"Kako sam pokušao da sprečim američku invaziju i zašto nisam uspeo"

Naime, Riter, koji je služio kao inspektor za sprovođenje INF Sporazuma u Sovjetskom savezu i bio član štaba generala Švarckopfa tokom Zalivskog rata, a od 1991. do 1998. bio je glavni inspektor za oružje pri UN u Iraku, tvrdio je da Husein nema oružje za masovno uništenje

U svom autorskom tekstu za "RT Internešenel", Riter je opisao svoja iskustva u funkciji inspektora za oružje u Iraku, ali i neuspeli pokušaj da spreči američku invaziju na tu bliskoistočnu zemlju, tvrdeći da su razlozi predsednika Džordža Buša za vojnu intervenciju bili neosnovani.

Riter tvrdi da je tadašnji američki predsednik, I pre nego što je obavestio Kongres, već doneo odluku da napadne Irak, kršeći međunarodno pravo, zarad smene iračkog lidera Sadama Huseina sa vlasti.

Promena režima bila je temelj politike SAD prema Iraku još otkako je Bušov otac, Džordž H. V. Buš (predsednik SAD od 1989. do 1993.) uporedio Sadama Huseina sa Adolfom Hitlerom i zahtevao suđenje poput onog u Nirnbergu zbog invazije na Kuvajt, navodi Riter.

EPA/GERO BRELOER

Administracija Buša starijeg uvela je sankcije Iraku, uz podršku UN, koje su osmišljene da uguše ekonomiju nacije i podstaknu promenu režima iznutra, podseća dalje on I dodaje da su se te

sankcije odnosile na obavezu Iraka da ukloni sve oružje za masovno uništenje, uključujući rakete dugog dometa i programe hemijskog, biološkog i nuklearnog oružja. Sve dok inspektori UN za oružje ne potvrde da je Irak razoružan, sankcije će ostati na snazi.

Ali, kako je Bušov državni sekretar Džejms Bejker jasno rekao, te sankcije neće biti ukinute sve dok Sadam Husein ne bude uklonjen sa vlasti.

Bušov naslednik, Bil Klinton, nastavio je politiku sankcionisanja Iraka, uz dalje inspekcije oružja od strane UN, kako bi potkopao Sadama Huseina. Klintonova administracija je u junu 1996. godine iskoristila proces inspekcije oružja UN-a kao paravan za državni udar protiv Sadama.

Foto: Profimedia

Pokušaj je propao, ali se politika nije promenila. Klinton je 1998. godine potpisao Zakon o oslobođenju Iraka, čime je promena režima u Iraku postala deo zvanične politike Sjedinjenih Država.

Sadam je nadživeo i Klintonovu administraciju. Ali, kada je reč o sprovođenju američkih planova za smenu režima u Iraku, ispostavilo se da je zaista "treća sreća" – Sadamova sudbina je bila zapečaćena kada je sin Buša Starijeg, Džordž V. Buš, izabran za predsednika SAD 2001, napisao je Riter.

"Od 1991. do 1998. služio sam kao jedan od viših inspektora UN za oružje u Iraku, gde sam nadgledao iračko razoružavanje. Moj tim inspektora je CIA pokušala da iskoristi u junu 1996. kako bi pokrenula puč protiv Sadama, a kontinuirano mešanje SAD u rad mog tima inspektora dovelo je do toga da podnesem ostavku u UN u avgustu 1998. Godine”, tvrdi dalje Riter.

"Nekoliko meseci nakon mog odlaska, Klintonova administracija je naredila inspektorima UN za oružje da napuste Irak, pre nego što je započela bombardovanje u okviru operacije "Pustinjska lisica", nastavlja on, dodajući da većina objekata bombardovanih u operaciji 'Pustinjska lisica' nije imala nikakve veze sa proizvodnjom oružja.

"Devedeset sedam 'strateških' ciljeva je pogođeno tokom sedamdesetdvočasovne kampanje; osamdeset šest imalo je veze isključivo sa bezbednošću Sadama Huseina – palate, kasarne, bezbednosne instalacije, škole za obaveštajce i štabovi. Svaki od tih objekata, bez izuzetaka, prethodno su ispitali inspektori Specijalne komisije UN (UNSKOM) (većinu tih inspekcija vodio sam ja), a za aktivnosti koje su se u njima odvijale bilo je potvrđeno da nemaju veze sa misijom UNSKOM-a", ističe Riter.

On zatim kaže da je zaključio da je "svrha operacije 'Pustinjska lisica' bila jasna svima koji su bili upoznati sa tim lokacijama: meta je bio Sadam Husein, a ne iračko oružje za masovno uništenje".

