"Psihološko iscrpljivanje Rusije", ali bez otvorenog sukoba

Ovakav stav obrazlaže stavom ''nuklearno oružje sprečava bilo kakvu ludost sa bilo koje strane''.

''Ali, dolazi u obzir kontrolisano žarište koje bi dugo trajalo, iscrpljivalo drugu stranu i kompromitovalo je politički'', kaže Jovanović za Tanjug.

Stvaranjem tinjajućeg i kontrolisanog spora izmedju Rusije i Ukrajine, SAD žele da slabe Rusiju na duži rok, dodaje on, uz ocenu da je deo dugoročne strategije Amerike da okupiranjem unutrašnjim i regionalnim problemima Rusiju ''izvuče'' iz tesnih odnosa sa Kinom.

Smatra da se situacija oko Ukrajine može tumačiti i kao opomena SAD drugim državama u Evropi, naročito onima u blizini Rusije i Ukrajine, da bi mogle da se nađu u sličnoj, teškoj situaciji i da treba da se drže uz Ameriku i pomažu joj da, preko Ukrajine i tinjajućeg i kontrolisanog sukoba, slabi Rusiju na duži rok.

Jovanović ističe da je geoplitička i sajber ofanziva SAD na Rusiju deo dugoročne strategije Amerike da, kako kaže, izazivanjem i okupiranjem unutrašnjim i regionalnim problemima Rusiju izvuče iz tesnih odnosa sa Kinom.

Prema njegovim rečima, dugoročno Amerika gleda Rusiju kao potencijalnog saveznika zapada, ali ne kao partnera, već kao satelita, kao u vreme Borisa Jeljcina.

''Znaju da to ne mogu da postignu direktnim inicijativama, ali se nadaju da bi to mogli da postignu sveukupnim stavom prema Rusiji, ne samo ekonomskim sankcijama nego i izazivanjem unutrašnjih tenzija, a naročito stvaranjem dugotrajnog, tinjajućeg i kontrolisanog političkog, nacionalnog i vojnog sukoba između dve najveće slovenske zemlje'', navodi Jovanović.

Ukoliko SAD to postignu, stvorili bi, kaže, još jednog istorijskog neprijatelja Rusiji, poput Poljske, a dve najveće slovenske zemlje bile bi u trajnom međusobnom sukobu koji bi kontrolisale Amerika i njene saveznice.

Smatra da je drugi cilj stvaranja tenzija u Ukrajini, koji je, kaže, taktički i trenutno hitniji, da se kroz zaoštravanje odnosa sa Rusijom u Ukrajini i oko Ukrajine, i ''guranjem'' NATO-a dalje ka Kavkazu, Evropa duže žadrži pod kontrolom SAD.

''U Evropi već pulsiraju raspoloženja da bi Amerika svojom politikom zaoštravanja prema rivalima, Rusiji i Kini, mogla Evropu da uvede u neprijatne situacije, što bi je politički marginalizovalo, a ekonomski praktično uništilo'', ocenjuje Jovanović.

Primećuje da se zbog toga javljaju otpori u Evropi i ukazuje na današnju izjavu šefa evropske doplomatije Žosefa Borelja, ali i ranije izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šulca koji su stavili do znanja da Evropi ne odgovora da od Rusije stvara neprijatelja.

''Borelj je naznačio da bi dalje zaoštravanje moglo da ugrozi interes Evrope koja ne učestvuje u tom zaoštravanju. Evropa traži da bude ravnopravan partner sa Amerikom i Rusijom u razgovoru o bezbednosti, ali SAD to ne žele, već žele Evropu kao ''mlađeg partnera'' i da ostane tu gde je bila u poslednjih 80 godina'', navodi Jovanović.

Na pitanje ko bi mogao da smiri tenzije oko Ukrajine i da li bi razgovor američkog i ruskog predsednika, Džozefa Bajedna i Vladimira Putina, mogao doprineti tome, Jovanović podseća da je taj razgovor ranije najavljivan, ali da do toga nije došlo, a da Vašington čak ni ne odgovara na konkretne predloge Moskve.

''To je sve način psihološkog iscrpljivanja Rusije da bi se ona više ''pojavila'' iz svojih utvrđenih stavova i time Americi dala još jednu šansu da je uznemirava i potkopava'', zaključuje Jovanović.