Uznemirujući strah koji vam ne da mira: Ovi simptomi upućuju na zdravstvenu anksioznost

"Skliznuo" sam u hipohondriju usled sledecih faktora: nekoliko teskih bolesti u siroj porodici (usled godina u koje su roditelji usli - preko 80, prirodan proces)+ ceste posete bolnicama kao pratnja roditeljima i boravak medju mnogim bolesnim ljudima + google doktor + privatno zdravstveno osiguranje. Karton pun pregleda, svi ok, a ja se i dalje osecam bolesno (ove nedelje jedno, sledece drugo...., uvek mora biti nesto). Mnogi su mi preporucivali AD (sedative manje), uz napomenu da je jedino potrebno leciti psihu, jer je telo zdravo.

Iskreno meni je sve počelo kad mi je otac alkoholičar umro od raka jetre. Razuman sam čovjek, ali kad pročitam članak o simptomima nekog raka vidim da imam 4/8. I onda naravno odmah privatno kod doktora, prošle godine 1300 eura na preglede, dobio uputnicu za psihijatra... Prije 3 godine mislio da imam rak crijeva, prije 2 godine mislio da imam rak pluća, prošle godine mislio da imam rak gušterače. Baš sam nesretan, ne mogu si pomoći, a ne želim se rokati tabletama. Puno pričam o tome, ali ne pomaže.

Puno se u poslednje vrijeme prica i pise o anksioznosti,ali nedaj Boze nikome onu pravu anksioznost kroz koju sam ja prosao i prolazim,gdje ni velike doze antidepresiva ne pomazu.Zato oprezno sa izgovaranjem ovog poremecaja.

Moja majka je kroz život imala niz opasnih po život operacija, a najbolja prijateljica mi je mlada umrla od raka. Još nekoliko mladih ljudi iz mog okruženja takođe. Nekima su se deca teško razbolela...Nakon toga, a posebno kad sam i sama postala majka, počela sam da verujem da izvesno i mene čeka ista sudbina. Simptomi se samo smenjuju - dojka, limfni čvorovi, pluća...Bojazan za muža, decu...Svesna sam uzroka, sve znam i ne mogu da se otrgnem. Velika sam pristalica psihoterapije, jer u korenu anksioznosti su ipak traume koje nismo razrešili, a bila sam velika protivnica lekova. A istina je da su tih dve godine koliko sam bila na lekovima jedine u poslednjih 10 kad nisam svakodnevno mislila na bolest i smrt. Nisam bila ni drogirana ni zombirana ni ništa, samo normalna i neopretećena glupostima kako dugo nisam bila. Popila bih jednu tabletu svakog jutra i bila bolja i sebi i drugima. Leka ima, potraži ga i pomozi sebi, velika je to muka i teskoba, znam ❤️

Izmisle bolest a maloumni se odmah prepoznaju, pa 10 vrsta lekova za nepostojecu bolest koja je neizleciva, pa specijalisti i experti. Nekad bio penicilin i acisal, i prasak za glavu. Sad svi bolesni, neki su cak zapazili da imaju promene na obrvama, ali jos nema specijaliste za tu bolestinu a ni leka, pa ce morati da umru uz skupoceno lecenje u specijalizovanoj privatnoj bolnici
(Trt, 12. januar 2023 08:54)

A nisi ni ti bas cist

Za svojih 69 godina, nikad se nisam sreo sa anksioznim covekom koji na selu zivi od svog rada, u polju, u stali, u sumi, ili sa anksioznom sirotinjom koja jedva sastavlja kraj s krajem... s druge strane, cim krocis u urbano jezgro, gde zive ljudi koji imaju manje vise sve na dohvat ruke, u svakoj zgradi,u svakom ulazu zivi par depresivaca,hipohindera i slicno. Ne kaze se dzaba ono, dokon um je djavolje igraliste. 50' i 60' i 70' godina se zivelo jako tesko za danasnje standarde, ali ljudi nisu imali takve probleme, bili su mnogo cvrsci. Za vreme zatvaranja i policijskog casa sklonio sam se u selo,na ocevinu, tamo smo celo prolece radili sve ono sto se na selu radi u to doba godine, druzili se i slicno, dok su kod mene u zgradi ljudi bili zatoceni u svojim stanovima, i onda se pitaju zasto sto psihicki otisli? Na selu nije postojao policijski cas, odes na njivu,odes u sumu, kod komsija na kafu i rakiju, sve normalno, uz naravno ugasen tv.

Nemojte ljudi nikada zanemarivati ni jedan simptom.Mog oca su bolela ledja, dve godine ga lekar lecio od isijasa i promaje, a on umro od raka debelog creva.Kad je dijagnostikovan, vec je bilo kasno. Vodite racuna o sebi.Nije sramota otici kod lekara i prekontrolisati se.

@Vlada
proslu celu godinu za zaborav!
U slicnom problemu. S tim da ja jesam imao problema s visokim pritiskom. Dobio I lekove. Ali tripovi nisu izostali. Obratio se I psihoterapeutu, koji mi je posle 3 meseca pomogao. Sve lekove sam izbacio, poceo malo zdravije da se hranim I upraznjavam jogu I pilates s nekim malim vezbama snage I dosao k sebi.
Naidju I sada neke zute minute, ali gledam da slusam svoje telo I organizam da sve to preguram za taj dan. Sutra sve bude bolje.
Stres, citaj anksioznost je bas djavolja rabota!

