Dejan Stojiljković otkriva misterioznu smrt Branka Miljkovića

Потребна књига. Ако не због истине, онда због поезије. Која живи.

Ubi ga prejaka reč.

Ozna sve dozna.

Branko Miljkovic je bez premca najbolji srpski pesnik svih vremena. Ja sam spletom okolnosti pohadjao osnovnu skolu Branko Miljkovic u Nisu pa sam i o njemu saznao malo vise od prosecnog gradjanina. Prica o njegovom samoubistvu je toliko nerealna da sam cak i ja sa svojih tada 8 ili 9 godina prvo pitao : pa kako je moguce obesiti se na ovoj grani? Jasno je da je on ubijen. U mom skromnom istrazivanju sam zakljucio da ga je eliminisala partija. Nesumnjivo je tu bilo i hrvatskih nacionalnih interesa ali generalno je to ipak u okvirima partije. Komunizam je na nasim prostorima imao puno mana (ima ih i svaki drugi sistem- svakako i kapitalizam) ali najveca i najbitnija je bila ta sto nije postojala sloboda govora. U Evropi danas ne postoji prava sloboda govora ni u jednoj zemlji. U USA jos uvek postoji ali se situacija i tamo menja rapidno sa “woke” kulturom. Dokle god se sloboda govora ne vrati kao primarno pravo svakog gradjanina na planeti, napretka nece biti vec samo jos vecih uzasa. Zar nije sjajno kada neka institucija, vlada, drzava, birokratija odluce sta mi obicni smrtnici smemo da kazemo ili ne. Strasne su te price kako oni zapravo tako stite nas (valjda od nas samih). Govor mrznje takodje ne postoji. Ko je zapravo taj autoritet koji definise mrznju? Ono sto neko smatra konstruktivnom kritikom, neko drugi ce protumaciti kao mrznju. Jedina ogranicenja za slobodu govora treba da budu i vekovima su bila: ne mozete klevetati bilo koga, ne mozete lazno izazivati paniku( vikati “vatra” u punom bioskopu isko nema vatre), i ne mozete DIREKTNO pozivati na nasilje. Da , direktno, a ne tako da kome god odgovara moze da kaze kako se vase reci “mogu” protumaciti kao poziv na nasilje. Prilicno je prosto kad postoji zdrav razum, medjutim njega je sve manje. U komunistickoj SFRJ ga je bilo jos manje. I da, muka mi je od onih koji uporno govore o tome kako je bilo sjajno dok je bilo Tita. Bilo je toliko sjajno da nisi ni morao reci nesto protiv Tita, bilo je dovoljno da komsija kaze kako si ti rekao nesto protiv Tita i partije i eto tebe na golom otoku. Na primeru velikog Branka Miljkovica vidimo kako u ekstremu funkcionise ogranicavanje slobode govora.

@Tata Fandjoliki: "Branko Miljkovic je bez premca najbolji srpski pesnik svih vremena." Da si samo malo preterao, pa 'ajde, ali ovo je već megalomanija.

Branko Miljkovic je bez premca najbolji srpski pesnik svih vremena. Ja sam spletom okolnosti pohadjao osnovnu skolu Branko Miljkovic u Nisu pa sam i o njemu saznao malo vise od prosecnog gradjanina. Prica o njegovom samoubistvu je toliko nerealna da sam cak i ja sa svojih tada 8 ili 9 godina prvo pitao : pa kako je moguce obesiti se na ovoj grani? Jasno je da je on ubijen. U mom skromnom istrazivanju sam zakljucio da ga je eliminisala partija. Nesumnjivo je tu bilo i hrvatskih nacionalnih interesa ali generalno je to ipak u okvirima partije. Komunizam je na nasim prostorima imao puno mana (ima ih i svaki drugi sistem- svakako i kapitalizam) ali najveca i najbitnija je bila ta sto nije postojala sloboda govora. U Evropi danas ne postoji prava sloboda govora ni u jednoj zemlji. U USA jos uvek postoji ali se situacija i tamo menja rapidno sa “woke” kulturom. Dokle god se sloboda govora ne vrati kao primarno pravo svakog gradjanina na planeti, napretka nece biti vec samo jos vecih uzasa. Zar nije sjajno kada neka institucija, vlada, drzava, birokratija odluce sta mi obicni smrtnici smemo da kazemo ili ne. Strasne su te price kako oni zapravo tako stite nas (valjda od nas samih). Govor mrznje takodje ne postoji. Ko je zapravo taj autoritet koji definise mrznju? Ono sto neko smatra konstruktivnom kritikom, neko drugi ce protumaciti kao mrznju. Jedina ogranicenja za slobodu govora treba da budu i vekovima su bila: ne mozete klevetati bilo koga, ne mozete lazno izazivati paniku( vikati “vatra” u punom bioskopu isko nema vatre), i ne mozete DIREKTNO pozivati na nasilje. Da , direktno, a ne tako da kome god odgovara moze da kaze kako se vase reci “mogu” protumaciti kao poziv na nasilje. Prilicno je prosto kad postoji zdrav razum, medjutim njega je sve manje. U komunistickoj SFRJ ga je bilo jos manje. I da, muka mi je od onih koji uporno govore o tome kako je bilo sjajno dok je bilo Tita. Bilo je toliko sjajno da nisi ni morao reci nesto protiv Tita, bilo je dovoljno da komsija kaze kako si ti rekao nesto protiv Tita i partije i eto tebe na golom otoku. Na primeru velikog Branka Miljkovica vidimo kako u ekstremu funkcionise ogranicavanje slobode govora.

@Tata Fandjoliki: "Branko Miljkovic je bez premca najbolji srpski pesnik svih vremena." Da si samo malo preterao, pa 'ajde, ali ovo je već megalomanija.

Ozna sve dozna.

Потребна књига. Ако не због истине, онда због поезије. Која живи.

Ubi ga prejaka reč.