Bronzana maska Betovena u Londonu

Grof Valdstein kaže Betovenu: "Idete (iz Bona – periferije) u Beč (centar). I ne samo da je to kazao nego ga je upoznao sa dva ključna čoveka: knez Lobkovitz i J. Haidn! 7. knez Lobkovitz (1772. - 1816.); bio je boemski aristokrata; poznat po ljubavi prema muzici i kao zaštitnik Betovena.U Beču je pored časova kod J. Hajdna imao časove kod najpoznatijih prof Beča: Salijerija, Albrechtsbergera! Svoja prva dela u Bonu Betoven je pisao u ključu Paizjela, Gluka, Humela, za ta dela je dobio loše kritike...pa je kasnije imao strah od "kritike" i objavljivanja svojih dela! Škola Hajdn/Salijeri/ Albrechtsberger - OMOGUĆILA - je Betovenu da dostigne nivo Paizjela, Gluka, Humela. Njega nema bez sinteze brojnih dela predhodnika: Mihajla Haydna, Dietersdorf, Lucasia, Muzio Clemente, Chimarose, Pavel Wranitzky, Étienne Méhul, Ignace Joseph Pleyel, Joseph Martin Kraus, Antonio Casimir Cartellieri, Viotia, Humela, Friedrich Witt, Jan Ladislav Dussek i & Slušajte: Méhul "Timoléon", Overture to the incidental music (1794), Méhul "La chasse du jeune Henri", Overture to the opera Le jeune Henri (1797); Clementi - Symphony in B-flat major, Op.18, No.1 (1785.), Clementi - Symphony No.2 in D-major, Op. 33 (1793.); Friedrich Witt Symphony in C major 'Jena' (1790s). Jan Ladislav Dussek: Piano Concerto in G minor, Op.49 Dussekov koncert imao je super uspešnu premjeru u januaru 1801.g – pa je posle toga bilo moguće da kasnije iste godine i Betoven napiše svoje klavirske koncerate No1, No2.

Zorane Stokiću,impresivno znanje sa vaše strane

Grof Valdstein kaže Betovenu: "Idete (iz Bona – periferije) u Beč (centar). I ne samo da je to kazao nego ga je upoznao sa dva ključna čoveka: knez Lobkovitz i J. Haidn! 7. knez Lobkovitz (1772. - 1816.); bio je boemski aristokrata; poznat po ljubavi prema muzici i kao zaštitnik Betovena.U Beču je pored časova kod J. Hajdna imao časove kod najpoznatijih prof Beča: Salijerija, Albrechtsbergera! Svoja prva dela u Bonu Betoven je pisao u ključu Paizjela, Gluka, Humela, za ta dela je dobio loše kritike...pa je kasnije imao strah od "kritike" i objavljivanja svojih dela! Škola Hajdn/Salijeri/ Albrechtsberger - OMOGUĆILA - je Betovenu da dostigne nivo Paizjela, Gluka, Humela. Njega nema bez sinteze brojnih dela predhodnika: Mihajla Haydna, Dietersdorf, Lucasia, Muzio Clemente, Chimarose, Pavel Wranitzky, Étienne Méhul, Ignace Joseph Pleyel, Joseph Martin Kraus, Antonio Casimir Cartellieri, Viotia, Humela, Friedrich Witt, Jan Ladislav Dussek i & Slušajte: Méhul "Timoléon", Overture to the incidental music (1794), Méhul "La chasse du jeune Henri", Overture to the opera Le jeune Henri (1797); Clementi - Symphony in B-flat major, Op.18, No.1 (1785.), Clementi - Symphony No.2 in D-major, Op. 33 (1793.); Friedrich Witt Symphony in C major 'Jena' (1790s). Jan Ladislav Dussek: Piano Concerto in G minor, Op.49 Dussekov koncert imao je super uspešnu premjeru u januaru 1801.g – pa je posle toga bilo moguće da kasnije iste godine i Betoven napiše svoje klavirske koncerate No1, No2.

Zorane Stokiću,impresivno znanje sa vaše strane