Tako nekada sedim I gledam u jednu tacku I samo palim jednu za drugom

Pametni i normalni osecaju strah, nesigurnost, anksioznost.... Traze pomoc, terapiju, objasnjenja...
Sa druge strane ludaci se odlicno osecaju nemaju nikakve probleme niti tegobe osecaju se opusteno i slobodno. Konacno je doslo i njihovo vreme.

Ja bolujem od težeg oblika anksioznosti već par godina. Nažalost javilo se u ranoj mladosti, povremeno tokom 40 godina koliko imam, ali pre par godina, 5 je postalo konstantno i veoma teško. Toliko da ne smem u pojedinim situacijama da uđem u vozilo.

Царе, ово је болест управо надпросечно (и то далеко) интелигентних људи.
(Знам све..., 12. januar 2023 09:53)

Krajnje logično, jer inteligentni ljudi vide širu sliku, osećaju strah, krivicu, brigu, nepravdu i sve druge stvari koje su sastavni deo života. Ovi glupanderi poput tipusa kojem si odgovorio nemaju takvih problema jer je njihov intelekt na nivou majmuna.

''Izmisle bolest a maloumni se odmah prepoznaju''

Царе, ово је болест управо надпросечно (и то далеко) интелигентних људи.

Елем, из сопственог искуства и из најближе околине: зајебите психијатре и антидепресиве. Само се помирите са тим да ћете умрети, пре или касније.

Озбиљан сам. То не значи да не треба урадити неке основне анализе, и када вам покажу да је све у реду (99% случајева), онда лепо пређете на неку другу умишљену болест, други део тела... :)) Али, само без претеране нервозе док све не претражите, док вас цима стање из текста...

Е, онда се лепо потрудите да објасните себи због чега се не треба оптерећивати (у претераној мери) око тога што ћемо, кад тад, телесно умрети, да вам се не би и у будућности враћала иста ова прича.

10 godina me drmalo svaki dan, 50 puta dnevno sam umirao. Počelo nesnosnim bolom u stomaku i grudima i naravno posle pregleda kažu sve ok. A meni onda još gore, lose mi a oni ne znaju šta je. Dok jednog dana nisam sam sebi rekao ili umri ili živi, nemoj da hodaš mrtav. Nisam rešio ali sam smanjio tegobe na 5% nekadašnjih. Naravno malo poveo računa o ishrani, šetnje, bicikl ponekad teretana, vežbe itd. Priroda pod obavezno.

Мени је установљена дијагноза од анаксиозни поремећаја и успостављена након 99' тада сам имао свега 15 -16 год. у почетак причали су да је то можда тренутно . Наравно као младић све је лакше немаш неке луде бриге ,јуриш девојке оне тебе ,млад си и можеш све од ничега немаш страх. Дошао је брак ја сам остарио ту креће и ролеркостер. Сада 00/24 имам проблем са страхом да ли ћу имати све да обезбедим породици . Тако да сви ми мало болујемо од анаксиозности али се и разликујемо јер моја свест о лошим стварима и дешавањима око себе ја толико свесно и директмо проживљавам да би ми било драже да ме никад није ни било .

Dobar dan dobri ljudi!Ajde da se javimo i mi koji ne umisljamo.
Meni se anksioznost desila ovog leta bukvalno preko noci.Legla sam srecna,probudila se sa pulsom 105 i tremorom desne ruke.Naravno prva kontrola kod kardioliga sve ok sa srcem ali povisen puls.Naravno odgovor sve je normalno,stres,super izgledate.Posle 2 nedelje krene naglo opadanje kose.Ubrzan metabolizam i ja postajem hiperaktivna a pri kraju dana preumorna.I naravno budjenje u 03.00.Kao zdravstveni radnik pada mi napamet tiroidea.I naravno TSH 0,46.Neko bi rekao normalno u granicama.Ne ja sam se vratila u normalu tek kad sam otisla na planinu.Naucih da stitna ne podnosi vrucine.

Izmisle bolest a maloumni se odmah prepoznaju, pa 10 vrsta lekova za nepostojecu bolest koja je neizleciva, pa specijalisti i experti. Nekad bio penicilin i acisal, i prasak za glavu. Sad svi bolesni, neki su cak zapazili da imaju promene na obrvama, ali jos nema specijaliste za tu bolestinu a ni leka, pa ce morati da umru uz skupoceno lecenje u specijalizovanoj privatnoj bolnici
(Trt, 12. januar 2023 08:54)

A nisi ni ti bas cist
(Thom, 12. januar 2023 09:26)

malo je danas "cistih", davnih je vremena bilo poznato da je svaki cetvrti evropljanin psihicki nacet.

