Posle Beograda i Amerike odlučio da se vrati na porodično imanje: "Ljudi treba da se pokrenu"

Ipak, prirodni potencijali za proizvodnju organskog voća podstiču mlade ljude da se posle završenog fakulteta vrate na porodično imanje.

Među njima je i Radislav Blagojević.

Nakon Beograda i Amerike, tridesetogodišnji Radislav, po struci diplomirani ekonomista, ipak je odlučio da bude poljoprivrednik. Na imanju svojih predaka, na površini od dva hektara zasadio je voće i pokrenuo sopstveni biznis, prenosi RTS.

"Vezuje me dosta emocija za ovaj kraj, moja porodica je jedna od prvih koja se doselila u Donju Ljuboviđu. Dosta sam slušao priče od babe, od dede, od roditelja, završio sam taj fakultet i rešio da probam da napravim neku svoju priču na starom mestu. Dosta se bavimo, pre svega, voćarstvom, imamo malinu, kupinu, borovnicu, neke manje količine aronije", kaže Radislav Blagojević iz Donje Ljuboviđe.

Iako posao na selu podrazumeva ustajanje u cik zore i rad do kasno uveče ne pada mu, kaže, teško, a ove godine zasadio je i orahe. Za robu je najvažnije, naglašava, pronaći kupca, zato voće iz svog voćnjaka vozi često i po nekoliko stotina kilometara, direktno do potrošača.

"Ranije smo radili isključivo sa otkupljivačima i sa hladnjačarima, u poslednje tri godine taj deo smo modernizovali, promenili smo, sada bukvalno celokupan rod svoje borovnice prodajemo direktno kupcima, da kažem na ruti od Osečine, Valjeva, Lajkovca do Nove Pazove, Obrenovca, Pančeva i naravno Beograda. Ove godine smo ubacili u prodaju i kupinu", kaže Radislav.

U posao sa voćem, Raša je uključio i koleginicu sa fakulteta koja mu pomaže u marketingu, a pomoću društvenih mreža, selo i organske proizvode iz Ljuboviđe pokušavaju da približe ljudima širom Srbije i sveta.

"Apsolutno pokušavamo da prenesemo sve lepote ovog kraja kroz Rašin voćnjak i da ljude edukujemo o radovima na selu, o životu na selu, jednostavno o prirodi, o voću koje se ovde gaji i o svemu što ima dodira sa ovim ovde delom Srbije", kaže Jelena Malešević iz Beograda.

Rašina ideja je da dokaže da je moguće profitabilno raditi na poljoprivredi, bez saradnje sa velikim tržišnim igračima, a cilj da do 2025. godine celokupno imanje od osam hektara zasadi sa voćem.

"Kada to budemo postavili da funkcioniše kako treba, profitabilno, da je samodovoljan sistem, nakon toga krećemo u neku vrstu prerade. Da li ćemo ići na to da pravimo različite vrste rakija kroz destileriju ili možda neku preradu u smislu ceđenih sokova, džemova, zaista ima dosta nekih pravaca u kojima možemo da idemo. Veliki je potencijal na poljoprivredi i na selu i samo smatram da i sami ljudi treba da se pokrenu", kaže Radislav.

Iz Donje Ljuboviđe otišli smo mnogi, a u kućama oko Rašine nema ljudi. Da bi se mladi, poput njega, vratili na selo, potrebno je, tvrdi, obezbediti stabilnost cena, siguran otkup i bolju infrastrukturu.