Takođe tvrdi da je pokušao na sve naline da spreči Ameriku da napadne Irak 2003. "Otišao sam u Kongres i pokušao da nateram komisije za obaveštajne poslove i spoljne odnose Senata da sprovedu iskrena saslušanja o slučaju Iraka. Odbili su. Jedini način da se spreči invazija bio je da se inspektori vrate u Irak kako bi mogli da pokažu da ta zemlja ne predstavlja pretnju koja iziskuje rat, ali su Iračani postavljali toliko preduslova da se to jednostavno nije moglo dogoditi”, naveo je on.

Zatim je, kako kaže, odlučio da interveniše kao privatno lice. "Sastao sam se sa Tarikom Azizom, Sadamovim savetnikom i bivšim ministrom spoljnih poslova, u Južnoj Africi, i rekao mu da moram javno da razgovaram sa iračkom Narodnom skupštinom, a da moje reči ne budu cenzurisane. To je bio jedini način da se inspektorima dozvoli povratak."

Aziz je, navodno rekao Riteru da je lud, ali je posle dvodnevne rasprave pristao.

"Obratio sam se pred iračkom Narodnom skupštinom. Samo zbog toga su me ljudi optuživali za izdaju, iako se tokom obraćanja nisam ni malo suzdržavao pri osudi Iraka i smatrao ih odgovornim za zločine koje su počinili. Upozorio sam ih da im preti invazija i da im je jedino rešenje da dozvole povratak inspektora."

Nakon emitovanja mog obraćanja, iračka vlada je morala da se suoči sa Riterom pa se on, kako kaže, sastao sa potpredsednikom, ministrom spoljnih poslova, ministrom nafte i predsednikovim savetnikom za nauku. "Pet dana kasnije, ubedili su Sadama Huseina da bezuslovno dozvoli povratak inspektora za oružje u Irak. To smatram za jedan od svojih najvećih životnih uspeha”, naveo je Riter.

Ali, sve to nažalost, nije urodilo plodom. Inspektori UN se jesu vratili, ali su njihov rad na svakom koraku podrivale SAD, koje su pokušavale da ospore njihove nalaze.

Riter i dalje tvrdi da su SAD napale Irak bez argumenata i da je on još od 2000. Godine na razne načine to pokušavao i da dokaže, pa čak i članovima Kongresa.

Buš je rekao da Irak nije uspeo da sarađuje sa inspektorima UN za oružje, dodavši da je "na Iraku bilo da pokaže gde tačno krije svoje zabranjeno oružje, da to oružje pokaže svetu i da ga, prema uputstvima, uništi. Ništa slično se nije dogodilo", kaže dalje Riter.

Vlasti u Iraku su saopštile da nemaju više oružja za masovno uništenje i da, shodno tome, nisu u stanju da bilo kome pokažu gde se to nepostojeće oružje krije.

Uz punu saradnju iračke vlade, inspektori UN-a za oružje takođe su raskrinkali obaveštajne podatke SAD o navodnoj nesaradnji Iraka. SAD su delovale na principima deklaracije Džejmsa Bejkera iz maja 1991, gde se nalaže da sankcije neće biti ukinute dok Sadam Husein ne bude uklonjen sa vlasti.

Predsednik je izložio pojedinačne tvrdnje o neotkrivenim biološkim agensima poput antraksa i botulin-toksina. On je izneo slične tvrdnje o sarinu, iperitima i nervnim agensima.

"Međunarodna agencija za atomsku energiju potvrdila je 1990-ih da je Sadam Husein imao napredan program za razvoj nuklearnog oružja, da je razvijao nuklearno oružje i da je radio na pet različitih metoda obogaćivanja uranijuma za bombe", govorio je predsednik Buš, podseža Riter, pa dodaje:

"To je bila istina – bio sam jedan od inspektora u centru praćenja iračkog programa za nuklearno oružje."

"Međutim, onda je predsednik izrekao reči koje će zbog svoje notornosti ući u istoriju: ‘Britanska vlada je saznala da je Sadam Husein nedavno tražio značajne količine uranijuma iz Afrike'."

Direktor CIA Džordž Tenet kasnije je bio primoran da prizna pred Kongresom da "te reči nikada nisu smele da se nađu u predsednikovom govoru."

Kako je Tenet kasnije ukazao, iako je tvrdnja o postojanju informacija britanske obaveštajne službe bila tačna, ni sama CIA nije bila ubeđena u verodostojnost tog izveštaja. "To nije bilo u skladu sa stepenom proverenosti informacija koji bi predsednički govori trebalo da zahtevaju", rekao je Tenet i dodao da je "CIA trebalo da se postara da to bude uklonjeno."

Činjenica je da je čitava argumentacija predsednika Buša o Iraku bila laž, a CIA je pomogla predsedniku da tu laž obdani.

Jedina svrha te laži bila je da strahom ubedi Kongres i američki narod da je Irak, a posebno njegov vođa Sadam Husein, pretnja koja iziskuje rat.