Puno se u poslednje vrijeme prica i pise o anksioznosti,ali nedaj Boze nikome onu pravu anksioznost kroz koju sam ja prosao i prolazim,gdje ni velike doze antidepresiva ne pomazu.Zato oprezno sa izgovaranjem ovog poremecaja.
(alex81, 12. januar 2023 11:49)

Баш тако друже , овде већина њих мисли ма то није опака болест не умире се од ње. А нису ни свесни да је јако болно бити толико раздражљив и у сталном страху за све око тебе што се деси пошто је свест константно будна. Мислим да је крајње време да се покрене нека иницијатива за људе које болују од анаксиозности јер кратка је линија између анаксиозности и депресије а ипак нису исто. За час може да се деси оно "ма доста ми је овог усраног живота ,скратићу муку" . Много младих живота је тако изгубљено а нико да се позабави људима са таквом дијагнозом и спасу млади животи. И наравно да нисмо фрикови и ако нас људи тако посматрају .

Milogorskoj ustaškoj bandi će uskoro doći kraj. Živela srpska Crna Gora...

Pre desetak i vise godina sam imao anksiozni period. Izmerim pritisak jednom, on pokaze reference, posle pet minuta merim opet i ako je malo povisen dobijem takvu frku i blagi nestanak daha, da mislim da umirem. Posle par odlazaka do hitne ( pritisak je automatski skakao) otisao sam kod neurologa i dobio terapiju. Vec posle drugog treceg dana sve je prestalo. Posle 6 meseci sam prekinuo terapiju i evo dvanaest godina posle toga kao nov. Pritisak super, a izmerim ga reda radi par puta godisnje. Znaci, lek postoji.

Tako nekada sedim I gledam u jednu tacku I samo palim jednu za drugom
(Veca, 12. januar 2023 08:30)

Kako pališ tacke?

Za komsiju Zemunca - na selu je svaka psihosomatska i dusevna bolest tabu tema. Zato imamo slucajeve kao u selu Ivanca gde covek jedan dan ustane i pobije svoju porodicu. Da je selo i rad na selu zdrav, niko u grad ne bi dosao. Selo, sa svim svojim prednostima, je daleko losije za zivot od grada.
A to kako sirotinja nema anksioznost... Prijatelju, sirotinja nema sta nema od bolesti, te nije ni svesna sta je sve tisti. Zato sirotinja ne gasi cigaretu za cigaretom ili se oda alkoholu i potpuno se unisti.
Te decenije o kojima pricas... nije bilo toliko nejednakosti, pa se guralo nekako.

Pametni i normalni osecaju strah, nesigurnost, anksioznost.... Traze pomoc, terapiju, objasnjenja...
Sa druge strane ludaci se odlicno osecaju nemaju nikakve probleme niti tegobe osecaju se opusteno i slobodno. Konacno je doslo i njihovo vreme.
(Idiocracy, 12. januar 2023 17:59)

Naravno, oni sve znaju i za sve im je drugi kriv. Ne mora nužno da je ludak, dovoljno je da mu je intelekt na nivou amebe, a vidimo da je epidemija u Srbiji.

I da imam "anksioznost", zadnje mesto gde bi isao je kod "lekara":/

Dok smo bili normalni nismo ni znali za taj pojam a sada kada nas zapadni stručnjaci pogledaju odmah donesu dijagnozu.

svi putevi vode prema groblju

Izmisle bolest a maloumni se odmah prepoznaju, pa 10 vrsta lekova za nepostojecu bolest koja je neizleciva, pa specijalisti i experti. Nekad bio penicilin i acisal, i prasak za glavu. Sad svi bolesni, neki su cak zapazili da imaju promene na obrvama, ali jos nema specijaliste za tu bolestinu a ni leka, pa ce morati da umru uz skupoceno lecenje u specijalizovanoj privatnoj bolnici

Kao "prva pomoć", postoji odličan sajt "Vaš psiholog", gdje imate tekstove koji Vam mogu pomoći o skoro svim temama vezanim za mentalno zdravlje. Tu su i kontakti, ako kome treba i pomoć stručnih lica lično. Sajt i tekstove te sve ostalo tamo, vode stručna lica.

Za komsiju Zemunca - na selu je svaka psihosomatska i dusevna bolest tabu tema. Zato imamo slucajeve kao u selu Ivanca gde covek jedan dan ustane i pobije svoju porodicu. Da je selo i rad na selu zdrav, niko u grad ne bi dosao. Selo, sa svim svojim prednostima, je daleko losije za zivot od grada.
A to kako sirotinja nema anksioznost... Prijatelju, sirotinja nema sta nema od bolesti, te nije ni svesna sta je sve tisti. Zato sirotinja ne gasi cigaretu za cigaretom ili se oda alkoholu i potpuno se unisti.
Te decenije o kojima pricas... nije bilo toliko nejednakosti, pa se guralo nekako.
(mikica, 12. januar 2023 17:47)

Kakav glup i isprazan odgovor, covek je naveo sustinu, a ti se razbacujes frazama i mislis da si pametan... smejurija

Lopata u ruke, pa na njivu, na autoput, u rudnik, tamo nema anksioznosti... ili uvesti dvogodisnji vojni rok kao u Grckoj i Izraelu, ustajanje u 6, obuka, marsevi, gadjanja, nemas kad da pi*as, a ne da mislis o tome sta te boli i zbog cega. Ljudi su postali toliko mekani, kao plisane igracke, sta se napravi od onakvog naroda u samo 70-80 godina...

