izražaja još više kada se popne na binu. Kad krene njegova priča i muzika, koja nas vešto vozi od novog vala Zagreba osamdesetih, do tropskih i mediteranskih ritmova, angažovanih tekstova, world musica, džeza, subverzije Manu Čaoa i hedonizma istinskog zaljubljenika u život, svima postane jasno zašto je šmeker. On i njegov Rundek Cargo Trio, a kasnije Orkestar, a još kasnije Ekipa, su neobična pojava, ogromna ekipa veštih i veselih muzičara koja nas šeta oko sveta.

Želim sretati sedog gospodina u beloj košulji s prslukom i širokim kaki pantalonama, koji će mi pričati svoje priče kroz poeziju i muziku. Ovo znači "dostojanstveno stariti". To može malo ko, a sve ćemo to videti na Exitu 2.0 uživo, da omirišemo magiju dalekih vremena i zemalja uz topli vetar Petrovaradina. Ako je neko najbliži Kortu Maltezeu od muzičara, to je onda Rundek.

Tekst: Žikica Milošević