Ministar otkrio: "Odbio sam Krivokapićeve naloge"

Radulović je te da broj sukoba i svađa sa političkim partijama govori da je uvek potreban dežurni krivac, "neko drugi, ko radi protiv njega".

Radulović je reagovao povodom, kako je naveo, konstantne medijske kampanje Krivokapića protiv njega, koja je kulminirala sinoćnim gostovanjem na RTCG.

Krivokapić je u toku gostovanja, između ostalog, kazao i da je šef diplomatije Đorđe Radulović njegov najlošiji izbor, te da je "on trebalo da zastupa interese ove Vlade, u okviru interesa ove države".

Saopštenje Radulovića prenosimo u celini:

"U potpunosti razumem da govoriti loše o drugima nije nešto što je etički i što priliči mom karakteru i obrascu ponašanja. Ipak, kada vas neko danima i čak nedeljama javno proziva imenom i prezimenom, unutrašnji osećaj i moral će vam reći da odgovorite -naravno, služeći se istinom.

Izražavajući žaljene zbog evidentne sklonosti premijera Krivokapića da sa svojim ministrima komunicira putem medija, premda su sve teme obrađene i razrađene na privatnim sastancima nebrojeno puta, uz želju da izbegnem obriše degutantnog koji karakterišu medijsku kampanju premijera i “ključnih ministara” protiv mene, želim da ukažem na pojedine, pristojno rečeno, nepravilnosti u njegovim obraćanjima.

Prva, koja ne koincidira sa istinom, je navod da premijer Krivokapić nije bio upoznat sa službenim putovanjem u SAD, koje smo u oktobru realizovali potpredsednik Vlade Abazović i ja.

Najpre, postoje zvanična dokumenta MVP upućena Vladi 13.oktobra, koja informišu o poseti SAD planiranoj 18-19.oktobra. Dakle, šest dana ranije, Kabinet, Vladine komisije i premijer lično upoznati su sa detaljima posete, svim planiranim susretima i boravkom u SAD. Uz sve tekstove koji su uoči posete danima objavljivani na svim medijskim portalima, neshvatljivo je da premijer pored svega i dalje tvrdi da nije znao o poseti, naročito ako znamo da je on lično predsedavao sednicom Vlade na kojoj je i usvojena platforma.

Na istim linijama može se govoriti i o nedavnoj (neuspešnoj) poseti Skoplju – na portalu Vlade platforma o poseti bila je postavljena nekoliko dana unapred, prošla je dve Vladine komisije (KPS i KEP), a Kabinet premijera i njegovi lični asistenti uredno su upoznati o detaljima posete čak sedmicu unapred.

Da se zaista nije bilo loše namjere Premijera, Vladine komisije mogle su da odbiju Platformu, delegacija MVP ne bi se uputila ka Severnoj Makedoniji, a domaćin bi bio unapred upoznat sa otkazivanjem posete. Ipak, sačekalo se da putujemo šest sati automobilom, stignemo u Skoplje i da se tek nakon toga povuče platforma, nakon čega je, istog dana usledio naš povratak nazad uz izvinjenje domaćinima. Sve ovo govori o lošoj namere, koja ničim izazvana, postoji već pola godine.

Kada je reč o lošim namerama, o kojima premijer Krivokapić javno ne govori, one vuku korene iz činjenice da sam odbio pojedine naloge Kabineta za koje sam smatrao da bi imale loše i nesagledive posledice po Crnu Goru – poput upućivanja protestnih nota i demarša EU i UN zbog toga što premijer nije dobio pozivnice za Samite Zapadni Balkan/EU i za Generalnu skupštinu UN.

Verujem da su interesi Crne Gore iznad lične promocije bilo kog pojedinca, stoga “ biti na ratnoj nozi” sa EU i UN, koliko tada, toliko i sada, delovalo mi je veoma loše za našu zemlju i bez presedana. Svestan da su saveti “ključnih ministara”, koji su se zalagali za ovakav diplomatski salto mortale, preglasni da bi bili razumski objašnjeni – jednostavno sam odbio.