Za komsiju Zemunca - na selu je svaka psihosomatska i dusevna bolest tabu tema. Zato imamo slucajeve kao u selu Ivanca gde covek jedan dan ustane i pobije svoju porodicu. Da je selo i rad na selu zdrav, niko u grad ne bi dosao. Selo, sa svim svojim prednostima, je daleko losije za zivot od grada.
A to kako sirotinja nema anksioznost... Prijatelju, sirotinja nema sta nema od bolesti, te nije ni svesna sta je sve tisti. Zato sirotinja ne gasi cigaretu za cigaretom ili se oda alkoholu i potpuno se unisti.
Te decenije o kojima pricas... nije bilo toliko nejednakosti, pa se guralo nekako.
(mikica, 12. januar 2023 17:47)

95% masovnih ubistava u Americi u poslednjih 100 godina se desilo u urbanim sredinama, kampusima univerziteta,skolama, trznim centrima, kako to objasnjavas? A onaj iz Ivance sigurno nije bio anksiozan, vec frustriran zbog nekih drugih stvari

Tripovao limfom, tri meseca slabo spavao, planirao šta ću prodati kako bih imao novca za lečenje. Ispade mononukleoza na kraju.

Kod nas se ide kod lekara kada komšinica nema savet ili kada nešto mnogo boli, a limuna ima u kući ako je neko baš bolestan. Ovde se svi rađaju sa zavrsenim medicinski fakultetom i političkim naukama, tako da mi problem iz teksta nemamo.

Covek koji nije imao neke vece traume u zivotu, a anksiozan je moze biti siguran da je sam kriv, odnosno nedisciplinovan nacin zivota! Disciplina tj. dobro organizovan zivot su kljucni u prevenciji mnogih bolesti.

Ubedljivo najbolja knjiga za anksioznost (pročitao sam mnoge): https://www.amazon.com/Dare-Anxiety-Stop-Panic-Attacks/dp/0956596258

Kad baš, baš moram... Pitam docu: Jel' će to da izdrži dok sam živ?
Do sada mi je za svaku bolest, dao garanciju.
Nisam imao da mu tad da mu platim, pa mi dao i doživotnu garanciju... Kad mi uplate, da mu platim.

Jednom sam izašao izvan grada, mislio sam da je tamo sve betonirano.

Pametni i normalni osecaju strah, nesigurnost, anksioznost.... Traze pomoc, terapiju, objasnjenja...
Sa druge strane ludaci se odlicno osecaju nemaju nikakve probleme niti tegobe osecaju se opusteno i slobodno. Konacno je doslo i njihovo vreme.
(Idiocracy, 12. januar 2023 17:59)

Naravno, oni sve znaju i za sve im je drugi kriv. Ne mora nužno da je ludak, dovoljno je da mu je intelekt na nivou amebe, a vidimo da je epidemija u Srbiji.
(axon, 12. januar 2023 22:25)

Pametan covek sedi kuci i umislja da je svaki drugi dan bolestan od neke druge bolesti i slicno? Hvala Bogu da me je oslobodio vase "pameti". Piloti su skolovani ljudi, glava im je u torbi na svakom letu, pa ne poznajem ni jednog da je depresivan/ankciozan, inzenjeri u rudnicima i slicno... Tacno mi je poznat profil ljudi kao vas dvojica, takvi su najvise i nagrabusli u ovom ludilu od marta 2020

Jako je lepa ova devojka sa slike.

Iz komentara vidim da ima mnogo ljudi koji su bas flipnuli. Jos vise ih podrzava kroz ocene.
Priroda, priroda i samo priroda. Koronu i zakljucavanje je za mene bio verovatno najlepsi period u zivotu. Dobio sam dva meseca da radim ono sto sam uvek zeleo. Posao mi je takav da sam mogao i od kuce da radim. Pre kljuca pokupim sta treba da se radi, posle 17 radim i uzivam. Kazu bilo je zakljucavanja, a ja nikad slobodniji nisam bio. Svaki dan neki drugi izlet, svaki dan setnja napolju, bicikla ovde, onde, milina. A napolju prepodne nigde nikoga, prazne ulice, prazna setalista, prazna izletista, ceo svet rezervisan samo za nas. Nikad lepsi period u zivotu.
E sad, zasto je tako bilo je pitanje za milion dolara. Niko nikoga tu nije zakljucao. Licno mislim da su odredjene osobe u zemlji htele da vide dokle mogu da idu sa kontrolom ljudi i da im je taj eksperiment u potpunosti uspeo bas zbog ovoga sto se pominje u ovom tekstu.

