"Prognoziramo više, to je apsolutno realno"

Šta tačno podrazumeva trenutno najvažniji projekat Ministarstva finansija? Koliko se obveznika već prijavilo? Danas počinje i isplata subvencija. Koje su prednosti i ima li mana?

Misija MMF-a ocenila je da se privreda Srbije odlično nosi sa izazovima koje je nametnula pandemija kovida 19 i povećala projekciju privrednog rasta za ovu godinu sa 6, na 6,5 odsto. Da li se očekuje snažan ekonomski oporavak? I u koje će kapitalne projekte država uložiti novac, opredeljen rebalansom budžeta? Ta pitanja Televizija Prva postavila je ovog jutra Siniši Malom, ministru finansija.

"Nije baš da delimo pare, mi pomažemo i privredi i građanima kako bismo smanjili negativne posledice pandemije. Ako pogledate kako smo reagovali - to je bilo pravovremeno, sa puno novca, pokazali smo da je država jaka i stabilna - 8 milijardi evra smo uložili kako bismo smanjili negativne posledice kovida 19", kazao je ministar.

Govoreći o pomenutim projekcijama MMF-a, Mali kaže da oni prognoziraju 6,5, ali...

"Mi prognoziramo najmanje 7 odsto, to je apsolutno realno. Imate najveću ekonomosku krizu, a Srbija će za ove dve godine kumulativno imati jedan od tri najveća rasta u Evropi", kazao je on.

Podsetio je da će se sutra u Narodnoj skupštini raspravljati o rebalansu budžeta.

"Sutra ću u parlamentu braniti predlog rebalansa budžeta za ovu godinu, a već naredne nedelje očekujem na vladi predlog budžeta za 2022. godinu, koji će biti pozitivan i razvojni budžet, sa većim platama i penzijama, i većom minimalnom zaradom za 9,4 odsto. Za milijardu i po evra imamo bolji rezultat nego što smo planirali. Ulagali smo u izgradnju zdrastvenih centara, infrastrukturu... Pokazalo se da to je bila dobra strategija. U rebalansu budžeta imamo dodatni novac za Moravski koridor da se ubrzaju radovi, za potpunu rekonstrukciju Doma za decu i omladinu u Zvečanskoj, za rekonstrukciju domova zdravlja u Čukarici, Grockoj, Somboru...", naveo je.

Najavio je i da će u decembru prosečna zarada u Srbiji iznositi 618-620 evra.

View this post on Instagram

A post shared by Siniša Mali, MBA, CFA, CAIA (@mali_sinisa)

"Imaćemo deficit od 4,9 odsto, a trebalo je da bude 6,9, dok će udeo javnog duga biti daleko ispod Mastrihta - 58,2 odsto BDP-a. Javni dug u EU je 97 odsto BDP-a, a sledeće godine planirano i dalje smanjenje duga", napomenuo je, kazavši da ćemo ove godine sustići Hrvatsku po visini BDP-a, a bili su "milijardama evra ispred nas".

Naglasio je da se nastavlja realizacija trećeg paketa pomoći, te da će u sklopu toga 1, 2 i 3. novembra građanima biti podeljeno po 30 evra.

"Izdvojili smo sredstva i za pomoć od 20 evra u decembru, a za to ćemo 15. novembra otvoriti prijave", kazao je Mali.

Naime, kako je dodao, građani koji se nisu raniji prijavili za pomoć 30 plus 30 evra ili su sada stekli uslove, na primer, postali punoletni, mogu da se prijave za isplatu 20 evra u decembru - od 15. do 30. novembra.

Od danas kreće isplata subvencija za prelazak na novi model fiskalizacije. Ministar je podsetio da će obveznicima biti uplaćeno po 100 evra u dinarskoj pritivvrednosti po prodajnom mestu i još toliko po fiskalnom uređaju, s tim što će onima koji nisu u sistemu PDV-a, biti uplaćen iznos veći za 20 odsto. Pojasnio je da će isplate ići nedeljno, kako se privrednici budu prijavljivali za subvencije.

"Danas će novac dobiti obveznici koji su se do petka prijavili. Ova isplata predviđena je za pokrivanje troškova za nabavku novih fiskalnih uređaja, za novi sistem koji je fleksibilan, a fiskalni uređaj može biti i mobilni telefon i tablet", kazao je.

Objasnio je da je Privredna komora procenila da će na ovaj način privreda može da uštedi oko 10 miliona evra godišnje, jer neće biti više papirnih rolni, obaveznih servisa i sl.

"Svaki kupac će moći da proveri račun koji dobije preko QR koda, što otvara mogućnost da nam i građani pomognu u suzbijanju sive ekonomije. Uz e-fakture od sledeće godine, e-otpremnice koje počinju da se primenjuju 2023. godine, ovo je sistem koji će nam umnogome pomoći u borbi protiv sive ekonomije. Biće gotovo nemoguće poslovati nelegalno. Dakle, ili će raditi u skladu sa zakonom, ili će biti u crnoj zoni što je onda tema za tužilaštvo. Želimo da nam privreda bude konkurentnija, atraktivnija i da idemo u korak sa svetom", napomenuo je Mali.

Poručio je da se očekuje i povećanje plata i penzija, te da Srbija ostaje privržena cilju da prosečna zarada bude 900, a prosečna penzija 420-430 evra.