"Hrvatska teško može da blokira Srbiju na putu ka EU"

Zečević smatra da je ''snaga Hrvatske'' u tom smislu ''relativna'' i da bi ta država možda mogla da uspori proces pristupanja Srbije EU, ali da ne bi mogla da ga potpuno blokira.

''Iako striktno pravno mogu da blokiraju članstvo Srbije, ali u praksi teško je za jednu malu državu da vodi politiku mimo Nemačke, Franucske i drugih uticajnih članica EU'', kaže Zečević za Tanjug povodom poruka hrvatskih zvaničnika da Srbija krši obaveze u procesu pridruživanja EU zbog optužnica protiv bivših hrvatskih pilota osumnjičenih za ratne zločine devedesetih.

Na konstataciju da nije prvi put da Hrvatska negoduje zbog zakona po kojem pravosuđe Srbije podiže optužnice protiv osumnjičenih za ratne zločine na prostoru cele bivše Jugoslavije, Zečević kaže da je princip da se ratni zločin nad civilnim stanovništvom tretira kao teško krivično delo i da mnoge države ne žele da tolerišu takve zločine.

Ističe da je specifičnost Srbije u tome što je sudila Srbima koji su počinili ratne zločine u BiH i Hrvatskoj i da samim tim ne može da ima dvostruke standarde, jedan prema Srbima, a drugi prema Hrvatima. Zečević kaže da je veliki problem što Hrvati misle da su ratni zločini Hrvata u ratovima devedestih politički opravdani, a tako nešto, naglašava, ne postoji.

''Nema ratnog zločina nad civilnim stanovništvom koji može biti politički opravdan. Ili ima ratnog zločina i počinilac treba da odgovara ili nema ratnog zločina i osumnjičeni treba da bude oslobođen'', kaže Zečević.

Dodaje da isto važi i za hrvatske pilote, a da se još uvek ne zna da li su piloti krivi, šta su radili, zašto su bombardovali, šta je bio motiv...

''Ali, ratni zločini od kojih su izuzeti Hrvati, a Srbi podležu takvom zakonodavstvu, tako nešto je nemoguće'', podvlači Zečević.

Na pitanje o predlogu o stvaranju nove evropske geopolitičke zajednice, koju zagovaraju predsednik Evropskog saveta Ssarl Mišel i francuski predsednik Emanuel Makron, Zečević kaže da bi to bila nova medjunarodna organizacija na evropskom kontinentu koja bi trebalo da okupi države članice EU, ali države koje su izašle iz EU, poput Velike Britanije.

Kako kaže, u takvu zajednicu ušle bi i bivše članice Sovjetskog saveza, kao što su Gruzija, Moldavija i Ukrajina i države Zapadnog Balkana koje su u procesu pristupanja EU.

Ta organizacija trebalo bi da doprinese političkoj stabilnosti u Evropi i stalnom dijalogu između članica da bi se, kaže, izbegla situacija kakva se dogodila u Ukrajini.

''Ta zajednica ne bi bila isto što i EU koja ima mnogo jače integritivne elemente koja je jedna vrsta kombinacije federalne države i konfederalnog saveza'', kaže Zečević.

Pojašnjava da je proces pristupanja EU potpuno odvojeni proces koji nema suštinske veze sa evropskom političkom zajednicom, kao i da pridruživanje toj zajednici i EU ne isključuje jedno drugo.

''Učešće u toj zajednici je konstruktivan pristup, ali mi imamo svoj put koji je trasiran modelom pristupanja koji je usvojen pre godinu dana'', napominje Zečević.

Dodaje da bi zemlje Zapadnog Balkana učestvovale u razgovorima i na sastancima na nivou šefova država i vlada članica koji bi, kaže, bili relativno česti, dva puta godišnje. Zečević, takođe, smatra da evropska geopolitička zajednica ne bi trebalo da bude ''čekaonica'' za zemlje Zapadnog Balkana.

''Slažem se sa stavom Nemačke, ali i sam predsednik Makron je rekao da su to odvojeni procesi i da zemlje ZB imaju perspektivu da postanu članovi. U evropskoj geopolitičkoj zajednici će biti države koje možda nikada neće ući u EU, a možda se ni Velika Britanija nikada neće vratiti u EU'', navodi Zečević.