P.S. savet svima kojima gore nije bas najbolje, priroda, samo priroda. I ne park, nego selo, suma, livada, da puca pogled na sve strane. Posmatrajte ptice, zivotinje, mrave, sta god, samo se odaljite od cetiri zida i od ljudi koji vas svakodnevno okruzuju.

svi putevi vode prema groblju
(Rio, 12. januar 2023 21:53)

ma, vode i od groblja, al' se svako nada da njega nece;)

Izmisle bolest a maloumni se odmah prepoznaju, pa 10 vrsta lekova za nepostojecu bolest koja je neizleciva, pa specijalisti i experti. Nekad bio penicilin i acisal, i prasak za glavu. Sad svi bolesni, neki su cak zapazili da imaju promene na obrvama, ali jos nema specijaliste za tu bolestinu a ni leka, pa ce morati da umru uz skupoceno lecenje u specijalizovanoj privatnoj bolnici

I da imam "anksioznost", zadnje mesto gde bi isao je kod "lekara":/

Milogorskoj ustaškoj bandi će uskoro doći kraj. Živela srpska Crna Gora...

Tako nekada sedim I gledam u jednu tacku I samo palim jednu za drugom
(Veca, 12. januar 2023 08:30)

Kako pališ tacke?

Za svojih 69 godina, nikad se nisam sreo sa anksioznim covekom koji na selu zivi od svog rada, u polju, u stali, u sumi, ili sa anksioznom sirotinjom koja jedva sastavlja kraj s krajem... s druge strane, cim krocis u urbano jezgro, gde zive ljudi koji imaju manje vise sve na dohvat ruke, u svakoj zgradi,u svakom ulazu zivi par depresivaca,hipohindera i slicno. Ne kaze se dzaba ono, dokon um je djavolje igraliste. 50' i 60' i 70' godina se zivelo jako tesko za danasnje standarde, ali ljudi nisu imali takve probleme, bili su mnogo cvrsci. Za vreme zatvaranja i policijskog casa sklonio sam se u selo,na ocevinu, tamo smo celo prolece radili sve ono sto se na selu radi u to doba godine, druzili se i slicno, dok su kod mene u zgradi ljudi bili zatoceni u svojim stanovima, i onda se pitaju zasto sto psihicki otisli? Na selu nije postojao policijski cas, odes na njivu,odes u sumu, kod komsija na kafu i rakiju, sve normalno, uz naravno ugasen tv.

Covek koji nije imao neke vece traume u zivotu, a anksiozan je moze biti siguran da je sam kriv, odnosno nedisciplinovan nacin zivota! Disciplina tj. dobro organizovan zivot su kljucni u prevenciji mnogih bolesti.

Dok smo bili normalni nismo ni znali za taj pojam a sada kada nas zapadni stručnjaci pogledaju odmah donesu dijagnozu.

Kad baš, baš moram... Pitam docu: Jel' će to da izdrži dok sam živ?
Do sada mi je za svaku bolest, dao garanciju.
Nisam imao da mu tad da mu platim, pa mi dao i doživotnu garanciju... Kad mi uplate, da mu platim.

Lopata u ruke, pa na njivu, na autoput, u rudnik, tamo nema anksioznosti... ili uvesti dvogodisnji vojni rok kao u Grckoj i Izraelu, ustajanje u 6, obuka, marsevi, gadjanja, nemas kad da pi*as, a ne da mislis o tome sta te boli i zbog cega. Ljudi su postali toliko mekani, kao plisane igracke, sta se napravi od onakvog naroda u samo 70-80 godina...

Pametni i normalni osecaju strah, nesigurnost, anksioznost.... Traze pomoc, terapiju, objasnjenja...
Sa druge strane ludaci se odlicno osecaju nemaju nikakve probleme niti tegobe osecaju se opusteno i slobodno. Konacno je doslo i njihovo vreme.
(Idiocracy, 12. januar 2023 17:59)

Naravno, oni sve znaju i za sve im je drugi kriv. Ne mora nužno da je ludak, dovoljno je da mu je intelekt na nivou amebe, a vidimo da je epidemija u Srbiji.
(axon, 12. januar 2023 22:25)

Pametan covek sedi kuci i umislja da je svaki drugi dan bolestan od neke druge bolesti i slicno? Hvala Bogu da me je oslobodio vase "pameti". Piloti su skolovani ljudi, glava im je u torbi na svakom letu, pa ne poznajem ni jednog da je depresivan/ankciozan, inzenjeri u rudnicima i slicno... Tacno mi je poznat profil ljudi kao vas dvojica, takvi su najvise i nagrabusli u ovom ludilu od marta 2020

Za komsiju Zemunca - na selu je svaka psihosomatska i dusevna bolest tabu tema. Zato imamo slucajeve kao u selu Ivanca gde covek jedan dan ustane i pobije svoju porodicu. Da je selo i rad na selu zdrav, niko u grad ne bi dosao. Selo, sa svim svojim prednostima, je daleko losije za zivot od grada.
A to kako sirotinja nema anksioznost... Prijatelju, sirotinja nema sta nema od bolesti, te nije ni svesna sta je sve tisti. Zato sirotinja ne gasi cigaretu za cigaretom ili se oda alkoholu i potpuno se unisti.
Te decenije o kojima pricas... nije bilo toliko nejednakosti, pa se guralo nekako.
(mikica, 12. januar 2023 17:47)