Dok sam se zalagao da kao mala zemlja moramo imati jaku diplomatiju, sa druge strane stizali su drugačiji predlozi. U red onih koji ne bi imali naivne posledice po našu zemlju, spadaju pritisci premijera i “ključnih ministara” da se zatvore ambasade u regionu i susednim državama, jer su po njihovom sudu “one nepotrebne".

Takođe, neslaganje oko kadrovskih rešenja, poput revanšističkih predloga da se iz crnogorskih ambasada saseku svi, od tehničkih sekretara do ambasadora, bez obzira da li postoji nečiji “greh” ili ne – dovelo je do toga da ministar u vladi, makar kod ovog “ključnog dela” – postane persona non grata.

Svakako, poslednje odbijanje da stažistu u ambasadi u jednoj važnoj evropskoj zemlji, bez dana diplomatskog iskustva, postavim ni manje ni više nego za ambasadora, ali i mimo zakona za specijalnog izaslanika u Rusiji osobu koja je tek završila fakultet, govori o opasnosti koju su premijer Krivokapić i “ključni ministri” predstavljali za Crnu Goru na međunarodnom planu. O ponašanju, bez presedana u diplomatiji, na sastanku sa ambasadorima Kvinte u septembru, koji se dogodio mimo mog znanja, ovom prilikom neću govoriti, verujući da će njegovi učesnici, sa crnogorske strane, razumeti zbog čega.

Uzimajući u obzir neutemeljene optužbe da “sam od septembra sa potpredsednikom Abazovićem radio na manjinskoj vladi”, ukazujem na činjenicu da nikada nisam pripadao ešalonu ‘’ključnih ministara” koji su, očigledno, imali legitimitet da pregovaraju o takvim stvarima, niti sam se ikada sreo sa bilo kojim predstavnikom neke političke partije. Stoga nisam ni mogao pregovarati o tome, jer takvih susreta nije ni bilo, što je još jedna nepravilnost koja ne koincidira sa istinom. O tome ko je zapravo radio o manjinskoj vladi, još od septembra, govore ovih dana gospode Đeljošaj i Đeka. A to nije Đorđe Radulović.

U optužbama premijera Krivokapića da sam radio na manjinskoj Vladi, kako tvrdi, govori “i činjenica da sam imao brojna putovanja i kontakte”. Verujem da se radi o nepoznavanju suštine stvari, imajući u vidu da je posao ministra spoljnih poslova da putuje, da ima kontakte, kao i da na osnovu usvojene Vladine platforme predstavlja interese zemlje.

Sva putovanja tokom 2021.godine bila su javna, uz pratnju delegacije, sa javnim saopštenjima, dok su pojedine važnije posete i slikom pokrivane od strane Vladinih snimatelja u cilju informisanja javnosti. Za sve posete uredno su podnešeni izveštaji Kabinetu premijera i njemu lično, a kasnije ih je usvajala i Vlada na sednicama, o čemu postoji uredna arhivska evidencija. Stoga, pored svih zvaničnih platformi i izveštaja sa putovanja, koje je na koncu premijer sam pročitao i usvojio, zaista čudi njegova tvrdnja da su tokom navedenih poseta zastupani lični, a ne stavovi Vlade.

Na kraju, zabrinjava tendencija premijera Krivokapića da je za evidentan pad Vlade kriv neko drugi.

Broj sukoba i svađa sa političkim partijama, koje su iz dana u dan potresale Vladu, kao i konstantan lični animozitet prema ljudima u njegovom najbližem okruženju, od izbornog procesa na ovamo – počev od sukoba sa ekspertskim timom u predizbornoj kampanji, zatim armijom savetnika u Kabinetu koji su u roku od godinu menjani kao na traci, do pojedinačnih sukoba sa najbližim saradnicima i ministrima u različitom vremenskom periodu – Leposavić, Milonjić, Sekulović, Brđanin, Abazović i na kraju moja malenkost, govori da je uvijek potreban dežurni krivac, neko drugi, ko radi protiv njega.

Imajući u vidu da sam zvanično, do 4.februara ministar u Vladi u kojoj je premijer Zdravko Krivokapić, neću se dalje oglašavati, čuvajući tako svoje i dostojanstvo drugih. Nakon ovog datuma, kao slobodan građanin, čuvaću ga baš onako kako drugi ljudi budu čuvali moje dostojanstvo", saopštio je Radulović.