95% masovnih ubistava u Americi u poslednjih 100 godina se desilo u urbanim sredinama, kampusima univerziteta,skolama, trznim centrima, kako to objasnjavas? A onaj iz Ivance sigurno nije bio anksiozan, vec frustriran zbog nekih drugih stvari

Za komsiju Zemunca - na selu je svaka psihosomatska i dusevna bolest tabu tema. Zato imamo slucajeve kao u selu Ivanca gde covek jedan dan ustane i pobije svoju porodicu. Da je selo i rad na selu zdrav, niko u grad ne bi dosao. Selo, sa svim svojim prednostima, je daleko losije za zivot od grada.
A to kako sirotinja nema anksioznost... Prijatelju, sirotinja nema sta nema od bolesti, te nije ni svesna sta je sve tisti. Zato sirotinja ne gasi cigaretu za cigaretom ili se oda alkoholu i potpuno se unisti.
Te decenije o kojima pricas... nije bilo toliko nejednakosti, pa se guralo nekako.
(mikica, 12. januar 2023 17:47)

Kakav glup i isprazan odgovor, covek je naveo sustinu, a ti se razbacujes frazama i mislis da si pametan... smejurija

Tako nekada sedim I gledam u jednu tacku I samo palim jednu za drugom

svi putevi vode prema groblju

Jednom sam izašao izvan grada, mislio sam da je tamo sve betonirano.

Jako je lepa ova devojka sa slike.

svi putevi vode prema groblju
(Rio, 12. januar 2023 21:53)

ma, vode i od groblja, al' se svako nada da njega nece;)

Izmisle bolest a maloumni se odmah prepoznaju, pa 10 vrsta lekova za nepostojecu bolest koja je neizleciva, pa specijalisti i experti. Nekad bio penicilin i acisal, i prasak za glavu. Sad svi bolesni, neki su cak zapazili da imaju promene na obrvama, ali jos nema specijaliste za tu bolestinu a ni leka, pa ce morati da umru uz skupoceno lecenje u specijalizovanoj privatnoj bolnici
(Trt, 12. januar 2023 08:54)

A nisi ni ti bas cist

''Izmisle bolest a maloumni se odmah prepoznaju''

Царе, ово је болест управо надпросечно (и то далеко) интелигентних људи.

Елем, из сопственог искуства и из најближе околине: зајебите психијатре и антидепресиве. Само се помирите са тим да ћете умрети, пре или касније.

Озбиљан сам. То не значи да не треба урадити неке основне анализе, и када вам покажу да је све у реду (99% случајева), онда лепо пређете на неку другу умишљену болест, други део тела... :)) Али, само без претеране нервозе док све не претражите, док вас цима стање из текста...

Е, онда се лепо потрудите да објасните себи због чега се не треба оптерећивати (у претераној мери) око тога што ћемо, кад тад, телесно умрети, да вам се не би и у будућности враћала иста ова прича.

Za komsiju Zemunca - na selu je svaka psihosomatska i dusevna bolest tabu tema. Zato imamo slucajeve kao u selu Ivanca gde covek jedan dan ustane i pobije svoju porodicu. Da je selo i rad na selu zdrav, niko u grad ne bi dosao. Selo, sa svim svojim prednostima, je daleko losije za zivot od grada.
A to kako sirotinja nema anksioznost... Prijatelju, sirotinja nema sta nema od bolesti, te nije ni svesna sta je sve tisti. Zato sirotinja ne gasi cigaretu za cigaretom ili se oda alkoholu i potpuno se unisti.
Te decenije o kojima pricas... nije bilo toliko nejednakosti, pa se guralo nekako.

Iz komentara vidim da ima mnogo ljudi koji su bas flipnuli. Jos vise ih podrzava kroz ocene.
Priroda, priroda i samo priroda. Koronu i zakljucavanje je za mene bio verovatno najlepsi period u zivotu. Dobio sam dva meseca da radim ono sto sam uvek zeleo. Posao mi je takav da sam mogao i od kuce da radim. Pre kljuca pokupim sta treba da se radi, posle 17 radim i uzivam. Kazu bilo je zakljucavanja, a ja nikad slobodniji nisam bio. Svaki dan neki drugi izlet, svaki dan setnja napolju, bicikla ovde, onde, milina. A napolju prepodne nigde nikoga, prazne ulice, prazna setalista, prazna izletista, ceo svet rezervisan samo za nas. Nikad lepsi period u zivotu.
E sad, zasto je tako bilo je pitanje za milion dolara. Niko nikoga tu nije zakljucao. Licno mislim da su odredjene osobe u zemlji htele da vide dokle mogu da idu sa kontrolom ljudi i da im je taj eksperiment u potpunosti uspeo bas zbog ovoga sto se pominje u ovom tekstu.

P.S. savet svima kojima gore nije bas najbolje, priroda, samo priroda. I ne park, nego selo, suma, livada, da puca pogled na sve strane. Posmatrajte ptice, zivotinje, mrave, sta god, samo se odaljite od cetiri zida i od ljudi koji vas svakodnevno okruzuju.

Pametni i normalni osecaju strah, nesigurnost, anksioznost.... Traze pomoc, terapiju, objasnjenja...
Sa druge strane ludaci se odlicno osecaju nemaju nikakve probleme niti tegobe osecaju se opusteno i slobodno. Konacno je doslo i njihovo vreme.
(Idiocracy, 12. januar 2023 17:59)

Naravno, oni sve znaju i za sve im je drugi kriv. Ne mora nužno da je ludak, dovoljno je da mu je intelekt na nivou amebe, a vidimo da je epidemija u Srbiji.

"Skliznuo" sam u hipohondriju usled sledecih faktora: nekoliko teskih bolesti u siroj porodici (usled godina u koje su roditelji usli - preko 80, prirodan proces)+ ceste posete bolnicama kao pratnja roditeljima i boravak medju mnogim bolesnim ljudima + google doktor + privatno zdravstveno osiguranje. Karton pun pregleda, svi ok, a ja se i dalje osecam bolesno (ove nedelje jedno, sledece drugo...., uvek mora biti nesto). Mnogi su mi preporucivali AD (sedative manje), uz napomenu da je jedino potrebno leciti psihu, jer je telo zdravo.

Iskreno meni je sve počelo kad mi je otac alkoholičar umro od raka jetre. Razuman sam čovjek, ali kad pročitam članak o simptomima nekog raka vidim da imam 4/8. I onda naravno odmah privatno kod doktora, prošle godine 1300 eura na preglede, dobio uputnicu za psihijatra... Prije 3 godine mislio da imam rak crijeva, prije 2 godine mislio da imam rak pluća, prošle godine mislio da imam rak gušterače. Baš sam nesretan, ne mogu si pomoći, a ne želim se rokati tabletama. Puno pričam o tome, ali ne pomaže.

Puno se u poslednje vrijeme prica i pise o anksioznosti,ali nedaj Boze nikome onu pravu anksioznost kroz koju sam ja prosao i prolazim,gdje ni velike doze antidepresiva ne pomazu.Zato oprezno sa izgovaranjem ovog poremecaja.

Izmisle bolest a maloumni se odmah prepoznaju, pa 10 vrsta lekova za nepostojecu bolest koja je neizleciva, pa specijalisti i experti. Nekad bio penicilin i acisal, i prasak za glavu. Sad svi bolesni, neki su cak zapazili da imaju promene na obrvama, ali jos nema specijaliste za tu bolestinu a ni leka, pa ce morati da umru uz skupoceno lecenje u specijalizovanoj privatnoj bolnici
(Trt, 12. januar 2023 08:54)

A nisi ni ti bas cist
(Thom, 12. januar 2023 09:26)

malo je danas "cistih", davnih je vremena bilo poznato da je svaki cetvrti evropljanin psihicki nacet.

Nemojte ljudi nikada zanemarivati ni jedan simptom.Mog oca su bolela ledja, dve godine ga lekar lecio od isijasa i promaje, a on umro od raka debelog creva.Kad je dijagnostikovan, vec je bilo kasno. Vodite racuna o sebi.Nije sramota otici kod lekara i prekontrolisati se.

Pametni i normalni osecaju strah, nesigurnost, anksioznost.... Traze pomoc, terapiju, objasnjenja...
Sa druge strane ludaci se odlicno osecaju nemaju nikakve probleme niti tegobe osecaju se opusteno i slobodno. Konacno je doslo i njihovo vreme.

Moja majka je kroz život imala niz opasnih po život operacija, a najbolja prijateljica mi je mlada umrla od raka. Još nekoliko mladih ljudi iz mog okruženja takođe. Nekima su se deca teško razbolela...Nakon toga, a posebno kad sam i sama postala majka, počela sam da verujem da izvesno i mene čeka ista sudbina. Simptomi se samo smenjuju - dojka, limfni čvorovi, pluća...Bojazan za muža, decu...Svesna sam uzroka, sve znam i ne mogu da se otrgnem. Velika sam pristalica psihoterapije, jer u korenu anksioznosti su ipak traume koje nismo razrešili, a bila sam velika protivnica lekova. A istina je da su tih dve godine koliko sam bila na lekovima jedine u poslednjih 10 kad nisam svakodnevno mislila na bolest i smrt. Nisam bila ni drogirana ni zombirana ni ništa, samo normalna i neopretećena glupostima kako dugo nisam bila. Popila bih jednu tabletu svakog jutra i bila bolja i sebi i drugima. Leka ima, potraži ga i pomozi sebi, velika je to muka i teskoba, znam ❤️

Мени је установљена дијагноза од анаксиозни поремећаја и успостављена након 99' тада сам имао свега 15 -16 год. у почетак причали су да је то можда тренутно . Наравно као младић све је лакше немаш неке луде бриге ,јуриш девојке оне тебе ,млад си и можеш све од ничега немаш страх. Дошао је брак ја сам остарио ту креће и ролеркостер. Сада 00/24 имам проблем са страхом да ли ћу имати све да обезбедим породици . Тако да сви ми мало болујемо од анаксиозности али се и разликујемо јер моја свест о лошим стварима и дешавањима око себе ја толико свесно и директмо проживљавам да би ми било драже да ме никад није ни било .

Puno se u poslednje vrijeme prica i pise o anksioznosti,ali nedaj Boze nikome onu pravu anksioznost kroz koju sam ja prosao i prolazim,gdje ni velike doze antidepresiva ne pomazu.Zato oprezno sa izgovaranjem ovog poremecaja.
(alex81, 12. januar 2023 11:49)

Баш тако друже , овде већина њих мисли ма то није опака болест не умире се од ње. А нису ни свесни да је јако болно бити толико раздражљив и у сталном страху за све око тебе што се деси пошто је свест константно будна. Мислим да је крајње време да се покрене нека иницијатива за људе које болују од анаксиозности јер кратка је линија између анаксиозности и депресије а ипак нису исто. За час може да се деси оно "ма доста ми је овог усраног живота ,скратићу муку" . Много младих живота је тако изгубљено а нико да се позабави људима са таквом дијагнозом и спасу млади животи. И наравно да нисмо фрикови и ако нас људи тако посматрају .

@Vlada
proslu celu godinu za zaborav!
U slicnom problemu. S tim da ja jesam imao problema s visokim pritiskom. Dobio I lekove. Ali tripovi nisu izostali. Obratio se I psihoterapeutu, koji mi je posle 3 meseca pomogao. Sve lekove sam izbacio, poceo malo zdravije da se hranim I upraznjavam jogu I pilates s nekim malim vezbama snage I dosao k sebi.
Naidju I sada neke zute minute, ali gledam da slusam svoje telo I organizam da sve to preguram za taj dan. Sutra sve bude bolje.
Stres, citaj anksioznost je bas djavolja rabota!

Dobar dan dobri ljudi!Ajde da se javimo i mi koji ne umisljamo.
Meni se anksioznost desila ovog leta bukvalno preko noci.Legla sam srecna,probudila se sa pulsom 105 i tremorom desne ruke.Naravno prva kontrola kod kardioliga sve ok sa srcem ali povisen puls.Naravno odgovor sve je normalno,stres,super izgledate.Posle 2 nedelje krene naglo opadanje kose.Ubrzan metabolizam i ja postajem hiperaktivna a pri kraju dana preumorna.I naravno budjenje u 03.00.Kao zdravstveni radnik pada mi napamet tiroidea.I naravno TSH 0,46.Neko bi rekao normalno u granicama.Ne ja sam se vratila u normalu tek kad sam otisla na planinu.Naucih da stitna ne podnosi vrucine.

Kod nas se ide kod lekara kada komšinica nema savet ili kada nešto mnogo boli, a limuna ima u kući ako je neko baš bolestan. Ovde se svi rađaju sa zavrsenim medicinski fakultetom i političkim naukama, tako da mi problem iz teksta nemamo.

Царе, ово је болест управо надпросечно (и то далеко) интелигентних људи.
(Знам све..., 12. januar 2023 09:53)

Krajnje logično, jer inteligentni ljudi vide širu sliku, osećaju strah, krivicu, brigu, nepravdu i sve druge stvari koje su sastavni deo života. Ovi glupanderi poput tipusa kojem si odgovorio nemaju takvih problema jer je njihov intelekt na nivou majmuna.

Pre desetak i vise godina sam imao anksiozni period. Izmerim pritisak jednom, on pokaze reference, posle pet minuta merim opet i ako je malo povisen dobijem takvu frku i blagi nestanak daha, da mislim da umirem. Posle par odlazaka do hitne ( pritisak je automatski skakao) otisao sam kod neurologa i dobio terapiju. Vec posle drugog treceg dana sve je prestalo. Posle 6 meseci sam prekinuo terapiju i evo dvanaest godina posle toga kao nov. Pritisak super, a izmerim ga reda radi par puta godisnje. Znaci, lek postoji.

10 godina me drmalo svaki dan, 50 puta dnevno sam umirao. Počelo nesnosnim bolom u stomaku i grudima i naravno posle pregleda kažu sve ok. A meni onda još gore, lose mi a oni ne znaju šta je. Dok jednog dana nisam sam sebi rekao ili umri ili živi, nemoj da hodaš mrtav. Nisam rešio ali sam smanjio tegobe na 5% nekadašnjih. Naravno malo poveo računa o ishrani, šetnje, bicikl ponekad teretana, vežbe itd. Priroda pod obavezno.

Tripovao limfom, tri meseca slabo spavao, planirao šta ću prodati kako bih imao novca za lečenje. Ispade mononukleoza na kraju.

Ja bolujem od težeg oblika anksioznosti već par godina. Nažalost javilo se u ranoj mladosti, povremeno tokom 40 godina koliko imam, ali pre par godina, 5 je postalo konstantno i veoma teško. Toliko da ne smem u pojedinim situacijama da uđem u vozilo.

Ubedljivo najbolja knjiga za anksioznost (pročitao sam mnoge): https://www.amazon.com/Dare-Anxiety-Stop-Panic-Attacks/dp/0956596258

Kao "prva pomoć", postoji odličan sajt "Vaš psiholog", gdje imate tekstove koji Vam mogu pomoći o skoro svim temama vezanim za mentalno zdravlje. Tu su i kontakti, ako kome treba i pomoć stručnih lica lično. Sajt i tekstove te sve ostalo tamo, vode stručna lica.